Аћиф Хаџиахметовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Политичар
{{Политичар
| име = Аћиф Хаџиахметовић
| име = Аћиф Бљута
| слика =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име = Аћиф Хаџиахметовић
| пуно_име = Аћиф Бљута Хаџиахметовић
| датум_рођења = [[1887]].
| датум_рођења = [[1887]].
| место_рођења = [[Нови Пазар]]
| место_рођења = [[Нови Пазар]]
Ред 26: Ред 26:
| наследник 1 =
| наследник 1 =
}}
}}
'''Аћиф (Бљута) Хаџиахметовић''' ({{јез-алб|Haqif Blyta}}; рођен [[1887]]. у [[Нови Пазар|Новом Пазару]], јавно стрељан [[21. јануар]]а [[1945]]. у истом граду), међу [[Бошњаци]]ма познат и као '''Аћиф Ефендија''', један је од најзначајнијих албанских политичара у периоду [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[квислинг]] и [[нацизам|нацистички]] командант кога су [[1945]]. године [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] осудили и стрељали због злочина и убистава на простору [[Србија|Србије]].
'''Аћиф Бљута''' ({{јез-алб|Haqif Blyta}}; рођен [[1887]]. у [[Нови Пазар|Новом Пазару]], јавно стрељан [[21. јануар]]а [[1945]]. у истом граду), међу [[Бошњаци]]ма познат и као '''Аћиф Ефендија''', јерезовски посланик [[Нацизам|нацистичке]] [[Италија|Италијe]] у пројекту стварања «
«Велике Албаније» у влади [[Милан Недић| Миланa Недићa]]<ref>[http://znaci.net/00003/444.pdf]</ref>.
Jедан је од најзначајнијих албанских [[Пета колона|политичара]] у периоду [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[квислинг]] и [[нацизам|нацистички]] командант кога су [[1945]]. године [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]] осудили и стрељали због злочина и убистава на простору [[Србија|Србије]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 32: Ред 34:


Године [[1920]]. вратио се у Нови Пазар где је, заједно са [[Ферхат-бег Драга|Ферхат-бег Драгом]], основао [[Џемијет|Џемијет-ел-ислами]] — муслиманско-албанску исламистичку и сепаратистичку странку. Странка је била активна на географском простору [[Република Македонија|Македоније]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Рашка|Рашке]]. Овој муслиманско-албанској партији је [[1924]]. године забрањен рад због њеног програма. Странка је отворено радила на стварању [[Велика Албанија|Велике Албаније]] и уједињењу албанских и рашких муслимана.
Године [[1920]]. вратио се у Нови Пазар где је, заједно са [[Ферхат-бег Драга|Ферхат-бег Драгом]], основао [[Џемијет|Џемијет-ел-ислами]] — муслиманско-албанску исламистичку и сепаратистичку странку. Странка је била активна на географском простору [[Република Македонија|Македоније]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Рашка|Рашке]]. Овој муслиманско-албанској партији је [[1924]]. године забрањен рад због њеног програма. Странка је отворено радила на стварању [[Велика Албанија|Велике Албаније]] и уједињењу албанских и рашких муслимана.

=== Политички рад ===
Одмах по окупацији [[Краљевина Југославија| Краљевинe Југославијe]] потпомогнут властима[[ Фашизам| фашистичке]] [[Италија|Италијe ]]
и [[Нацизам| нацистичке]] [[ Немачка| Немачке]] успео је да око себе окупи све непријатеље [[Срби| српског]] народа и постане
страх и трепет за све народе [[Санџак (област)| Санџака]] и[[ Метохија (област)| Метохије]].

=== Пројекат Великa Албанијa ===
Први акт његове издајничке политике било је назадњачкo, противнароднo враћање [[Феудализам| феудалног]] права четвртине и успостављање [[Бег| беговата]], тј.[[Средњи век| средњег века]].Злогласног Ахмета Дацу поставио је за среског начелника. Kао први неодложан задатак био је: срезове [[Рашка (река)|Дежевски]],[[ Штаваљ| Штавички]] и [[Сјеница |Cјенички]], као срезове као настањене већинским муслиманским [[Становништво| живљем]], припојити такозваној "ВЕЛИКОЈ АЛБАНИЈИ" - [[Колонија |колонији]] [[Фашизам| фашистичке]] [[Бенито Мусолини| Италије]]. Уз подршку [[Хоџа| хоџe]] Рамизa Паљевцa,Ејупa Љајићa,Владимирa Золатаревскoг и Османa Џанефендићa, Аћиф Бљута је под окриљем окупатора обезбедио и помоћ албанске милиције.

=== Злочини над становништвом ===
Да би ову своју политику могао несметано спровести, окупио je многе [[Муслиман| муслимане]] [[Нови Пазар| Новог Пазара]] и околине, а затим позвао у помоћ и [[Фашизам|фашистичку]] албанску милицију са изговором да се брани од комуниста и, уз сарадњу поменутих сарадника-злочинаца, извршио је [[1941]]. године расељавања, паљевине, пљачке и масовне покоље [[Срби| Срба]] и напредних родољубивих [[Албанци| Албанаца]]. При уклањању свега напредног елемента у овом срезу Аћиф Бљута је са својим сарадницима био немилосрдан како у предузимању драстичних злочиначких мера против народа, тако исто у коришчењу свих могућих злочиначких организација, војних и политичких окупатора.Бљута је поред својих формација употребио против незаштићеног народа такође такозвану "муслиманску милицију" ( Schutz-policija i SS trupe) Да би становништво што више застрашили, ове убице народа су подигли су двојe вешала - једна на главном тргу у [[Нови Пазар| Новом Пазару]], а друга у срезу [[Штаваљ |Штавичкoм ]]у Суводолу.


=== Други светски рат ===
=== Други светски рат ===
Ред 62: Ред 75:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{портал|Биографија}}
* [http://znaci.net/00003/444.pdf], ДРЖАВНА КОМИСИЈА За утврђивање злочина окупатора И његових помагача Д. бр. 377/45 У Београду, 1. Марта 1945,Аћиф Бљута стр. 53-54
* [http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/119424/Policija-trazi-autore-transparenta-Stadion-Acif-efendija Полиција тражи ауторе транспарента „Стадион Аћиф ефендија“ 6.11.2009.] {{ср}}
*[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/119424/Policija-trazi-autore-transparenta-Stadion-Acif-efendija Полиција тражи ауторе транспарента „Стадион Аћиф ефендија“ 6.11.2009.] {{ср}}
* [http://www.smedia.rs/sport/detalji.php?id=16090 Тужилаштво о транспаренту „Стадион Аћиф ефендија“ 5.11.2009.] {{ср}}
* [http://www.smedia.rs/sport/detalji.php?id=16090 Тужилаштво о транспаренту „Стадион Аћиф ефендија“ 5.11.2009.] {{ср}}
* [http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/85726/Navijači+Novog+pazara+slave+ubicu+Srba!!.html Навијачи Новог Пазара славе убицу Срба!! 5.11.2009.] {{ср}}
* [http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/85726/Navijači+Novog+pazara+slave+ubicu+Srba!!.html Навијачи Новог Пазара славе убицу Срба!! 5.11.2009.] {{ср}}
Ред 73: Ред 87:
[[Категорија:Умрли 1945.]]
[[Категорија:Умрли 1945.]]
[[Категорија:Пазарци]]
[[Категорија:Пазарци]]
[[Категорија:Историја Косова и Метохије]]


[[Категорија:Албански политичари]]
[[Категорија:Албански политичари]]
[[Категорија:Политичари Краљевине Југославије]]
[[Категорија:Политичари Краљевине Југославије]]

Верзија на датум 17. јануар 2015. у 02:08

Аћиф Бљута
Лични подаци
Пуно имеАћиф Бљута Хаџиахметовић
Датум рођења1887.
Место рођењаНови Пазар, Османско царство
Датум смрти21. јануар 1945.
Место смртиНови Пазар,

Аћиф Бљута (алб. Haqif Blyta; рођен 1887. у Новом Пазару, јавно стрељан 21. јануара 1945. у истом граду), међу Бошњацима познат и као Аћиф Ефендија, јерезовски посланик нацистичке Италијe у пројекту стварања « «Велике Албаније» у влади Миланa Недићa[1]. Jедан је од најзначајнијих албанских политичара у периоду Краљевине Југославије, а у Другом светском рату квислинг и нацистички командант кога су 1945. године партизани осудили и стрељали због злочина и убистава на простору Србије.

Биографија

Завршио је нижу гимназију у Новом Пазару а касније је био судски писар у Вучитрну. Завршио је турску војну академију у Битољу, исту ону коју је завршио и Мустафа Кемал Ататурк, и након завршетка добио чин капетана. После Првог балканског рата и некон што је српска војска ослободила Нови Пазар, побегао је у Турску.

Године 1920. вратио се у Нови Пазар где је, заједно са Ферхат-бег Драгом, основао Џемијет-ел-ислами — муслиманско-албанску исламистичку и сепаратистичку странку. Странка је била активна на географском простору Македоније, Косова и Метохије и Рашке. Овој муслиманско-албанској партији је 1924. године забрањен рад због њеног програма. Странка је отворено радила на стварању Велике Албаније и уједињењу албанских и рашких муслимана.

Политички рад

Одмах по окупацији Краљевинe Југославијe потпомогнут властима фашистичке Италијe и нацистичке Немачке успео је да око себе окупи све непријатеље српског народа и постане страх и трепет за све народе Санџака и Метохије.

Пројекат Великa Албанијa

Први акт његове издајничке политике било је назадњачкo, противнароднo враћање феудалног права четвртине и успостављање беговата, тј. средњег века.Злогласног Ахмета Дацу поставио је за среског начелника. Kао први неодложан задатак био је: срезове Дежевски, Штавички и Cјенички, као срезове као настањене већинским муслиманским живљем, припојити такозваној "ВЕЛИКОЈ АЛБАНИЈИ" - колонији фашистичке Италије. Уз подршку хоџe Рамизa Паљевцa,Ејупa Љајићa,Владимирa Золатаревскoг и Османa Џанефендићa, Аћиф Бљута је под окриљем окупатора обезбедио и помоћ албанске милиције.

Злочини над становништвом

Да би ову своју политику могао несметано спровести, окупио je многе муслимане Новог Пазара и околине, а затим позвао у помоћ и фашистичку албанску милицију са изговором да се брани од комуниста и, уз сарадњу поменутих сарадника-злочинаца, извршио је 1941. године расељавања, паљевине, пљачке и масовне покоље Срба и напредних родољубивих Албанаца. При уклањању свега напредног елемента у овом срезу Аћиф Бљута је са својим сарадницима био немилосрдан како у предузимању драстичних злочиначких мера против народа, тако исто у коришчењу свих могућих злочиначких организација, војних и политичких окупатора.Бљута је поред својих формација употребио против незаштићеног народа такође такозвану "муслиманску милицију" ( Schutz-policija i SS trupe) Да би становништво што више застрашили, ове убице народа су подигли су двојe вешала - једна на главном тргу у Новом Пазару, а друга у срезу Штавичкoм у Суводолу.

Други светски рат

Почетком окупације постао је командант муслиманских јединица Новог Пазара и учествовао је у борбама са четничким и партизанским снагама. Учествовао је у стварању Велике Албаније и у убиствима више хиљада припадника четника[тражи се извор] и партизана, као и малтретирању немуслиманског становништва Рашке, односно Срба.

Због заслуга за организовање рашких муслимана и борбе против антифашистичких снага добио је од нацистичке Немачке орден Гвозденог крста 2. реда.

Након што су партизани ослободили Нови Пазар, у новембру 1944. године, побегао је и предао се у Ђаковици. Након тога партизани га спроводе у Нови Пазар где је јавно стрељан 21. јануара 1945. године. Стрељан је због злочина над Србима и због убистава око 7.000 људи.[2]

Контроверзе

Данас је међу Бошњацима о њему подељено мишљење. За неке је херој, а за неке друге је ратни злочинац. Званично у Републици Србији, Аћиф (Бљута) Хаџиахметовић од 1945. године има статус ратног злочинца.

На утакмици између фудбалских клубова Нови Пазар и Црвене звезде у октобру 2009. године један од транспарената у гледалишту носио је натпис „Стадион Аћиф Ефендија“.

Бошњачке власти су 4. августа 2012. у Новом Пазару поставиле спомен плочу са именом Аћиф ефендије. Свечаности је присуствовао и Сулејман Угљанин, министар без портфеља у влади Ивице Дачића.

Види још

Референце

Спољашње везе