Птице певачице — разлика између измена

Птице певачице (Врапчарке)
	Модровољка - Luscinia svecica
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Подтип:	Vertebrata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes; Linnaeus, 1758
Подредови
	Acanthisitti; Tyranni; Passeri;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. фебруар 2015. у 03:55

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) су ред птица који је по броју врста (преко 5000) најбогатији у класи Aves. Име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Опис

Ред Passeriformes је подељен да три подреда у зависности од гласовних способности врста (контрола сиринкса), на три подреда: крешталице Tyranni субосцине, певачице Passeri осцине и новозеландски царићи Acanthisitti чија је таксономска припадност још увек несигурна. Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут гаврана које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је Myiornis ecaudatus из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5cm и тежином од 4,5gr. Такође, птице певачице често су живо обојене.

Анатомија

Стопала птица певачица су са три прста усмерена ка напред и са једним прстом у опозицији, добро прилагођена за хватање вертикалних површина и гранчица. Распоред тетива у ногама омогућава овим птицама да стоје док спавају. Све певачице изузев лирорепе имају по 12 репних пера.

Гнежђење

Величина и облик гнезда зависе од врсте, тако на пример гнездо гаврана у пречнику може да има и преко 1,5m, док је код врсте Tyrannulus elatus свега 3-5cm. Величина полога такође варира, од једног код лирорепе па до десетак јаја код неких сеница. Јаја су углавном обојена за разлику од већине осталих птица. Ново излежени птићи су голи, слепи и неспособни да се самостално хране тако да им је нега родитеља неопходна.

Порекло

Сматра се да су птице певачице група гондванског порекла која је подручју северне Аустралије и Нове Гвинеје доживела процват, одакле се проширила преко Азије по читавом свету. Најстарији фосил птице која наликује певачицама, стар 55 милиона година, пронађен је у близини градића Мургон у Квинсленду.

Листа породица

Подред - Acanthisitti - Новозеландски „царићи“

Acanthisittidae:

Подред - Tyranni - Крешталице

Подред - Passeri - Праве певачице

Црно-жута баштованка (*Sericulus chrysocephalus*)

Nicatoridae
Panuridae: Бркате сенице
Alaudidae: Шеве
Hirundinidae: Ласте
Pnoepygidae
Macrosphenidae
Phylloscopidae: Звиждаци
Aegithalidae: Дугорепе сенице
Cettiidae
Locustellidae: Цврчићи
Donacobiidae
Bernieridae
Acrocephalidae: Трстењаци
Pycnonotidae: Булбули
Cisticolidae: Шивачице
Timaliidae
Pellorneidae
Leiothrichidae
Sylviidae: Грмуше
Zosteropidae

Cinclidae: Воденкосови
Muscicapidae: Мухаруце старог света
Turdidae: Дроздови
Buphagidae
Sturnidae: Чворци
Mimidae: Птице ругалице

Sittidae: Бргљези
Tichodromadidae: Пузгавци
Certhiidae: Пузићи
Salpornithidae
Troglodytidae: Царићи
Polioptilidae
Passeridae: Прави врапци
Prunellidae: Попићи
Motacillidae: Трептељке
Urocynchramidae
Estrildidae
Ploceidae
Viduidae
Nine-primaried oscine
Peucedramidae
Fringillidae: Праве зебе
Icteridae
Parulidae
Thraupidae
Cardinalidae: Кардинали
Emberizidae: Стрнадице и амерички врапци
Coerebidae
Paridae: Сенице
Remizidae: Беле (барске) сенице
Stenostiridae
Bombycillidae: Свилорепе
Dulidae
Ptilogonatidae
Hypocoliidae
Mohoidae
Nectariniidae: Сунчане птице
Dicaeidae
Promeropidae: Шећерне птице

@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 '''Птице певачице''' или '''врапчарке''' ({{јез-лат|Passeriformes}}) су ред птица који је по броју врста (преко 5000) најбогатији у класи [[Птице|Aves]].
-Име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретоно односећи се на врапца покућара (''[[Домаћи врабац|Passer domesticus]]'').
+Име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (''[[Домаћи врабац|Passer domesticus]]'').
 [[Датотека:House_sparrowIII.jpg|мини|десно|252п|Мужјак домаћег врапца / врапца покућара]]
@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 ==Опис==
 Ред Passeriformes је подељен да три подреда у зависности од гласовних способности врста (контрола [[сиринкс|сиринкса]]), на три подреда: крешталице [[Tyranni]] субосцине, певачице [[Passeri]] осцине и новозеландски царићи [[Acanthisitti]] чија је таксономска припадност још увек несигурна.
-Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут [[обични гавран|гаврана]] које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је ''Myiornis ecaudatus'' из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5 цм и тежином од 4,5 г. Токође, птице певачице често су живо обојене.
+Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут [[обични гавран|гаврана]] које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је ''Myiornis ecaudatus'' из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5-{cm}- и тежином од 4,5-{gr}-. Такође, птице певачице често су живо обојене.
 ==Анатомија==
@@ Ред 31: / Ред 31: @@
 Распоред тетива у ногама омогућава овим птицама да стоје док спавају.
 Све певачице изузев [[лирорепа|лирорепе]] имају по 12 репних пера.
 ==Гнежђење==
-Величина и облик гнезда зависе од врсте, тако на пример гнездо гаврана у пречнику може да има и преко 1,5 м, док је код врсте ''Tyrannulus elatus'' свега 3-5 цм.
+Величина и облик гнезда зависе од врсте, тако на пример гнездо гаврана у пречнику може да има и преко 1,5-{m}-, док је код врсте ''Tyrannulus elatus'' свега 3-5-{cm}-.
 Величина полога такође варира, од једног код лирорепе па до десетак јаја код неких сеница.
 Јаја су углавном обојена за разлику од већине осталих птица.
@@ Ред 43: / Ред 44: @@
 ==Листа породица==
+===Подред - Acanthisitti - Новозеландски „царићи“===
-===Подред - Acanthisitti - Новозеландски "царићи"===
 * [[Acanthisittidae]]: