Атанасије Александријски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 17. јануар 2015. у 03:35

Свети Атанасије је рођен у Александрији 296 год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I Васељенском Сабору. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео, да се Аријева јерес сузбије a Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година. премда не све то време на престолу архиепископском. Без мало кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валенс; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим друтим; a од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен да се крије од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као Св. Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио Светом Антонију, кога је он поштовао као свог духовног оца. Умро је 373 године.

Литература

Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

Спољашње везе

Шаблон:Link GA

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Sainta15.jpg|мини|Свети Атанасије Велики]]
-'''Свети Атанасије''' је рођен у [[Александрија|Александрији]] [[296]] год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био [[ђакон]] код архиепископа [[Александар Александријски|Александра]], и пратио овога у [[Никеја|Никеју]] на [[Први васељенски сабор|I Васељенском Сабору]]. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за [[Православље]]. Он је врло много допринео, да се [[Аријанство|Аријева јерес]] сузбије a Православље утврди. Он је писао [[Символ Вере]], који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за [[архиепископ]]а Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година. премда не све то време на престолу архиепископском. Без мало кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: [[Констанције II|Констанције]], [[Јулијан Отпадник|Јулијан]] и [[Валенс]]; од епископа [[Јевсевије Никомидијски]], са још многим друтим; a од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен да се крије од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у [[Рим]]. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као Св. Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави [[Исус Христ|Христове]] и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио Светом [[Антоније Велики|Антонију]], кога је он поштовао као свог духовног оца. Умро је [[373]] године.
+'''Свети Атанасије''' је рођен у [[Александрија|Александрији]] [[296]] год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био [[ђакон]] код архиепископа [[Александар Александријски|Александра]], и пратио овога у [[Никеја|Никеју]] на [[Први васељенски сабор|I Васељенском Сабору]]. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за [[Православље]]. Он је врло много допринео, да се [[Аријанство|Аријева јерес]] сузбије a Православље утврди. Он је писао [[Никејско-цариградски симбол вере|Символ Вере]], који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за [[архиепископ]]а Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година. премда не све то време на престолу архиепископском. Без мало кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: [[Констанције II|Констанције]], [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијан]] и [[Валенс]]; од епископа [[Јевсевије Никомидијски]], са још многим друтим; a од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен да се крије од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у [[Рим]]. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као Св. Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави [[Исус|Христове]] и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио Светом [[Антоније Велики|Антонију]], кога је он поштовао као свог духовног оца. Умро је [[373]] године.
 == Литература ==