Односи Србије и Северне Македоније

Односи Србија-Македонија

Северна Македонија	Србија

Односи Србије и Македоније су односи Републике Србије и Републике Македоније.

Историја Односа

Османско царство

Главни чланци: Османско царство, Српска акција у Македонији, Српски конзулат у Скопљу и Српски конзулат у Битољу

Српски конзулати у Македонији отворени су као последица конзуларне конвенције Краљевине Србије и Османског царства. Конвенција је подразумевла отварање српских конзулата у центрима Косовског, Солунског и Битољског вилајета, односно у Скопљу, Солуну и Битољу.

Ситуација у Македонији у саставу Србије и Југославије

Главни чланци: Први балкански рат, Други балкански рат, Краљевина Србија, Први светски рат, Краљевина Југославија, Вардарска бановина, Македонија у Народноослободилачкој борби и Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Подела Македоније 1913.

Датотека:Spomen-kosturnica na brdu Zebrnjak 1937.jpg

Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913-1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској. Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна Организација – ВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914-1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва.

После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1941). Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије.

Народна/Социјалистичка Република Македонија

Главни чланци: Историја Републике Македоније и Социјалистичка Република Македонија

Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.

Независност Македоније

До 1991, обе земље су биле републике у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Након декларације о независности Хрватске и Словеније у јуну 1991, Македонија је прогласила независност три месеца касније, у септембру 1991. Војска крње Југославије (ЈНА) је мирно напустила Македонију, дакле Македонија је једина бивша југословенска република која је добила независност без сукоба или рата. Међутим, билатерални односи нису одмах успостављена.

Савезна Република Југославија је формирана 1992 од стране преосталих југословенских република Црне Горе и Србије.

Билатерални односи

Дипломатски односи са Републиком Македонијом су успостављени у априлу 1996. године. 8. априла 1996. билатерални односи су спроведени под уставним именом Македоније - Република Македонија, а не под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Србија је, дакле, једна од 131 земље у свету која признаје Македонију под њеним уставним именом.

Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. на војном аеродрому код Куманова је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије.

Отворена питања

Неканонско одвајање од Српске православне цркве 1967. године.

Главни чланци: Македонска православна црква, Нишки споразум (2002) и Православна охридска архиепископија

Срби у Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Косово и Метохија

Република Македонија је признала независност Косова и Метохије, чиме су односи две земље додатно заоштрени.

Дипломатски представници

Македонија има амбасаду у Београду главном граду Србије, а исто тако Србија има амбасаду у Скопљу престоници Македоније, као и почасни конзулат у граду Битољу.

Амбасадори Републике Македоније у Београду

• Славко Милосавлевски, амбасадор Македоније у СР Југославији, односно Србији и Црној Гори (1996-2003).
• Љубиша Георгиевски (2009-?).
• Вера Јовановска Типко, амбасадор

Амбасадори Србије у Скопљу

• Зоран Јанаћковић, 1996. - 2000.
• Томислав Ђурин, - 2012.
• Душанка Дивјак-Томић, амбасадор, 2013. -

Поређење

	Македонија	Србија
Становништво	2.058.539	9.024.734 (са КиМ)
Површина	25.713 km²	88.361 km²
Густина насељености	81/km²	96,78/km² (без КиМ)
Престоница	Скопље	Београд
Највећи град	Скопље - 515.419 (571.040 шире подручје)	Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)
Облик владавине	Парламентарна република	Парламентарна република
Званични језик	Македонски	Српски
Вероисповест	64,7% Православље, 33,3% Ислам, 0,37% остали	84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти (без КиМ)
Етничка структура	64,18% Македонци, 25,17% Албанци, 3,85% Турци, 2,66% Роми, 1,78% Срби, 0,48% Власи, 1,88% остали	82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали (без КиМ)
ГДП (по становнику)	10,800 $ (2012)	13,004 $ (2013) (без КиМ)

Слике

• 
  Скопље
• 
  Београд
• 
  Кајмакчалан
• 
  Зебрњак сомен обележје данас

Види још

• Спољни односи Србије
• Срби у Републици Македонији
• Македонци у Србији

Спољашње везе

• Амбасада Републике Србије Скопље - Република Македонија