Трачки коњаник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м nerelevantno |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
⚫ | |||
⚫ | '''Трачки коњаник''' Хероса је митолошко [[биће]] за које се у античком свету веровало да представља посредника између [[свет]]а живих и [[бог]]ова.<ref>[http://www.vesti.rs/exit/OTKRIVEN-TRACKI-KONJANIK.html Откривен трачки коњаник], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Трачки коњаник је истовремено био и велико божанство плодности, као што је и велико хтонско божанство<ref>Церман., 1962: 80-81</ref>. Такође, трачки херос је у вези са водом, јер су се култна места њему посвећена налазила поред извора и бунара.<ref>[http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/petrovic_mitologija.html Сретен Петровић, Српска митологија], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Постоје извесна поистовећивања трачког коњаника са култом [[Сабазије|Сабазија]], трачког бога коњаника |
||
{{сређивање|||||Историја}} |
{{сређивање|||||Историја}} |
||
⚫ | |||
== Митолошки слој легенде о Краљевићу Марку као трачком коњанику == |
|||
⚫ | '''Трачки коњаник''' Хероса је митолошко [[биће]] за које се у античком свету веровало да представља посредника између [[свет]]а живих и [[бог]]ова.<ref>[http://www.vesti.rs/exit/OTKRIVEN-TRACKI-KONJANIK.html Откривен трачки коњаник], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Трачки коњаник је истовремено био и велико божанство плодности, као што је и велико хтонско божанство<ref>Церман., 1962: 80-81</ref>. Такође, трачки херос је у вези са водом, јер су се култна места њему посвећена налазила поред извора и бунара.<ref>[http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/petrovic_mitologija.html Сретен Петровић, Српска митологија], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Постоје извесна поистовећивања трачког коњаника са култом [[Сабазије|Сабазија]], трачког бога коњаника и Херо-Сабазија. |
||
{{спајање|Краљевић Марко}} |
|||
{{bez izvora-deo}} |
|||
Легенда o [[Марко Краљевић|Марку]] поседује у почетку све препознатљиве одлике савремене витешке епике. Марков епски лик подсећа на [[Ролан]]а из [[Песма o Ролану|Песме o Ролану]], на [[Ахил]]а из [[Роман o Троји|Романа o Троји]], на самог [[Александар Велики|Александра Великог]] из [[Александрида|Александриде]], на Дигениса Акриту византијске епике. Марко се јавља као витез ослободилац (ослобађа робље, заробљене пријатеље -витезове, даме у невољи), затим као витез - царски вазал - „слуга“. Поседује коња и оружје достојне витеза. Обилато једе и још обилније пије, како то већ доликује средњовековним идеалима витеза, правилима и захтевима витешког понашања. Ова епска витешка легенда o Краљевићу Марку била је најразвијенија и најпопуларнија у средишњим областима Маркове државе. Међутим, управо на томе простору (крајњи југ Србије, Македонија, најзападнији делови Бугарске) изузетно је била жива митолошка традиција. |
|||
Краљевић Марко, познато име витешке епике, '''последњи законити српски владар-наследник државе Немањића''' у „живим“ песмама o подвизима митских богова - преузима њихову улогу. У песмама у којима је заменио старо балканска божанства, Марко се појављује у улогама сличним онима које има у витешкој легенди. Пажљивијим ишчитавањем песама несумњива разлика постаје уочљива и очигледна. Појављује се као бог-коњаник-спасилац. Преузима улогу бога спасиоца на белом коњу, '''трачког коњаника''', потом и хришћанског светитеља - ратника, [[свети Георгије|светог Ђорђа]]. Када служи султана, Марко није више ни витез који двори сизерена, нити побеђени ратник који понизно слуша победника. |
|||
Бог Марко служи по казни изреченој од Богова - горег од себе, смртника. Пре њега то су морали да чине и [[Аполон]] и [[Херкул|Херакле]] (односно Херкул). Султан, Марков господар, свестан је природе (привремености и ограничености) властите надмоћи. Он жели да понижава бога који му служи, али чим је суочен са Марковим гневом (када је дотеран „до дувара") - повлачи се у страху, нудећи мито. У својству бога и са атрибутима соларног бога, Марко се бори против хтоничних божанстава (на пример, против [[Муса Кесеџија|Мусе Кесеџије]] са „три срца јуначка"). |
|||
Марков митски помагач јесте небеска вила облакиња; никако не хтонична вила бродарица, нити вила језеркиња. Да би стигао у чудесне пределе, у подземни свет, бог-Марко поткива Шарца сребрним потковицама. To је једини начин да се ступи у подземље. Из истих разлога се у нас вековима стављао поред мртваца, или мртвацу у уста, комад сребрног новца. Само тако се могао платити превоз преко сребрне реке, или мостарина за прелаз и улаз у свет мртвих. |
|||
Марково оружје и Марков коњ добивени су на натприродан начин и изузетни су. Основно Марково оружје јесте оружје бога громовника - буздован. Оно наликује Херакловој батини, чекићу бога [[Тор]]a итд. Песме o Марку митолошки обележене другачије осветљавају иначе познате витешке мотиве. Маркови поступци нису узроковани жељом витеза да се спере нанета увреда, исправи неправда, нити да се заштите слаби и немоћни. Они происходе из срџбе бога Марка (као и Ахилове у [[Илијада|Илијади]], или [[Зевс]]ове небројено пута) и зависти бога-Марка (убија нећака који је бољи јунак од њега). По угледу на старе богове плодности, Марко је и пијаница и кавгаџија. |
|||
Није нимало случајно што Марко замењује и смењује старог трачког и античког коњаника. Још мање је случајна Маркова наметљива сличност са Хераклом. Једно од највећих познатих Хераклових светилишта [[Хераклеја Линкестис|Хераклеја]] налази се на подручју Маркове државе. |
|||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 18. фебруар 2015. у 00:11
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Трачки коњаник Хероса је митолошко биће за које се у античком свету веровало да представља посредника између света живих и богова.[1] Трачки коњаник је истовремено био и велико божанство плодности, као што је и велико хтонско божанство[2]. Такође, трачки херос је у вези са водом, јер су се култна места њему посвећена налазила поред извора и бунара.[3]. Постоје извесна поистовећивања трачког коњаника са култом Сабазија, трачког бога коњаника и Херо-Сабазија.
Референце
- ^ Откривен трачки коњаник, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Церман., 1962: 80-81
- ^ Сретен Петровић, Српска митологија, Приступљено 25. 4. 2013.
Литература
- Ненад Љубимковић: Краљевић Марко, Историја-Мит-Легенда