Анастасија Јарославна — разлика између измена

Анастазија Јарославна
Анастазија Јарославна
	Фреска из 11. века, катедрала Свете Софије у Кијеву представља Јарославове ћерке, најмлађу Ану, Анастазију, Елизабету и Агату.
Лични подаци
Датум рођења	1020.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. фебруар 2015. у 14:01

Анастазија Јарославна (мађ. Anasztázia magyar királyné; рус. Анастасия Ярославна)^[1], (р. 1023. -† 1074/1096), је била краљица Мађарске и жена Андраша I. Анастазија је била најстарија ћерка великог кнез Кијевске Русије Јарослава Мудрог и Ингегерде, ћерке шведског краља Олафа Скетконунга.

Биографија

Анастазија се 1039. удала за тада мађарског војводу Андраша, који је после смрти свог оца кнеза Вазула заједно са братом Левентеом потражио уточиште у Кијевској Русији^[2].

Андраш се 1046. на позив Герард, тадашњег бискупа у Мађарској, и свештенства вратио у Мађарску и преузео власт од дотадашњег краља Петра I Орсеола. Анастазија је пратила свог мужа и она је била та која је тражила од мужа да се сагради лавра у Тихању за пустињаке који је требало да дођу за њом у Мађарску из Кијевске Русија.

Краљевски пар није имао сина наследника све до 1053, када им се родио син Шоломон. Овај догађај је касније довео до сукоба између браће Андраша и Беле. Андраш је хтео да његов прворођени син буде наследник круне а Бела је ишао по неписаном правилу још од племенских заједница да је наследник трона требало да буде одлучен генерацијски то јест млађи краљев брат.

Када се 1060. године Бела отворено побунио против краља Андраша, Андраш је краљицу Анастазију и своју децу послао на двор Адалберта, маркгрофа од Аустрије. У овом сукобу Андраш је поражен и ускоро је и умро, а његов брат Бела се крунисао за краља Мађарске 6. децембра 1060. године.

Краљица Анастазија је затражила помоћ од немачког краља Хенрик IV, чија је сестра Јудита Марија Немачка била верена за Шоломона. До времена када су немачке снаге ушле у Мађарску да би помогле ступање Шоломона на власт краљ Бела је 11. септембра 1063. године умро. Белини синови Геза, Ладислав и Ламперт су пребегли у Пољску.

Анастазија проклиње Шоломона, слика из 1855.

Шоломон је крунисан 27. септембра 1063. године. На церемонији крунисања краљица Анастазија је показала Оту од Норхајма баварском војводи мач који је наводно припадао Атили, хунском вођи. Ото је иначе предводио немачке снаге које су дошле да помогну Шоломону.

У наредном периоду од 1060. до 1073. године, Шоломон је владао мађарским краљевством у сарадњи са Белиним синовима Гезом, Ладиславом и Лампертом које је позвао назад и који су признали његову власт.

Та слога међутим није дуго трајала и 1074. године браћа су се побунила против краља Шоломона и 14. марта 1073. су га поразили у бици код Мођорода (Mogyoród). Шоломон је био потиснут у западни део своје краљевине и остао је још привремено на власти у Мошону (данас у жупанији Ђер-Мошон-Шопрон и Пожоњу (данас Братислава).

Анастазија је следила свог сина, међутим ускоро се повукла из јавног живота и постала је опатица у Адмонт опатији где је остала све до своје смрти. Сахрањена је у истој тој опатији у Адмонту.

Удаја и деца

# р. око. 1039: краљ Андраш I, краљ Мађарске (око 1015. -† 6. децембра 1060)

Аделаида (око 1040 -† 27 јануар 1062), жена краља Вратислава II од Бохемије
Краљ Шоломона (р. 1053. -† 1087. или касније)
Давид Мађарски (р. после 1053. -† после 1094)

Референце

^ Анастазија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглеској Анастазија од Кијева, у мађарској литератури као Анастазија мађарска краљица док литература на словенским језицима је наводи као рус. Анастасия Ярославна, пољ. Anastazja Jarosławówna.
^ Юрасов М. К. Русско-венгерские отношения второй трети XI в. // Мир истории. 2002. № 3

Литература

Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig, főszerkesztő: Benda, Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1981)
Штернберг Я. Т. Анастасия Ярославна, королева Венгрии // Вопросы истории. 1984. № 10. С. 180—184
Назаренко А. В. Западноевропейские источники // Древняя Русь в свете зарубежных источников / Под ред. Е. А. Мельниковой. М., 1999. С. 350—352

Непознато	Краљица Мађарске (1046 — 1060)	Аделаида, Рикса од Пољске

[1] Анастазија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглеској Анастазија од Кијева, у мађарској литератури као Анастазија мађарска краљица док литература на словенским језицима је наводи као рус. Анастасия Ярославна, пољ. Anastazja Jarosławówna.

[2] Юрасов М. К. Русско-венгерские отношения второй трети XI в. // Мир истории. 2002. № 3

[1]

[2]

@@ Ред 30: / Ред 30: @@
 Анастазија се [[1039]]. удала за тада мађарског војводу [[Андраш I|Андраша]], који је после смрти свог оца кнеза [[Вазул]]а заједно са братом [[Левенте]]ом потражио уточиште у [[Кијевска Русија|Кијевској Русији]]<ref>''Юрасов М. К.'' Русско-венгерские отношения второй трети XI в. // Мир истории. 2002. № 3</ref>.
-Андраш се [[1046]]. на позив [[Герард Мађарски|Герард]], тадашњег бискупа у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарској]], и свештенства вратио у Мађарску и преузео власт од дотадашњег краља [[Петар I Орсеоло|Петра I Орсеола]]. Анастазија је пратила свог мужа и она је била та која је тражила од мужа да се сагради [[лавра]] у [[Тихањ]]у за [[Отшелник|пустињаке]] који су за њом требали доћи у Мађарску из Кијевска Русија.
+Андраш се [[1046]]. на позив [[Герард Мађарски|Герард]], тадашњег бискупа у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарској]], и свештенства вратио у Мађарску и преузео власт од дотадашњег краља [[Петар I Орсеоло|Петра I Орсеола]]. Анастазија је пратила свог мужа и она је била та која је тражила од мужа да се сагради [[лавра]] у [[Тихањ]]у за [[Отшелник|пустињаке]] који је требало да дођу за њом у Мађарску из Кијевске Русија.
-Краљевски пар није имао сина наследника све до [[1053]]., када им се родио син [[Шоломон Угарски|Шоломон]]. Овај догађај је касније довео до сукоба између браће Андраша и [[Бела I|Беле]]. Андраш је хтео да његов прворођени син буде наследник круне а Бела је ишао по неписаном правилу још из племенских заједница да је наследник трона требао да буде одлучен генерацијски то јест млађи краљев брат.
+Краљевски пар није имао сина наследника све до [[1053]], када им се родио син [[Шоломон Угарски|Шоломон]]. Овај догађај је касније довео до сукоба између браће Андраша и [[Бела I|Беле]]. Андраш је хтео да његов прворођени син буде наследник круне а Бела је ишао по неписаном правилу још од племенских заједница да је наследник трона требало да буде одлучен генерацијски то јест млађи краљев брат.
 Када се [[1060]]. године [[Бела I|Бела]] отворено побунио против краља [[Андраш I|Андраша]], Андраш је краљицу Анастазију и своју децу послао на двор [[Адалберт, маркгроф од Аустрије|Адалберта, маркгрофа од Аустрије]]. У овом сукобу Андраш је поражен и ускоро је и умро, а његов брат Бела се крунисао за [[списак угарских владара|краља Мађарске]] [[6. децембар|6. децембра]] [[1060]]. године.