Петар Икономовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 21: Ред 21:
Петар Икономовић, је рођен је [[16. јун]] [[1849]]. у [[Ниш]]у, у свештеничкој породици, па је тако настављајући породичну традицију и сам, по стицању пунолетства, постао свештеник у [[Епархија нишка|нишкој епархији]].<ref name="ref1"/>
Петар Икономовић, је рођен је [[16. јун]] [[1849]]. у [[Ниш]]у, у свештеничкој породици, па је тако настављајући породичну традицију и сам, по стицању пунолетства, постао свештеник у [[Епархија нишка|нишкој епархији]].<ref name="ref1"/>


Почетком [[1874]] Икономовић је постао члан нишке завереничке дружине познате под називом [[Нишки комитет]], првенствено са циљем да спречи даљу асимилацију српског становништва и да лични допринос у ослобађању [[хришћани|хришћана]] од зулума и петстогодишњег турског ропства.<ref name="ref1"/>Владимир Стојанчевић, ''Европски велики покрети и ослободилачке силе у Турској 1875-1878''. УДК 327.8 (4:497) "1856/1878" 94 (497.11) "1875/1878", Београд, Историјски архив Ниш</ref>
Почетком [[1874]] Икономовић је постао члан нишке завереничке дружине познате под називом [[Нишки комитет]], првенствено са циљем да спречи даљу асимилацију српског становништва и да лични допринос у ослобађању [[хришћани|хришћана]] од зулума и петстогодишњег османлијског ропства.<ref name="ref1"/>Владимир Стојанчевић, ''Европски велики покрети и ослободилачке силе у Турској 1875-1878''. УДК 327.8 (4:497) "1856/1878" 94 (497.11) "1875/1878", Београд, Историјски архив Ниш</ref>


Дана [[24. фебруар]]а [[1874]]. Петар Икономовић је као члан [[Нишки комитет|Нишког комитета]], у кући [[Михајло Божидарц|Михајла Божидарца]], обавио заклетву веће групе завереника који су се пред њим заклели на [[крст]] и [[јеванђеље]] да ће истрајати у борби против [[Османлијско царство|Османлијског царства]], како би [[хришћани|хришћанско]] становништво [[Ниш]]а и шира околина што пре било на [[слобода|слободи]].<ref>Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120</ref>
Дана [[24. фебруар]]а [[1874]]. Петар Икономовић је као члан [[Нишки комитет|Нишког комитета]], у кући Михајла Божидарца, обавио заклетву веће групе завереника који су се пред њим заклели на [[крст]] и [[јеванђеље]] да ће истрајати у борби против [[Османлијско царство|Османлијског царства]], како би [[хришћани|хришћанско]] становништво [[Ниш]]а и шира околина што пре било на [[слобода|слободи]].<ref>Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, ''Историја Лесковца'', Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120</ref>


Шездесетих година [[19. век]]а турска управа у Нишу почела је да доводи [[Бугари|Бугаре]] за чиновнике, свештенике и [[учитељ]]е на значајна места у нишком мутесарифлуку (санџаку-области), како би извршили бугаризацију становништва, спречили функционисање [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у делу Старе Србије. У спречавању ових намера Турака и Бугара значајну улогу на територији нишког мутесарифлука, имао је [[Нишки комитет]], који је интензивно радио на сузбијању асимилаторске политике [[Бугарска егзархија|Егзархије]] и Бугарског народног одбора из [[Истанбул|Цариград]]а, на чијем је челу стајао [[Драган Цанков]], као најангажованији Бугарин за рад на нишком подручју.
Шездесетих година [[19. век]]а османлијска управа у Нишу почела је да доводи [[Бугари|Бугаре]] за чиновнике, свештенике и [[учитељ]]е на значајна места у нишком мутесарифлуку (санџаку-области), како би извршили бугаризацију становништва, спречили функционисање [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у делу Старе Србије. У спречавању ових намера Османлија и Бугара значајну улогу на територији нишког мутесарифлука, имао је [[Нишки комитет]], који је интензивно радио на сузбијању асимилаторске политике [[Бугарска егзархија|Егзархије]] и Бугарског народног одбора из [[Истанбул|Цариград]]а, на чијем је челу стајао [[Драган Цанков]], као најангажованији Бугарин за рад на нишком подручју.


Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску [[литургија|литургију]] у [[црква]]ма, као ни за бугарску наставу у [[школа]]ма. Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо је значајну улогу у спречавању [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета [[Коле Рашић|Колета Рашића]], [[Михаило Божидарац|Михаила Божидарца]], [[Тодор Станквовић|Тодора Станквовића]], и велику подршку свих нишких [[еснаф]]а, а по селима свих сеоских [[кмет]]ова, сеоских домаћина и [[свештеник]]а, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из [[Бугарска|Бугарске]].<ref>''Историја Ниша I'', стр. 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.</ref>
Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску [[литургија|литургију]] у [[црква]]ма, као ни за бугарску наставу у [[школа]]ма. Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо је значајну улогу у спречавању [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета [[Коле Рашић|Колета Рашића]], [[Михаило Божидарац|Михаила Божидарца]], [[Тодор Станквовић|Тодора Станквовића]], и велику подршку свих нишких [[еснаф]]а, а по селима свих сеоских [[кмет]]ова, сеоских домаћина и [[свештеник]]а, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из [[Бугарска|Бугарске]].<ref>''Историја Ниша I'', стр. 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.</ref>

Верзија на датум 21. фебруар 2015. у 08:50

Петар Икономовић
Петар Икономовић, прота
Датум рођења(1849-06-16)16. јун 1849.
Место рођењаНиш
 Османско царство
Датум смрти29. јануар 1914.(1914-01-29) (64 год.)
Место смртиНиш
 Краљевина Србија
Гласачки листић за избор посланика за варош Ниш с краја 19. века, на коме је један од кадидата Петар Икономовић

Петар Икономовић, прота (16. јун 184929. јануар 1914) је био нишки свештеник, један од челних људи Нишког комитета и национални борац за ослобођење Ниша од Турака, учесник више ратова вођених на простору југоисточне Србије у другој половини 19. века.[1][2]

Биографија

Петар Икономовић, је рођен је 16. јун 1849. у Нишу, у свештеничкој породици, па је тако настављајући породичну традицију и сам, по стицању пунолетства, постао свештеник у нишкој епархији.[1]

Почетком 1874 Икономовић је постао члан нишке завереничке дружине познате под називом Нишки комитет, првенствено са циљем да спречи даљу асимилацију српског становништва и да лични допринос у ослобађању хришћана од зулума и петстогодишњег османлијског ропства.[1]Владимир Стојанчевић, Европски велики покрети и ослободилачке силе у Турској 1875-1878. УДК 327.8 (4:497) "1856/1878" 94 (497.11) "1875/1878", Београд, Историјски архив Ниш</ref>

Дана 24. фебруара 1874. Петар Икономовић је као члан Нишког комитета, у кући Михајла Божидарца, обавио заклетву веће групе завереника који су се пред њим заклели на крст и јеванђеље да ће истрајати у борби против Османлијског царства, како би хришћанско становништво Ниша и шира околина што пре било на слободи.[3]

Шездесетих година 19. века османлијска управа у Нишу почела је да доводи Бугаре за чиновнике, свештенике и учитеље на значајна места у нишком мутесарифлуку (санџаку-области), како би извршили бугаризацију становништва, спречили функционисање Српске православне цркве у делу Старе Србије. У спречавању ових намера Османлија и Бугара значајну улогу на територији нишког мутесарифлука, имао је Нишки комитет, који је интензивно радио на сузбијању асимилаторске политике Егзархије и Бугарског народног одбора из Цариграда, на чијем је челу стајао Драган Цанков, као најангажованији Бугарин за рад на нишком подручју.

Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску литургију у црквама, као ни за бугарску наставу у школама. Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо је значајну улогу у спречавању Бугарске егзархије, у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета Колета Рашића, Михаила Божидарца, Тодора Станквовића, и велику подршку свих нишких еснафа, а по селима свих сеоских кметова, сеоских домаћина и свештеника, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из Бугарске.[4]

У манастиру Вета, код Црвене Реке, удаљеном од главних путева и већих насеља и заклоњеном највишим врховима Суве планине (Трем, Соколов камен) Петар Икономовић је, до ослобођења нишког краја од Турака, редовно присуствовао тајним састанцима Нишког комитета за ослобођење од Турака.[5]

Икономовић је умро 29. јануар 1914. у 65 години живота у Нишу. Сахрањен је на Старом нишком гробљу у Градској општини Палилула.[1]

Признања

За заслуге у националном раду и ослободилачком покрету Икономовић је одликован Таковским крстом са прсима V степена.[1]

Такође једно од великих признања Петру Икономовићу и његовим саборцима из Нишког комитета је израда бронзаниог фриз на постаменту Споменика ослободиоцима Ниша, на коме је приказано заклињање устаника Колета Рашића пред протом, Петром Икономовићем 1874. године, на основу сачуване фотографије из тога доба.[6]

Полагање заклетве челних људи Нишког комитета, пред Петром Икономовићем, у кући Михаила Божидарца у Нишу 24. фебруара 1874.
Исти догађај виђен оком вајара А. Аугустинчића на фризу Споменику ослободиоцима Ниша

Извори

  1. ^ а б в г д Група аутора. Национално политичка акција Нишлија за ослобођење 1860-1877 У:Историја Ниша I, 297-304, Градина и Просвета Ниш, 1983.
  2. ^ Милан Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, Београд 1884.
  3. ^ Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, Историја Лесковца, Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120
  4. ^ Историја Ниша I, стр. 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.
  5. ^ Братислав Петровић Браца, Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети, Издавач: C-print
  6. ^ Споменица 60-годишњице и освећења споменика ослобођења Ниша 1877-1937, Ниш 1937, стр. 131.

Спољашње везе