Квартар

Квартар је најмлађа геолошка периода кенозоика која је почела завршетком плиоцена (епохе), односно завршетком неогена (периоде) пре око 1,806 милиона година и траје и дан данас. У оквиру квартара издвојене су две геолошке епохе: плеистоцен, од 1,87 милиона година до 10.000 и холоцен од пре 10.000 година, при чему холоцен траје и дан данас.

Назив квартар (у значењу - четврти) први је употребио 1829. године Деноаје, истраживајући седименте у басену реке Сене у Француској, а 1839. Лејл уводи назив плеистоцен. Немачки научници су користили термине дилувијум и алувијум. 1922. П. Павлов уводи термин антропоген.

Појава човека

Ово је време када се појављују преци данашњих људи. (Сматра се да се током терцијара, пре око 50 милиона година појавио адапис, 40-35 милиона - некролемур, 35-30 милиона - бранисела, а аустралопитеци се појављују у доба Плиоцена)

• Током доњег плеистоцена (између 1,87 милиона година и 730.000 година) јавља се Хомо хабилис, затим и Хомо еректус.
• Током средњег плеистоцена (730,000-128,000) архајски Хомо сапиенс.
• Хомо неандерталенсис се смешта у доба горњег плеистоцена (око 100,000година).
• Хомо сапиенс сапиенс (најближи данашњем човеку) јавља се око пре 40.000 година.

Датовање

Постоји неколико метода датовања квартара:

• утврђивање односа кисеоникових изотопа у љуштурама фосила (фораминифера, коколитофоридите...)
• радиометријска метода К40/А40 (калијум/аргон), добро за датовање од почетка плеистоцена до 200.000 година. Постоји празнина за период од пре 200.000 година до 40.000 година.
• метод угљениковог изотопа C-14 (органске супстанце, за старост до пре 40.000 година)

Поређење геолошке епохе, периода и фосилних налаза

милиони година	геолошка епоха	периода	фосили
3,000 милиона година	АРХАЈСКА ЕРА	ЕОЗОИК	непоуздани тргови живота пред крај периода
600 милиона година	ПАЛЕОЗОЈСКА (примарна) ЕРА	КАМБРИЈУМ СИЛУР ДЕВОН КАРБОН ПЕРМ	прве водене животиње, нема кичмењака живот још у води, први водени кичмењаци први остаци сувоземаца појава првих гмизаваца
200 милиона година	МЕЗОЗОИК (секундарна ера)	ТРИЈАС ЈУРА КРЕДА	царство првих гмизаваца, појава првих птица непоуздани трагови првих сисара, водоземци се повлаче
70 милиона година	ТЕРЦИЈАР (КЕНОЗОИК)	ПАЛЕОЦЕН ЕОЦЕН ОЛИГОЦЕН МИОЦЕН	50. милиона година - адапис 40-35 милиона год. - некролемур 35-30 милиона год - бранисела,
1,87 милиона година	ТЕРЦИЈАР	ПЛИОЦЕН	аустралопитекуси
0,01 милиона година	КВАРТАР	ПЛЕИСТОЦЕН ХОЛОЦЕН	Квартарна флора и фауна

Живот током квартара

Квартарна флора

Глацијална (бореална) флора - мочварна вегетација тундре, на узвишењима, жбунасте цветнице на челу са "бореалном ружом“ (лат. Dryas octopetala), поларном врбом (лат. Salix polaris) и брезом (лат. Betula nana). Јужно од тундри су маховинасте и травнате степе, а још јужније - појас шума. Топли терцијарни реликти после леденог доба очували су се на југу Кавказа: лат. Rhododendron laponicum расте у тропској Сијера Невади и североисточној црноморској области, у закавказју. У Алпима и у средњој Европи задржао се до око пре 100.000 година.

Квартарна фауна

Мали је број морских мекушаца који је узумро у квартару. Неке врсте промениле су географско распростирање, на пр. лат. Corbicula fluminalis, крајем средњег плеистоцена (пре око 128.000 год), повукла се из Европе Дунавом до Каспијског басена.

Сисари:

• шумски слон са правим кљовама - лат. Palaeoloxodon, (128,000/100,000)
• степски слон (лат. Mammuthus trogontherii)
• мерков носорог(лат. Rhinoceros mercni)
• тур или праговече(лат. Bos primigenius)
• коњи (лат. Equidae)

Представници хладне климе:

• лунасти носорог (лат. Coelodonta antiquitatis)
• ирвас (лат. Rangifer tarandus)
• бизон (лат. Bison priscus)

Пећински сисари:

• пећински медвед (лат. Ursus spelaeus)
• пећински лав (лат. Panthera spelaea)
• пећинска хијена (лат. Crocuta spelaea)

Види још

• Палеолит

Ера:	Кенозоик
Периоде:	Палеоген	Неоген	Квартар