Дравска бановина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 43: Ред 43:
| Датум_догађај7 =
| Датум_догађај7 =
| Застава_Претходник1 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Застава_Претходник1 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Претходник1 = [[Љубљанска област]] ([[Краљевина СХС]])
| Претходник1 = [[Љубљанска област]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]])
| Застава_Следбеник1 = Flag of SR Slovenia.svg
| Застава_Следбеник1 = Flag of SR Slovenia.svg
| Следбеник1 = [[НР Словенија]]
| Следбеник1 = [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словенија]]
| Застава_Претходник2 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Застава_Претходник2 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Претходник2 = [[Мариборска област]] ([[Краљевина СХС]])
| Претходник2 = [[Мариборска област]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]])
| Застава_Следбеник2 = Flag of German Reich (1935–1945).svg
| Застава_Следбеник2 = Flag of German Reich (1935–1945).svg
| Следбеник2 = [[Трећи рајх]]
| Следбеник2 = [[Трећи рајх]]
Ред 61: Ред 61:
}}
}}
[[Датотека:Dravskabanovina.jpg|мини|250п|Карта Дравске бановине (1937).]]
[[Датотека:Dravskabanovina.jpg|мини|250п|Карта Дравске бановине (1937).]]
'''Дравска бановина''' је била [[бановина]] (провинција, регија) [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] од [[1929]]. до [[1941]]. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње [[Словенија|Словеније]] и добила је име по реци [[Драва|Драви]]. Административно седиште Бановине је било у [[Љубљана|Љубљани]]. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] ''"Мом драгом народу"'' којом је Краљевина подељена на [[Бановине Краљевине Југославије|девет бановина]].
'''Дравска бановина''' је била [[бановине Краљевине Југославије|бановина]] (провинција, регија) [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] од [[1929]]. до [[1941]]. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње [[Словенија|Словеније]] и добила је име по реци [[Драва|Драви]]. Административно седиште Бановине је било у [[Љубљана|Љубљани]]. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]] ''"Мом драгом народу"'' којом је Краљевина подељена на [[Бановине Краљевине Југославије|девет бановина]].


1941. године, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[Силе Осовине]] су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између [[Трећи рајх|Нацистичке Немачке]], [[фашизам|фашистичке]] [[Италија|Италије]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија [[Јулијска крајина]], те су заједно сачињавали данашњу [[Словенија|Словенију]]. То подручје је, као [[Социјалистичка Република Словенија]] припало [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]].
1941. године, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[Силе Осовине]] су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између [[Трећи рајх|Нацистичке Немачке]], [[фашизам|фашистичке]] [[Италија|Италије]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија [[Фурланија-Јулијска крајина|Јулијска крајина]], те су заједно сачињавали данашњу [[Словенија|Словенију]]. То подручје је, као [[Социјалистичка Република Словенија]] припало [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]].


== Демографија ==
== Демографија ==
Ред 78: Ред 78:
| <center>6.745<center>
| <center>6.745<center>
|-
|-
| <center>[[Римокатолицизам|римокатоличка]]</center>
| <center>[[католицизам|римокатоличка]]</center>
| <center>1.107.155</center>
| <center>1.107.155</center>
|-
|-
Ред 118: Ред 118:
| [[Датотека:Drago Marušič 1930s.jpg|50п]]
| [[Датотека:Drago Marušič 1930s.jpg|50п]]
| 2.
| 2.
| [[Драго Марушић]]<br><small>([[1884]]—[[1975]])
| [[Драго Марушич|Драго Марушић]]<br><small>([[1884]]—[[1975]])
| <small>[[4. децембар]]</small><br />[[1930]].
| <small>[[4. децембар]]</small><br />[[1930]].
| <small>[[8. фебруар]]</small><br />[[1935]].
| <small>[[8. фебруар]]</small><br />[[1935]].

Верзија на датум 19. фебруар 2015. у 17:31

Дравска бановина
1929.—1941.

Положај Дравске бановине
Главни градЉубљана
РегијаСредња Европа
Земља Краљевина Југославија
Становништво1.144.298 (1931)
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
бан 
• 
Душан Сернец
Историја 
• Успостављено
1929.
• Укинуто
1941.
Претходник		 Следбеник
Љубљанска област (Краљевина СХС)
Мариборска област (Краљевина СХС)
-
-
НР Словенија
Трећи рајх
Љубљанска покрајина (Краљевина Италија)
Краљевина Мађарска
Карта Дравске бановине (1937).

Дравска бановина је била бановина (провинција, регија) Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године. Бановина се већином налазила на подручју данашње Словеније и добила је име по реци Драви. Административно седиште Бановине је било у Љубљани. Дравска бановина је оформљена по увођењу диктатуре и објављивања Прокламације краља Александра I Карађорђевића "Мом драгом народу" којом је Краљевина подељена на девет бановина.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Дравску бановину и подијелиле је између Нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Мађарске. Након завршетка Другог светског рата, подручју је додата предратна италијанска територија Јулијска крајина, те су заједно сачињавали данашњу Словенију. То подручје је, као Социјалистичка Република Словенија припало Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника
православна
6.745
римокатоличка
1.107.155
евангелистичке
25.717
остале хришћанске
2.665
исламска
927
без конфесије
1.089
УКУПНО
1.144.298

Банови

Банови Дравске бановине у периоду 1929—1941. су били:[2]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти) 		Почетак мандата Крај мандата Странка
1. Душан Сернец
(1882–1952) 		9. октобар
1929. 		4. децембар
1930. 		Словеначка народна странка
(СЛС - Slovenska ljudska stranka)
2. Драго Марушић
(1884—1975) 		4. децембар
1930. 		8. фебруар
1935. 		Југословенска национална странка
3. Динко Пуц
(1879–1945) 		8. фебруар
1935. 		10. септембар
1935. 		Демократска странка (Југославија)
4. Марко Натлачен
(1886–1942) 		10. септембар
1935. 		16. април
1941. 		Словеначка народна странка
(СЛС - Slovenska ljudska stranka)

Референце

  1. ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини
  2. ^ World Statesmen: Slovenia (језик: енглески)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дравска_бановина&oldid=10770636”