Дунајска Стреда — разлика између измена

Координате: 47° 59′ 00″ С; 17° 37′ 00″ И / 47.983333° С; 17.616667° И / 47.983333; 17.616667
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 34: Ред 34:
Дунајска Стреда је смештена у јужном делу државе, близу границе са [[Мађарска|Мађарском]]. Престоница државе, [[Братислава]], налази се 50 км северозападно од града.
Дунајска Стреда је смештена у јужном делу државе, близу границе са [[Мађарска|Мађарском]]. Престоница државе, [[Братислава]], налази се 50 км северозападно од града.


'''Рељеф''': Дунајска Стреда се развила у северозападном делу [[Панонска низија|Панонске низије]]. Град се налази на пространом и равничарском [[Житно острво|Житном острву]], највећој [[речна ада|ади]] у Европи, коју творе [[Дунав]] и његов северни рукавац, [[Мали Дунав]]. Надморска висина града је око 115 метара.
'''Рељеф''': Дунајска Стреда се развила у северозападном делу [[Панонска низија|Панонске низије]]. Град се налази на пространом и равничарском [[Житно острво|Житном острву]], највећој [[ада (речно острво)|ади]] у Европи, коју творе [[Дунав]] и његов северни рукавац, [[Мали Дунав]]. Надморска висина града је око 115 метара.


'''Клима''': Клима у Дунајској Стреди је [[Умерено континентална клима|умерено континентална]].
'''Клима''': Клима у Дунајској Стреди је [[умереноконтинентална клима|умерено континентална]].


'''Воде''': Дунајска Стреда нема излаз на било какав водоток, али се налази на [[Житно острво|Житном острву]], највећој ади у Европи, коју творе [[Дунав]] и његов северни рукавац, [[Мали Дунав]].
'''Воде''': Дунајска Стреда нема излаз на било какав водоток, али се налази на [[Житно острво|Житном острву]], највећој ади у Европи, коју творе [[Дунав]] и његов северни рукавац, [[Мали Дунав]].


== Историја ==
== Историја ==
Људска насеља на овом простору датирају још из [[праисторија|праисторије]]. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње [[1341.]], а околина је већ тада била насељена [[Мађари]]ма. Град је постао познато трговиште на коме се трговало суботом (порекло назива). [[1335.]] г. насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу [[Краљевина Угарска|Угарске]] као обласно трговиште. У [[16. век|16.]] и [[17. век]]у Дунајска Стреда се нашла на граници [[Краљевина Угарска|Угарске]] и [[Османско царство|Османског царства]], која је била пуна сукоба.
Људска насеља на овом простору датирају још из [[преисторија|праисторије]]. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње [[1341|1341.]], а околина је већ тада била насељена [[Мађари]]ма. Град је постао познато трговиште на коме се трговало суботом (порекло назива). [[1335|1335.]] г. насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу [[Краљевина Угарска|Угарске]] као обласно трговиште. У [[16. век|16.]] и [[17. век]]у Дунајска Стреда се нашла на граници [[Краљевина Угарска|Угарске]] и [[Османско царство|Османског царства]], која је била пуна сукоба.


Крајем [[1918.]] г. Дунајска Стреда је постао део новоосноване [[Чехословачка|Чехословачке]]. У времену [[1938.|1938]]-[[1944.|44.]] године град је био враћен [[Миклош Хорти|Хортијевој]] [[Мађарска|Мађарској]], али је поново враћен [[Чехословачка|Чехословачкој]] после рата. За време [[комунизам|комунизма]] град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења [[Словачка|Словачке]] град је постао њено значајно средиште, а дошло је и до обнове града и привредног процвата.
Крајем [[1918|1918.]] г. Дунајска Стреда је постао део новоосноване [[Чехословачка|Чехословачке]]. У времену [[1938]]-[[1944|44.]] године град је био враћен [[Миклош Хорти|Хортијевој]] [[Мађарска|Мађарској]], али је поново враћен [[Чехословачка|Чехословачкој]] после рата. За време [[комунизам|комунизма]] град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења [[Словачка|Словачке]] град је постао њено значајно средиште, а дошло је и до обнове града и привредног процвата.


== Становништво ==
== Становништво ==
Данас Дунајска Стреда има око 23.000 становника и последњих година број полако расте.
Данас Дунајска Стреда има око 23.000 становника и последњих година број полако расте.


'''Етнички састав''': По попису из [[2001.]] г. састав је следећи:
'''Етнички састав''': По попису из [[2001|2001.]] г. састав је следећи:
* [[Мађари]] - 79,8%,
* [[Мађари]] - 79,8%,
* [[Словаци]] - 15,3%%,
* [[Словаци]] - 15,3%%,
Ред 55: Ред 55:
* остали.
* остали.


'''Верски састав''': По попису из [[2001.]] г. састав је следећи:
'''Верски састав''': По попису из [[2001|2001.]] г. састав је следећи:
* [[Римокатоличка црква|римокатолици]] - 72,9%,
* [[католичка црква|римокатолици]] - 72,9%,
* [[Атеизам|атеисти]] - 11,1%%,
* [[Атеизам|атеисти]] - 11,1%%,
* [[Протестанти]] - 2,0%,
* [[Протестантизам|Протестанти]] - 2,0%,
* остали.
* остали.


Верзија на датум 24. фебруар 2015. у 01:39

Дунајска Стреда
{{{изворни_назив}}}
Административни подаци
Држава Словачка
Крај{{{крај}}}
Округ{{{округ}}}
Регија{{{регион}}}
Становништво
Становништво‍
 — {{{становништво}}}
Географске карактеристике
Координате47° 59′ 00″ С; 17° 37′ 00″ И / 47.983333° С; 17.616667° И / 47.983333; 17.616667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дунајска Стреда на карти Словачке
Дунајска Стреда
Дунајска Стреда
Дунајска Стреда на карти Словачке
Веб-сајт
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима}

Дунајска Стреда (слч. Dunajská Streda, мађ. Dunaszerdahely, нем. Niedermarkt) је град у Словачкој, који се налази у оквиру Трнавског краја.

Дунајска Стреда је позната по бројном мађарском становништву, које чини претежну већину у граду.

Природни услови

Дунајска Стреда је смештена у јужном делу државе, близу границе са Мађарском. Престоница државе, Братислава, налази се 50 км северозападно од града.

Рељеф: Дунајска Стреда се развила у северозападном делу Панонске низије. Град се налази на пространом и равничарском Житном острву, највећој ади у Европи, коју творе Дунав и његов северни рукавац, Мали Дунав. Надморска висина града је око 115 метара.

Клима: Клима у Дунајској Стреди је умерено континентална.

Воде: Дунајска Стреда нема излаз на било какав водоток, али се налази на Житном острву, највећој ади у Европи, коју творе Дунав и његов северни рукавац, Мали Дунав.

Историја

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1341., а околина је већ тада била насељена Мађарима. Град је постао познато трговиште на коме се трговало суботом (порекло назива). 1335. г. насеље је добио градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште. У 16. и 17. веку Дунајска Стреда се нашла на граници Угарске и Османског царства, која је била пуна сукоба.

Крајем 1918. г. Дунајска Стреда је постао део новоосноване Чехословачке. У времену 1938-44. године град је био враћен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после рата. За време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, а дошло је и до обнове града и привредног процвата.

Становништво

Данас Дунајска Стреда има око 23.000 становника и последњих година број полако расте.

Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Галерија слика

  • Градска кућа
    Градска кућа
  • Градска палата
    Градска палата
  • Зграда у неомађарском стилу
    Зграда у неомађарском стилу
  • Савремено здање
    Савремено здање

Спољашње везе

Дунајска Стреда на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дунајска_Стреда&oldid=10778641”