Слободна Територија Трста — разлика између измена

Слободна Територија Трста; ''Territorio libero di Trieste ; Svobodno tržaško ozemlje ; Slobodni teritorij Trsta''
	Застава Грб
	;
Географија
Континент	Европа
Регија	Балкан
Престоница	Трст
Друштво
Службени језик	италијански, хрватски и словеначки
Облик државе	под управом УН-а
Историја
Историјско доба	Савремено доба
— Оснивање	1947
— Укидање	1977
Догађаји
— Основан	15. семптембар 1947.
— Укидање (de facto)	26. октобар 1954.
— Укидање (de jure)	11. октобар 1977.
Географске и друге карактеристике
Валута	Лира (зона А) ; Југо-лира (зона Б)
Земље претходнице и наследнице; Слободне Територије Трста
Претходнице:	Наследнице:

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. јануар 2015. у 23:34

Слободна територија Трста (СТТ) (итал. Territorio libero di Trieste, словен. Svobodno tržaško ozemlje, хрв. Slobodni teritorij Trsta) је била неутрална градска држава која је постојала између 1947. и 1954. на северозападној обали Јадранског мора.

Слободна територија Трста основана је 1947. године, након завршетка рата, како би се решио проблем овог, тада вишеетничког и вишејезичног подручја. Главна намена била је смањивање територијалних својатања овог стратешки врло важног подручја за трговину са централном Европом.

Географија

Слободна територија Трста састојала се од града Трста, те обалног појаса који се данас налази у Италији (зона А) и једног дијела Истарског полуострва (зона Б), данас подељеног између Словеније и Хрватске. Подручје државе протезало се на 738 km² око Тршћанског залива од Дуина на северу, до Новиграда на југу. У Слободној територији Трста живело је око 330.000 становника. Реке на овом подручју су: Драгоња (Dragogna), Река (Timavo), Глиншчица (Rosandra) и Мирна (Quieto). Највиша тачка државе била је Велико Градишче (Monte Castellaro) (724 m).

Територија се састојала од 18 општина (од сјевера према југу):

Зона А:

Дуино (Девин)
Аурисина (Набрежина)
Сгоницо (Згоник)
Монрупино (Репентабор)
Трст
Муђа (Миље)
Сан Дорлиго (Долина)

Зона Б:

Декани (Villa Decani)
Копер (Kopar, Capodistria)
Изола (Isola)
Пиран (Pirano)
Марезиге (Maresego)
Шмарје при Копру
Умаг (Umago)
Бује (Buie)
Бртонигла (Verteneglio)
Грожњан (Grisignana)
Новиград (Cittànova)

Историја

Трст је вековима био део Хабзбуршке монархије, иако су већину становника чинили Италијани. Након Првог светског рата, 1921. године, Италија је службено припојила Трст, Истру, Кварнер и делове данашње западне Словеније. Надаље, 1924. године, Италија је припојила и Слободну Државу Ријеку. Рурално подручје су већином насељавали Словенци и Хрвати, док су Италијани већином живели у Трсту и неким истарским градовима. У 1920-им и 1930-им годинама, словенско становништво је под фашистичким режимом било подвргнуто италијанизацији и дискриминацији. Такође су често били подвргнути насиљу, 13. јула 1920. запаљен је Словенски народни дом у Трсту, као одговор на убиство двојице италијанских морнара, које је убила југословенска жандармерија у побуни у Сплиту. Многи Словенци и Хрвати су емигрирали у Југославију, док су се неки придружили покрету отпора ТИГР (Трст, Истра, Горица и Ријека), који је у 1920-има и 1930-има извео више од 100 терористичких напада у Трсту и његовој околини.

Италија се у Другом светском рату борила на страни сила Осовине. Након пада фашистичког режима 1943. године и италијанске капитулације, Трст су окупирале немачке снаге. 4. армија Југословенске армије, заједно са 9. словеначким корпусом ЈА, заузела је Трст 1. маја 1945. године, чиме су Трст освојиле савезничке снаге. Идући дан немачка војска се предала новозеландској војсци. 12. маја је потписан договор између Југославије и западних Савезника о напуштању територија, што је југословенска војска учинила 12. јуна.^[1]^[2]

10. фебруара 1947. године, у Паризу је потписан мировни споразум с Италијом (Париски мировни споразум) којим је основана Слободна територија Трста (СТТ).^[3] Ова територија је подељена у две зоне. Зона А је била велика 222.5 km² и у њој је живело 262.406 становника, те је укључивала град Трст. Ова зона је била под управом британских и америчких снага. Зона Б је била велика 515.5 km² те је укључивала северозападну Истру и Словеначко приморје. У овој зони тада је живело 71.000 становника, а била је под управом Југословенске народне армије. Ова територија никад није de facto функционисала као самостална држава, иако је de iure то био, те је издавала властити новац и поштанске марке.

1954. године, у Лондону, потписан је Споразум о сугласју (или Лондонски споразум) којим је Слободна територија Трста престала да постоји. Зона А је прикључена Италији, а зона Б Југославији. Коначна граница између Италије и Југославије је договорена 1975. године, Осимским споразумима (или Осимским споразумом), који је потписан 10. новембра у италијанском месту Осимо.^[4]

Зона А одговара данашњој италијанском округу Трст, а зона Б је подељена између приморске Словеније и Истарске жупаније.

Становништво

По аустроугарском попису становништва у 1910. године, 230.000 Тршћана су се изјаснили као (на основи језика):

51,8% као Италијани,
25% као Словенци,
5% као Хрвати,
1,2% други (Немци, Срби, Грци итд.)
16% као странци изван Аустроугарске монархије (од којих су 75% били из Италије)

Током 1940-их, те након поделе земље, велики број Италијана, око 40.000, иселио се из зоне Б у зону А или у Италију. Разлози су било разни: економски разлози, подупирање фашистичког режима, присиљеност на одлазак или жеља за животом у матичној држави. На југословенској страни, исељеници су знани као оптанти (од лат. optare, »жељети, избирати«), а на италијанској као езули (од лат. exilium, „изгон“). Око 30.000 Италијана остало је живети у тадашњој Југославији, те данас представљају италијанску мањину у Словенији и Хрватској.

Види још

Референце

^ Stanford University
^ Ashburton Guardian
^ Davorin Rudolf: Granice s Italijom u mirovnim ugovorima nakon Prvog i Drugog svjetskog rata (pristupljeno 25. 1. 2015.)Шаблон:PDF
^ Drašček, Nuša. "Slovenska zahodna meja po drugi svetovni vojni", diplomsko delo, Univerza v Ljubljani, Ljubljana, 2005

Спољашње везе

[1] Stanford University

[2] Ashburton Guardian

[rudi-3] Davorin Rudolf: Granice s Italijom u mirovnim ugovorima nakon Prvog i Drugog svjetskog rata (pristupljeno 25. 1. 2015.)Шаблон:PDF

[nusa-4] Drašček, Nuša. "Slovenska zahodna meja po drugi svetovni vojni", diplomsko delo, Univerza v Ljubljani, Ljubljana, 2005

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{bez_izvora}}
 {{Кутијица за бивше државе ср
 | Изворно_име = ''Territorio libero di Trieste'' <br /> ''Svobodno tržaško ozemlje'' <br />''Slobodni teritorij Trsta''
@@ Ред 87: / Ред 86: @@
 [[Датотека:Marshall Plan poster.JPG|лево|мини|250п|Постер [[Маршалов план|Маршаловог плана]] који приказује заставе европских држава, укључујући заставу Трста, која је грешком приказана с плавом уместо са црвеном позадином.]]
-{{главни|Тршћанска криза}}
+{{главни|Тршћанска операција|Тршћанска криза}}
-Италија се у [[Други светски рат|Другом светском рату]] борила на страни [[силе Осовине|сила Осовине]]. Након пада фашистичког режима [[1943]]. године и [[капитулација Италије|италијанске капитулације]], Трст су окупирале [[трећи рајх|немачке]] снаге. 4. армија [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], заједно са 9. словеначким корпусом ЈА, заузела је Трст [[1. мај]]а [[1945]]. године, чиме су Трст освојиле [[Савезници у Другом светском рату|савезничке]] снаге. Идући дан немачка војска се предала [[Нови Зеланд|новозеландској]] војсци. [[12. мај]]а је потписан договор између Југославије и западних Савезника о напуштању територија, што је југословенска војска учинила [[12. јун]]а.
+Италија се у [[Други светски рат|Другом светском рату]] борила на страни [[силе Осовине|сила Осовине]]. Након пада фашистичког режима [[1943]]. године и [[капитулација Италије|италијанске капитулације]], Трст су окупирале [[трећи рајх|немачке]] снаге. 4. армија [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], заједно са 9. словеначким корпусом ЈА, заузела је Трст [[1. мај]]а [[1945]]. године, чиме су Трст освојиле [[Савезници у Другом светском рату|савезничке]] снаге. Идући дан немачка војска се предала [[Нови Зеланд|новозеландској]] војсци. [[12. мај]]а је потписан договор између Југославије и западних Савезника о напуштању територија, што је југословенска војска учинила [[12. јун]]а.<ref>[http://cgi.stanford.edu/group/wais/cgi-bin/index.php?p=587 Stanford University]</ref><ref>[http://www.ashburtonguardian.co.nz/index.asp?articleid=5112 Ashburton Guardian]</ref>
-[[10. фебруар]]а [[1947]]. године, у [[Париз]]у је потписан мировни споразум с Италијом ([[Париски мировни споразуми|Париски мировни споразум]]) којим је основана Слободна територија Трста (СТТ). Ова територија је подељена у две зоне. Зона А је била велика 222.5 -{km}-<sup>2</sup> и у њој је живело 262.406 становника, те је укључивала град Трст. Ова зона је била под управом британских и америчких снага. Зона Б је била велика 515.5 -{km}-<sup>2</sup> те је укључивала северозападну Истру и [[Обално-Крашка (регија)|Словеначко приморје]]. У овој зони тада је живело 71.000 становника, а била је под управом [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Ова територија никад није ''-{[[de facto]]}-'' функционисала као самостална држава, иако је ''-{[[de iure]]}-'' то био, те је издавала властити [[новац]] и [[поштанска марка|поштанске марке]].
+[[10. фебруар]]а [[1947]]. године, у [[Париз]]у је потписан мировни споразум с Италијом ([[Париски мировни споразуми|Париски мировни споразум]]) којим је основана Слободна територија Трста (СТТ).<ref name=rudi>[http://hrcak.srce.hr/file/56196 Davorin Rudolf: Granice s Italijom u mirovnim ugovorima nakon Prvog i Drugog svjetskog rata (pristupljeno 25. 1. 2015.)]{{PDF}}</ref> Ова територија је подељена у две зоне. Зона А је била велика 222.5 -{km}-<sup>2</sup> и у њој је живело 262.406 становника, те је укључивала град Трст. Ова зона је била под управом британских и америчких снага. Зона Б је била велика 515.5 -{km}-<sup>2</sup> те је укључивала северозападну Истру и [[Обално-Крашка (регија)|Словеначко приморје]]. У овој зони тада је живело 71.000 становника, а била је под управом [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Ова територија никад није ''-{[[de facto]]}-'' функционисала као самостална држава, иако је ''-{[[de iure]]}-'' то био, те је издавала властити [[новац]] и [[поштанска марка|поштанске марке]].
-[[1954]]. године, у [[Лондон]]у, потписан је [[Лондонски споразум (1954)|Споразум о сугласју]] (или ''Лондонски споразум'') којим је Слободна територија Трста престала да постоји. Зона А је прикључена Италији, а зона Б Југославији. Коначна граница између Италије и Југославије је договорена [[1975]]. године, [[Осимски споразум|Осимским споразумима]] (или ''Осимским споразумом''), који је потписан 10. новембра у италијанском месту [[Осимо]].
+[[1954]]. године, у [[Лондон]]у, потписан је [[Лондонски споразум (1954)|Споразум о сугласју]] (или ''Лондонски споразум'') којим је Слободна територија Трста престала да постоји. Зона А је прикључена Италији, а зона Б Југославији. Коначна граница између Италије и Југославије је договорена [[1975]]. године, [[Осимски споразум|Осимским споразумима]] (или ''Осимским споразумом''), који је потписан 10. новембра у италијанском месту [[Осимо]].<ref name="nusa">Drašček, Nuša. [http://dk.fdv.uni-lj.si/dela/Drascek-Nuska.PDF "Slovenska zahodna meja po drugi svetovni vojni"], diplomsko delo, Univerza v Ljubljani, Ljubljana, 2005</ref>
 Зона А одговара данашњој [[окрузи Италије|италијанском округу]] [[Трст (покрајина)|Трст]], а зона Б је подељена између [[Приморска|приморске Словеније]] и [[Истарска жупанија|Истарске жупаније]].
@@ Ред 111: / Ред 110: @@
 * [[Комунистичка партија Слободне Територије Трста]]
 * [[Резолуција 16 Савета безбедности Уједињених нација]]
+== Референце ==
+{{рефлист}}
 == Спољашње везе ==