Активизам — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Mirznaktrg.jpg|мини|десно|250п|Мировни активисти на Тргу републике у Београду марта 2004.]]
[[Датотека:Mirznaktrg.jpg|мини|десно|250п|Мировни активисти на Тргу републике у Београду марта 2004.]]
'''Активизам''' је планирано [[понашање]] да би се постигли социјални или политички циљеви кроз [[активност|активности]] какве су подизање [[свест]]и, [[стварање]] коалиција, вођење [[политика|политичких]] кампања, производња пропагандног материјала, [[стварање]] публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене<ref name=RSR>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>. [[Социјални рад]] у [[заједница|заједници]] посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова [[живот]]а, посебно маргиналних [[група]] и угрожених [[појединац]]а. Услов за то је самоорганизовање [[појединац]]а и [[група]]<ref name=RSR/>.
'''Активизам''' је планирано [[понашање]] да би се постигли социјални или политички циљеви кроз [[активност|активности]] какве су подизање [[свест]]и, [[стварање]] коалиција, вођење [[политика|политичких]] кампања, производња пропагандног материјала, [[стварање]] публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене<ref name=RSR>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>. [[Социјални рад]] у [[заједница|заједници]] посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова [[живот]]а, посебно маргиналних [[група]] и угрожених [[индивидуа|појединаца]]. Услов за то је самоорганизовање [[индивидуа|појединаца]] и [[група]]<ref name=RSR/>.


У зависности од контекста времена и друштвене средине, реч активизам добија различите призвуке. У [[СФРЈ]] се под активизмом подразумевао политики рад, а једини политички рад је био за [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Доласком вишестраначкја, термин активизам се проширио и на актере свих партија, а доласком нових друштвених покрета шири се и на њихове активисте. У контракултурним груговима [[Запад]]а под речју активиста се најчешће подразумева радикално леви активиста или активиста нових друштвеих покрета.
У зависности од контекста времена и друштвене средине, реч активизам добија различите призвуке. У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] се под активизмом подразумевао политики рад, а једини политички рад је био за [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]]. Доласком вишестраначкја, термин активизам се проширио и на актере свих партија, а доласком нових друштвених покрета шири се и на њихове активисте. У контракултурним груговима [[Запад]]а под речју активиста се најчешће подразумева радикално леви активиста или активиста нових друштвеих покрета.


'''Активиста''' је [[појединац]] који се бави активизмом а чије акције имају за циљ социјалну промену. У [[социјални рад|социјалном раду]] „[[улога]] активисте“ може значити и одбацивање тзв. „објективног“ или неутралног становишта у циљу предузимања одређених акција у корист [[клијент]]а и промену социјалног [[систем]]а, нарочито оних [[норма|норми]] које непосредно или посредно штете или могу штетити [[клијент]]има.<ref name=RSR/>
'''Активиста''' је [[индивидуа|појединац]] који се бави активизмом а чије акције имају за циљ социјалну промену. У [[социјални рад|социјалном раду]] „[[улога]] активисте“ може значити и одбацивање тзв. „објективног“ или неутралног становишта у циљу предузимања одређених акција у корист [[клијент]]а и промену социјалног [[систем]]а, нарочито оних [[норма|норми]] које непосредно или посредно штете или могу штетити [[клијент]]има.<ref name=RSR/>


Активисти посвећени друштвеним променама су обично у једној области више ангажовани него у другој, па тако постоји: [[пацифизам|мировни активизам]], еколошки активизам, [[феминизам|феминистички]] активизам итд.
Активисти посвећени друштвеним променама су обично у једној области више ангажовани него у другој, па тако постоји: [[пацифизам|мировни активизам]], еколошки активизам, [[феминизам|феминистички]] активизам итд.

Верзија на датум 6. јануар 2015. у 21:25

Мировни активисти на Тргу републике у Београду марта 2004.

Активизам је планирано понашање да би се постигли социјални или политички циљеви кроз активности какве су подизање свести, стварање коалиција, вођење политичких кампања, производња пропагандног материјала, стварање публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене[1]. Социјални рад у заједници посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова живота, посебно маргиналних група и угрожених појединаца. Услов за то је самоорганизовање појединаца и група[1].

У зависности од контекста времена и друштвене средине, реч активизам добија различите призвуке. У СФРЈ се под активизмом подразумевао политики рад, а једини политички рад је био за Комунистичку партију Југославије. Доласком вишестраначкја, термин активизам се проширио и на актере свих партија, а доласком нових друштвених покрета шири се и на њихове активисте. У контракултурним груговима Запада под речју активиста се најчешће подразумева радикално леви активиста или активиста нових друштвеих покрета.

Активиста је појединац који се бави активизмом а чије акције имају за циљ социјалну промену. У социјалном радуулога активисте“ може значити и одбацивање тзв. „објективног“ или неутралног становишта у циљу предузимања одређених акција у корист клијента и промену социјалног система, нарочито оних норми које непосредно или посредно штете или могу штетити клијентима.[1]

Активисти посвећени друштвеним променама су обично у једној области више ангажовани него у другој, па тако постоји: мировни активизам, еколошки активизам, феминистички активизам итд.

Извори

  1. ^ а б в Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.