Википедија:Чланци за брисање

Сјајни чланци

Добри чланци

Изабрани спискови

1000 чланака

10.000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Гласање за спискове

Чланци за брисање

Изабране слике

Сређивање чланака

Википедија, заједно са својим сестринским пројектима, настоји да постане најреферентнији и најкомплетнији извор информација нашег доба, који је уз то и слободно доступан. То, међутим, не значи да на Вики пројектима, а посебно не на Википедији, треба да се нађу баш све информације без икаквих критеријума. Погледајте Шта Википедија није за неке од примера (није комплетан списак).

Администратори имају и користе могућност брисања чланака који очигледно не задовољавају критеријуме Википедије. Ако наиђете на чланак за који мислите да треба да буде обрисан, а немате администраторска права или нисте сасвим сигурни у исправност брисања, молимо Вас да упишете назив чланка на доњи списак, са датумом уноса и потписом (додајте — ~~~~). Тако ће сви корисници имати прилику да се изјасне о предлогу и евентуално изнесу своје коментаре током наредних седам дана, а администратори ће потом поступити у складу са постигнутим консензусом.

Сва потребна правила и смернице можете наћи на страници Википедија:Чланци за брисање/Правила.

Затражите брисање!

Погледајте и:

• Википедија:Датотеке за брисање
• Википедија:Брисање/Разно

Западнојужнословенски језици

Овај чланак нема већ 4 године ниједну референцу и притом дељење јужнословенских језика на западнојужнословенске и источнојужнословенске је политичка подела. Гласање је завршено. () Lackope (разговор) 13:47, 6. фебруар 2015. (CET)

Гласови

1. обрисати-- као предлагач Lackope (разговор) 13:58, 6. фебруар 2015. (CET)lackope
2. обрисати --نوفاك اتشمان‎ 14:32, 6. фебруар 2015. (CET)
3. обрисати--CarRadovan (разговор) 14:33, 6. фебруар 2015. (CET)
4. обрисати--Drazetad (разговор) 14:42, 6. фебруар 2015. (CET)
5. обрисати--Марко Станојевић (разговор) 20:20, 6. фебруар 2015. (CET)
6. обрисати --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 6. фебруар 2015. (CET)
7. обрисати То је Србски језик а не Западнојужнословенски језик ако ћемо тако гледати онда и Београд треба да има Београдски језик као и Ниш Нишки језик и Никшић Никшићки језик или Западно Балкански језик итд.--Dardaneli799 (разговор) 00:06, 8. фебруар 2015. (CET)
8. оставити--ANTI_PRO92 (разговор) 14:57, 8. фебруар 2015. (CET) Vidi komentar
9. оставити --В. Бургић (разговор) 10:55, 9. фебруар 2015. (CET)
10. оставити --Sly-ah (разговор) 15:59, 9. фебруар 2015. (CET) Ако изузмемо пљување по Белићевом лику и делу, нема никаквих убедљивих аргумената за брисање чланка.
11. обрисати --Јованвб (р) 16:18, 9. фебруар 2015. (CET)
12. оставити пошто је доказано да појам постоји --Lakisan97 (разговор) 19:08, 9. фебруар 2015. (CET)

Коментари

 Коментар: Ја бих само да напоменем да посреди није политички термин. Уобичајена је, макар у домаћој лингвистици, подела јужнословенских језика на западну („српско-хрватски“, словеначки) и источну групу (старословенски, бугарски, македонски). --Lakisan97 (разговор) 21:52, 6. фебруар 2015. (CET)

 Коментар: Где је то уобичајена та подела?На основу чега је извршена та подела?Ма хајде,обично политиканство. Lackope (разговор) 22:34, 6. фебруар 2015. (CET)lackope

Ја први пут чујем за ову поделу --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 6. фебруар 2015. (CET)

Лингвисти су склони прављењу пичвајза.

За оне који не знају шта је пичвајз: то је реч која се често употребљава у мом завичају у значењу нереда, хаоса, несистематичности. Рекао бих да смо је примили од Шваба који су управо зато што су 1941-1944. направили пичвајз (Pitschweise) у Банату а делом и у Бачкој протерани после Другог светског рата.

Мислим да је творац поделе на западнојужнословенске језике и источнојужне језике или Белић или Ивић. У сваком случају, подела је застарела, јер од некадашња два западнојужнословенска језика (сх и словенач.) имамо сад Бог-те-питај-колико. У скорије време и огласише се и Буњевци: и они би свој језик.

Иначе, ево шта каже један наш лингвиста о Белићу и Ивићу.

http://slovosrpsko.net/stari-brojevi/slovo7-8.pdf

Новосадски договор је за српску страну био апсолутно штетан и непотребан чин. Матица хрватска одрекла се номинално Договора 1972. године у време маспока хотећи да оно што је Договором добила као загребачку варијанту хрватскосрпског језика прогласи за хрватски. С друге стране, Матица српска, није се одрекла Договора. У њој и даље нема јасне представе о идентитету српског језика, а у насловима њених публикација за језик нема српског имена. Најодговорнији за ово што је рађено српском језику, са српске стране, био је први човек српске лингвистике Александар Белић. Белић је, још при стварању прве југословенске државе, пристајао да језичку науку ставља у службу актуелне политике. ' Као потписник Апела против комуниста (1942) он је то чинио са још већом лакоћом када су комунисти дошли на власт.

После Белићеве смрти (1960) српски лингвистички врх, Милка и Павле Ивић и њихова школа, наставили су политику Новосадског договора. Деценијама су говорили и писали да српскохрватски језик има две варијанте: београдску и загребачку, источну и западну, српску и хрватску. Такав њихов приказ језичке ситуације подударан је са Картом Томе Матасића. То што су говорили и писали није била научна истина, него сугестија. Није тешко приметити да такви њихови ставови нису били сагласни са приказом дијалектолошких истраживања самог Павла Ивића. Овде наведена Ивићева карта два штокавска дијалекта показује да је ијекавски источнохерцеговачки дијалекат јужна или западна варијанта српског језика и да му центар није у Загребу. На питање: зашто Ивић није следио резултате својих истраживања, него је прихватао туђа решења, могућ је само један одговор: Ивић, као и Белић, пружао је своје услуге актуелној политици.

Данас српски интелектуалци на истакнутим местима поручују да треба следити наше великане: Даничића, Белића, Ивића. Супротно од тога, ја мислим да су ови велики лингвисти послужили туђој политици у оспоравању идентитета и интегритета српског језика. Сигурну тачку ослонца Србима данас пружа потиснута али аутентична српска и славистичка филолошка традиција коју представљају такође великани: Вук Караџић, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић. На тој традицији израста покрет за обнову србистике.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:09, 7. фебруар 2015. (CET)

 Коментар: На ен викију се ова подела користи у шаблону иначе, а гласам за остављање не због тога, већ што могу да се закунем да сам ову поделу учио у српском за пријемни за факс...Источнојужносл. су македонски и бугарски, а западнојсл. словеначки, хрватски...није ми сад литература при руци (ова из које сам учио за пријемни), у Ваљеву ми је, да могу да проверим...ал могу да се кладим да ова подела постоји...остала ми је у глави, све те класификације везано за српски...то ми је ишло одлично, за разлику од граматике :)(ваљда зато што има везе са полит. географ.)...немогуће да трипујем...--ANTI_PRO92 (разговор) 15:04, 8. фебруар 2015. (CET)

А онда и није баш та подела застарела...ако рачунамо да је старо 20+ година..--ANTI_PRO92 (разговор) 15:07, 8. фебруар 2015. (CET)

Не пише ко је смислио, али постоји цео пасус (четврт странице) у Граматици српског језика за гимназије и средње школе (користи се и на такмичењима и филолошким факултетима) Живојина Станојчића и Љубомира Поповића. Каже да су се у току историјског развитка јужнословенске заједнице формирале две језичке заједнице и тако даље, мада се не називају западнојужнословенским језицима. --Lakisan97 (разговор) 02:14, 9. фебруар 2015. (CET)

Влад опаска стоји, осим у делу да је подела застарела. Проблем ницања нових „језика“ „решава“ се напоменом да су они данас одређени националних предзнаком. --Lakisan97 (разговор) 02:17, 9. фебруар 2015. (CET)

Jasno je da je ta podela konstruisana u političke svrhe, sto je Nimcevic i dokazao, tako da nije merodavna za enciklopediju Lackope (разговор) 10:31, 9. фебруар 2015. (CET)

Нимчевић није ништа доказао. Цитат је из неког минорног часописа Слово српско, који се издаје у Никшићу, а у уредништву су све "гиганти српске лингвистике, књижевности и културе": Весна Тодоровић (?), Радмила Митрић-Маровић (?), Борис Јовановић (?), Радинко Крулановић (?), Милојко Пушица (?). Дакле, ове интелектуалне и моралне громаде имају пуно право да пљују по угледним именима српске лингвистике као што су Ивићи, Белић итд, јер, забога, они су то својим радом и делима заслужили. Ако сте приметили, Нимчевић каже: "ево што један наш лингвиста каже о ...", а не "ево што наш угледни лингвиста (име и презиме) каже о ...". То само показује колику вредност има изјава тог "лингвисте", а самим тим, колика је тежина Нимчевићевог "доказа".

--Sly-ah (разговор) 11:33, 9. фебруар 2015. (CET)

To sto su neki lingvisti vise ili manje "ugledni" ne znaci da su i njihovi radovi tačni i ako je istina da su Belić ili Ivić ovu podelu konstruisali onda je ona netacna jer onda bi srpski trebao biti i zapadno i istočno juznoslovenski ako je prizrensko-timocki dijalekt srpskog jezika.Ako želiš da kažeš da dokaz nije dovoljno uverljiv onda pokaži neki dokaz koji bi potvrdio da je podela tacna sto definitivno nije, a ne da se jedino pozivaš na "ugled". Lackope (разговор) 13:13, 9. фебруар 2015. (CET)

A sto se Ivicevog "ugleda" tiče dovoljno je da se vidi njegova karta stokavskih dijalekata gde nije označen ni govor Goranaca a ni govori u severoistocnoj mk i zapadnoj Bugarskoj u Prizrensko-timocke govore pa da sve bude jasno kako su bili pod uticajem komunističkog režima. Lackope (разговор) 13:27, 9. фебруар 2015. (CET)lackope

А који су твоји аргументи за тврдњу да подела "дефинитивно није тачна"?

--Sly-ah (разговор) 13:23, 9. фебруар 2015. (CET)

Мислио сам да ће неко да отвори линк. Чланак је написао Петар Милосављевић.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:26, 9. фебруар 2015. (CET)

А наслов чланка гласи „Распућа српске филологије“. Налази се на 16 страни.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:29, 9. фебруар 2015. (CET)

Нимчевићу, страница се не може отворити преко оног линка који си дао (барем код мене указује на неку грешку), па сам је отворио "заобилазним путем" (ишао сам на веб-страницу тог часописа). Знам да је аутор Петар Милосављевић (грешком коректора човек је прекрштен у Пртра), али ми није јасно зашто си цитирао човека који пљује по Ивићима и Белићу, е да би ти доказао да овај чланак треба брисати? Ниси дао никакав доказ да је та наречена подела застарела или погрешна (иако извесни Lackope тврди да подела "дефинитивно није тачна"), већ само став извесног филолога да су и Белић и Ивићи били "режимлије" (што би вероватно требало значити да су били и лоши филолози). Мислим, шта си тим цитатом хтео да постигнеш? А тај исти Lackope сада тражи од мене да докажем да је та подела тачна! Који лик. Као када некога оптужите за крађу, а онда од њега тражити да докаже да то није учинио.

--Sly-ah (разговор) 14:15, 9. фебруар 2015. (CET)

Александар Белић и Тито, 1954.

Чисто илустрације ради. Могао сам приложити и слику Тита и Белића како седе и причају о нечему. Не бих рекао да га Белић исправља у говору, јер Тито је био у праву и када је грешио.

Шалу на страну. Не сматрам да је подела на западнојужнословенске и источнословенске језике искључиво политичка (иако је она то временом постала), нити за то узимам као доказ чланак П. Милосављевића. Не бих се сложио да је подела на зјжсл. и ијжсл. језике систем који можемо проширивати сваки пут кад добијемо новог изрода.

Е сад мало о Белићу.

Белић пише у Јужнословенском филолофу 1937: "Поред заједнице јужнословенске, о којој тако речито говоре поменути наставци, има још нешто друго што се на основу њих може тврдити: још нешто друго што се на основу њих може тврдити 1) да српскохрватски језик и словеначки иду у свима правцима напоредо, што сведочи о некадашњем њихову заједничком развитку, о тако званом западнојужнословенском дијалекту; 2) изнесени наставци не сведоче да је тако блиска веза као међу српскохрватским и словеначким језиком било и међу бугарским и старословенским...". Белић говори о западнојужнословенским дијалектима, не језицима. Сам појам дијалекат је растегљив. У зависности од случаја може значити и говор и наречје (Види дело Милана Решетара, Штокавски дијалекат). Белић у једном другом чланку ппомиње и источнојужнословенске дијалекте. Не могу рећи која је годима у питању, али рекао бих да је писао пре рата када македонски није био признат, јер каже: "То би значило, ако ипак примимо претпоставку о некадашњем јединству источнојужнословенског дијалекта (некадашње језичке заједнице бугарског и старословенског језика), да та језичка заједница није била ни тако тесна нити је толико времена трајала као језичка заједница српскохрватског и словеначког језика." Ако вас баш стварно занима контекст, пронађите Изабрана дела Александра Белића: Упоредна словенска лингвистика 2.

Мислим да је Ивић карактер добро описао Иван Поповић у једном чланку на немачком 1959: Ivić schließt sich eigentlich der Rešetarschen Ansicht an und operiert mit denselben Argumenten wie Resetar, obwohl er mit keinem einzigen Worte den verstorbenen Meister der skr. Dialektologie erwähnt, und sogar die Ansichten von Belić als die wichtigsten bezeichnet. (груб превод набрзака: Ивић се заправо прикључио Решетаровом гледишту и оперисао са истим аргументима којима је оперисао и Решетар, мада није помињао ни једном једином речју свог умрлог учитеља српскохрватске дијалектологије, и чак је Бићеве погледе ценио као најзначајније)

За оне који нису читали расправу између Решетара и Белића: ова двојица су се почетком прошлог века препирали око порекла и развоја штокавског наречја. Да не набрајам сад шта је све заступао Решетар а шта Белић. На крају је ипак победио Решетар, јер је Белићев ученик Ивић прихватио Решетарово учење, мада није ни једном речју устао против свог учитеља, ни кад је умро (дакле, није поступао у складу са оном Аристотеловом: "Драг ми је Платон, али ми је истина дража"). Напротив. Говорио је похвално о Белићевим студијама и кад нису биле најтачније. С друге стране, Поповић пљује Белића кад год стигне. У истом чланку каже: Hätte Resetar damals gewußt, daß diese Belićsche Lehre auch auf einer falschen Auskunft über die Lokativformen im Mittelmoravadialekt beruht (vgl. unten, Kap. III), so hätte er in seiner Behauptung noch entschlossener sein können; "Да је Решетар дата знао да се ово Белићево учење заснива и на једној погрешној информацији о облицима локатива у средњоморавском дијалекту, био би још одлучнији у својој тврдњи." То је могао да ради, јер је радио у Немачкој. Да је радио у Југи, не би далеко догурао са својим ставом.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:50, 9. фебруар 2015. (CET)

Да резимирам: подела на западнојужнословенске и источнојужнословенске језике можда има смисла када говоримо о српскохрватском језику и лингвистици.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:03, 9. фебруар 2015. (CET)

Ja sam izvesnom korisniku ,čiji naziv neću ni da navodim, rekao da pokaze dokaz koji ce potvrditi da po njemu manje "ugledni" lingvisti nisu u pravu posto po njemu pljuju po "uglednim" lingvistima a on sada posto nema sta da pokaze ili ne zna ,sada ovde mene omalozava sto je čist bezobrazluk.Glavni argument je Prizrensko-timocki dijalekt srpskog jezika, jer on po ovoj podeli ispada da pripada ili bugarskom ili makedonskom jeziku sto naravno nije tačno i svako malo obrazovaniji koji zna za ovaj dijalekt ce to uvideti ali ovde ima izvesnih koji ni takve stvari ne znaju a zato bi da pametuju pritom ne iznoseći nikakve argumente.Zelim samo da pohvalim Nimcevica za odlično iznošenje argumenata koji dokazuju da mnogi ,nažalost, su u vreme komunizma bili sluge politike. Lackope (разговор) 15:48, 9. фебруар 2015. (CET)

naravno nije tačno i svako malo obrazovaniji koji zna za ovaj dijalekt ce to uvideti

Видим да су твоји аргументи необориви (то су углавном цитати из релевантне филолошке и ине литературе), што значи да си ти у праву и на томе ти честитам. Одавно ме неко на Википедији није натерао да променим свој став, и то највише убедљивошћу и снагом аргумената и надасве писменошћу и залагањем за напредне, антикомунистичке идеје.

--Sly-ah (разговор) 15:56, 9. фебруар 2015. (CET)

Umesto sto izvesni korisnik vadi moje reci iz konteksta bolje bi bilo da poseti nastavnika srpskog jezika u osnovnoj školi pa da ga on "ubedjuje" sta je Prizrensko-timocki dijalekt jer ovde se radi na enciklopediji a ne na znanju iz osnovne škole Lackope (разговор) 16:30, 9. фебруар 2015. (CET)

Vuk Cvetković

Чланак је означен за брзо брисање, али мислим да је боље да се овде изјасни заједница. Гласање је завршено. () --Марко Станојевић (разговор) 13:17, 8. фебруар 2015. (CET)

Гласови

1. обрисати ако добро видим, има један албум који се зове бест оф, и једну књигу. Нема извора који би потврдили значај. --В. Бургић (разговор) 14:21, 8. фебруар 2015. (CET)
2. обрисати nije relevantan za enciklopediju --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:04, 8. фебруар 2015. (CET)
3. обрисати-- Змија бгд 17:19, 8. фебруар 2015. (CET)
4. обрисати не налазим независне изворе --Lakisan97 (разговор) 02:18, 9. фебруар 2015. (CET)
5. обрисати --Dardaneli799 (разговор) 02:19, 9. фебруар 2015. (CET)
6. обрисати-- Lackope (разговор) 10:20, 9. фебруар 2015. (CET)
7. обрисати--CarRadovan (разговор) 10:55, 9. фебруар 2015. (CET)

Коментари