Гил-галад — разлика између измена
| Ред 19: | Ред 19: | ||
Након пада Белијарнда након Рата Бесних,од свих нолдорских краљевсва остао је само Линдон. Гил-галард је постао његов владар док је [[ Kelebrimbor]] основао краљевство у подножију Маглених планина у земљи Ергион покрај [[Казад-дума]]. Управо су они исковали прстенове моћи али мрачни господар [[Саурон]] је исковао у тајности Господара прстенова. Он је напао и опустошио Ергион и убио [[Келебримбора]], али није нашао прстенове. У то време Линдон се нашао у опасности јер је Саурон знао да се најмоћни од прстенова Виља нлази у поседу Гил-Галарда. Али људи са Нуменора су дошчи са својом војском и заробили [[Саурона]]. |
Након пада Белијарнда након Рата Бесних,од свих нолдорских краљевсва остао је само Линдон. Гил-галард је постао његов владар док је [[ Kelebrimbor]] основао краљевство у подножију Маглених планина у земљи Ергион покрај [[Казад-дума]]. Управо су они исковали прстенове моћи али мрачни господар [[Саурон]] је исковао у тајности Господара прстенова. Он је напао и опустошио Ергион и убио [[Келебримбора]], али није нашао прстенове. У то време Линдон се нашао у опасности јер је Саурон знао да се најмоћни од прстенова Виља нлази у поседу Гил-Галарда. Али људи са Нуменора су дошчи са својом војском и заробили [[Саурона]]. |
||
Међути [[Саурон]] се убрзо вратио у [[Средњу земљу]], али овог пута је онована [[Последња Алијанса Људи и Вилењака]] коју су предводили Гил-галад и [[Елендил]]. Они су победили Сауронову војску у неколико битака али нису могли да заузму Барад-дур који су опседали седам година. На крају Саурон је лично изашао покушавши да разбије опсаду притом убивши у двобоју Гил-галада и Елендила који је покушао да га освоји. Али је [[Изилдур]], Елендилов син однекао јединствени прстен са Сауронове руке, и тиме је [[Саурон]] изгубио свој физички облик. Смрћу Гил-галада завршила се лоза [[ |
Међути [[Саурон]] се убрзо вратио у [[Средњу земљу]], али овог пута је онована [[Последња Алијанса Људи и Вилењака]] коју су предводили Гил-галад и [[Елендил]]. Они су победили Сауронову војску у неколико битака али нису могли да заузму Барад-дур који су опседали седам година. На крају Саурон је лично изашао покушавши да разбије опсаду притом убивши у двобоју Гил-галада и Елендила који је покушао да га освоји. Али је [[Изилдур]], Елендилов син однекао јединствени прстен са Сауронове руке, и тиме је [[Саурон]] изгубио свој физички облик. Смрћу Гил-галада завршила се лоза [[Нолдорских]] краљева у [[Средњој земљи]] иако су њихове земље опстале током трећег доба. |
||
Његова право име било је ''Артанаро'' ({{јез-кве|Artanáro}}), али био је најпознатији као '''Гил-галад''' („Блистава звезда“), као и по свом почасном имену '''Ереинион''', што значи „Потомак краљева“. |
Његова право име било је ''Артанаро'' ({{јез-кве|Artanáro}}), али био је најпознатији као '''Гил-галад''' („Блистава звезда“), као и по свом почасном имену '''Ереинион''', што значи „Потомак краљева“. |
||
Верзија на датум 20. фебруар 2015. у 13:20
Толкинов легендаријум
| ||
| Гил-галад | ||
|---|---|---|
| Познат и као | Ереинион, Артанаро, Роднор | |
| Звање | Узвишени краљ Нолдора | |
| Раса | Вилењак | |
| Род | Нолдор | |
| Година одласка у Аман | 445. Године Сунца[1] | |
| Година смрти | 3441. Друго доба Сунца | |
| Књига/е | Силмарилион | |
Ереинион Гил-галад је измишљени лик из легендаријума Средње земље Џ. Р. Р. Толкина. Помиње се у „Господару прстенова“, а као актер се појављује у „Силмарилиону“.
Опште црте
Гилгалад је био последњи Узвишени краљ Нолдора у Средњој земљи. У раним записима, он је син Фингона Одважног, сина Финголфина, сина Финвеa, првог Узвишеног краља Нолдора. Према Толкиновим каснијим белешкама, Гил-галад је син Ородрета из дома Финарфина. Ово га чини унуком Ангрода, брата Финрода Фелагунда и Галадријеле. У време пада Гондолина и смрти Тургона он је био први следећи коме би звање Узвишеног краља припало.
Након пада Белијарнда након Рата Бесних,од свих нолдорских краљевсва остао је само Линдон. Гил-галард је постао његов владар док је Kelebrimbor основао краљевство у подножију Маглених планина у земљи Ергион покрај Казад-дума. Управо су они исковали прстенове моћи али мрачни господар Саурон је исковао у тајности Господара прстенова. Он је напао и опустошио Ергион и убио Келебримбора, али није нашао прстенове. У то време Линдон се нашао у опасности јер је Саурон знао да се најмоћни од прстенова Виља нлази у поседу Гил-Галарда. Али људи са Нуменора су дошчи са својом војском и заробили Саурона. Међути Саурон се убрзо вратио у Средњу земљу, али овог пута је онована Последња Алијанса Људи и Вилењака коју су предводили Гил-галад и Елендил. Они су победили Сауронову војску у неколико битака али нису могли да заузму Барад-дур који су опседали седам година. На крају Саурон је лично изашао покушавши да разбије опсаду притом убивши у двобоју Гил-галада и Елендила који је покушао да га освоји. Али је Изилдур, Елендилов син однекао јединствени прстен са Сауронове руке, и тиме је Саурон изгубио свој физички облик. Смрћу Гил-галада завршила се лоза Нолдорских краљева у Средњој земљи иако су њихове земље опстале током трећег доба.
Његова право име било је Артанаро (квен. Artanáro), али био је најпознатији као Гил-галад („Блистава звезда“), као и по свом почасном имену Ереинион, што значи „Потомак краљева“.
Извори