Чардаш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. јул 2007. у 03:19

Чардаш (мађ. Csárdás), је традиционална мађарска народна игра. Име је добио по месту где се највише и свирао, у Чарди (мађ. Csárdа). Чардаш је настао у централној Мађарској и популаризован је од стране мађарских цигана по читавој тадашњој краљевини а и у околним земљама. Осим од стране Мађара, нарочито је био прихваћен од стране Банатских Бугара укључујући и оне који су живели у Бугарској. ^[1]

Најранији извори о настанку чардаша, у данашњем облику, воде уназад у 18. век. Мађарски вербункоши (мађ. verbunkos) су користили чардаш приликом испраћаја младих људи у војску.

Чардаш је карактеризован у варијацији брзине (темпа): почиње полако (lassú), и завршава се веома брзо, фришко (friss). Такође постоје и друге варијације темпа, и то су ретки чардаш (ritka csárdás), густи чардаш (sűrű csárdás) и трчећи чардаш (szökős csárdás). Музика је 2/4 и 4/4.

Најпознатији је чардаш од Виторија Монтија, писан за виолину и клавир. Има пет варијација у темпу и виолина му даје виртуозност.

Играчи су мешано мушко - женски парови, где су девојке обучене у традиционалне црвене хаљине и црвене чизмице (Пирош чизма (мађ. piros csizma) а младићи обавезно са црним јахачим чизмама и у народној ношњи.

Композитори

Познатији композитори, који су између осталог компоновали чардаш, су:

Франц Лист (мађ. Liszt Ferenc), мађарски композитор
Јоханес Брамс (нем. Johannes Brahms), немачки композитор
Јохан Штраус старији (нем. Johann Strauß)), аустријски композитор
Пабло Сарасате (шп. Pablo Martín Melitón de Sarasate y Navascués), шпански композитор
Петар Иљич Чајковски (рус. Пётр Ильич Чайкoвский), руски композитор

Види још

Марк Рожавелђи (мађ. Márk Rózsavölgyi), „отац“ чардаша
Виторио Монти (итал. Vittorio Monti), италијански композитор и виолинист познат по чардашу

Белешке

^ Kaufman, Nikolaj (2002). „Pesnite na banatskite bǎlgari”. Regionalni proučvanija na bǎlgarskija folklor. Tom 4. Severozapadna Bǎlgarija: obštnosti, tradicii, identičnost (на језику: Bulgarian): p. 36. ISSN 0861-6558.

Референце

Балинт Шароши (мађ. Sárosi, Bálint), "Zigeunermusik" (Циганска музика) (1977)

Спољашње везе

StreetSwing's Dance History Archives: Czardas or Csárdás

[1] Kaufman, Nikolaj (2002). „Pesnite na banatskite bǎlgari”. Regionalni proučvanija na bǎlgarskija folklor. Tom 4. Severozapadna Bǎlgarija: obštnosti, tradicii, identičnost (на језику: Bulgarian): p. 36. ISSN 0861-6558.

[1]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 '''Чардаш''' ({{Јез-мађ|Csárdás}}), је традиционална мађарска народна игра. Име је добио по месту где се највише и свирао, у [[Чарда|Чарди]] ({{Јез-мађ|Csárdа}}). Чардаш је настао у централној [[Мађарска|Мађарској]] и популаризован је од стране ''мађарских цигана'' по читавој тадашњој краљевини а и у околним земљама. Осим од стране [[Мађари|Мађара]], нарочито је био прихваћен од стране [[Банатски Бугари|Банатских Бугара]] укључујући и оне који су живели у [[Бугарска|Бугарској]]. <ref>{{cite journal |title=Pesnite na banatskite bǎlgari |journal=Regionalni proučvanija na bǎlgarskija folklor. Tom 4. Severozapadna Bǎlgarija: obštnosti, tradicii, identičnost |last=Kaufman |first=Nikolaj |pages=p. 36 |language=Bulgarian |issn=0861-6558 |year=2002 }}</ref>
-Најранији извори о настанку чардаша воде уназад у 18. век. Мађарски вербункоши ({{Јез-мађ|verbunkos}}) су користили чардаш приликом испраћаја младих људи у војску.
+Најранији извори о настанку чардаша, у данашњем облику, воде уназад у 18. век. Мађарски вербункоши ({{Јез-мађ|verbunkos}}) су користили чардаш приликом испраћаја младих људи у војску.
 Чардаш је карактеризован у варијацији брзине (темпа): почиње полако (''lassú''), и завршава се веома брзо, фришко (''friss''). Такође постоје и друге варијације темпа, и то су ретки чардаш  (''ritka csárdás''), густи чардаш (''sűrű csárdás'') и трчећи чардаш (''szökős csárdás''). Музика је 2/4 и 4/4.