Ксанаду — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Унеско — светска баштина |име места = Ксанаду |слика = Kharkorum silver tree1.jpg |година = 2012. |тип башт…
 
Нема описа измене
Ред 9: Ред 9:
|земља = [[Кина]]
|земља = [[Кина]]
}}
}}
⚫
'''Ксанаду''' или '''Шангди''' ({{јез-кин|上 都}}) била је летња престоница [[Кублај-кан]]овог [[Монголско царство|Монголског царства]], које је заузимало већи део [[Азија|Азије]]. Археолошки налази сугеришу да се град налазио у данашњој [[Унутрашња Монголија|Унутрашњој Монголији]] ([[Кина]]), око 275 км северно од [[Пекинг]]а и 28 км северозападно од модерног града [[Дуолун]]а.


⚫
На његовом месту је постојао старији кинески град ''Каипинг'' којег је у периоду од [[1252.]]-[[1256.]] године урбанизирао поједностављени архитекта Лиу Бингзхонг, по кинеском плану заснованом на [[Фенг шуи]] ју <ref>Nancy Shatzman Steinhardt, ''Chinese imperial city planning'', University of Hawaii Press, 1999., str. 153. ISBN 0-8248-2196-3</ref>. Нови град површине од око 25.000 хектара је био јединствен покушај спајања [[номади|номадске]] [[Монголи|Монголске]] и културе [[Хан]] [[Кинези|Кинеза]]. Због тога је подручје Ксанадуа уписано на [[УНЕСКО]]-в списак места светске баштине у Азији 2012. године <ref>[http://whc.unesco.org/en/news/898 Upis Xanadua na UNESCO-vim stranicama] 29.6.2012.</ref>.
⚫
'' 'Ксанаду' '' или '' 'Шангди' '' ({{јез-кин|上 都}}) је била летња престоница [[Кублај-кан]]овог [[Монголско царство | Монголског царства]], које је заузимало већи део [[Азија | Азије]]. Археолошки налази сугеришу да се град налазио у данашњој [[Унутрашња Монголија | Унутрашњој Монголији]] ([[Кина]]), око 275 км северно од [[Пекинг]]а и 28 км северозападно од модерног града [[Дуолун]]а.


⚫
Састојао се од четвоугаоног "Спољашњег града" (страна око 2,2 км), "Унутрашњег града" (страна око 1,4 км) и [[палата|палате]], у којој је [[Кублај-кан]] (страница око 550 м) боравио лети. За палату се верује да је била упола величине [[Забрањени град|Забрањеног града]] у [[Пекинг]]у, [[Кина]]. Данас су од ње остали само доњи делови зидова и тераса од опеке у средишту унутрашњег града. Поред њих, данас се на археолошким остацима могу препознати и неки храмови, гробнице, номадске насеобине и Тиефан'ганг канал, те други водоводни радови.
⚫
На његовом месту је постојао старији кинески град ''Каипинг'' којег је у периоду од [[1252.]]-[[1256.]] године урбанизирао поједностављени архитекта Лиу Бингзхонг, по кинеском плану заснованом на [[Фенг шуи]] ју <ref>Nancy Shatzman Steinhardt, ''Chinese imperial city planning'', University of Hawaii Press, 1999., str. 153. ISBN 0-8248-2196-3</ref>. Нови град површине од око 25.000 хектара је био јединствен покушај спајања [[номади | номадске]] [[Монголи | Монголске]] и културе [[Хан]] [[Кинези | Кинеза]]. Због тога је подручје Ксанадуа уписано на [[УНЕСКО]]-в списак места светске баштине у Азији 2012. године <ref>[http://whc.unesco.org/en/news/898 Upis Xanadua na UNESCO-vim stranicama] 29.6.2012.</ref>.


⚫
[[Монголи|Монголски]] [[кан]]ови су направили врло мало промена у својој земљи, држећи се [[Конфучије|конфучијанске]] и [[Таоизам|таоистичке]] [[филозофија|филозофије]], и ремоделирајући власт домаћих династија које су покорили. Верска расправа у Ксанаду је довела до монголског ширења [[Тибетански будизам|тибетанског будизма]] у околини североисточне Азије, културно верска традиција која је још снажна у многим областима. Такође, владари из Ксанадуа су отворили царство западњацима, допуштајући путницима попут [[Млетци|млетачког]] истраживача [[Марко Поло|Марка Пола]] [[1275]]. године извештавати о чудима источне престолнице Европљанима. Његов опис Ксанадуа је најобимнији, а спомиње палату у мермеру и позлаћеним собама испуњеним фигурама људи и животиња, те Унутрашњи град као [[парк]] препун бројних врста животиња (без звери) и птица које су служиле као храна царским јастребовима и соколовима. Надаље, у шумовитом делу унутрашњег града Марко Поло наводи још једну прозрачну палату на позлаћеним дрвеним [[стуб]]овима и затворену [[свила|свилом]] коју је Цар сваке године након летовања дао раставити и пренети у зимску престоницу ''даду''(данашњи [[Пекинг]]).
⚫
Састојао се од четвоугаоног "Спољашњег града" (страна око 2,2 км), "Унутрашњег града" (страна око 1,4 км) и [[палата | палате]], у којој је [[Кублај-кан]] (страница око 550 м) боравио лети. За палату се верује да је била упола величине [[Забрањени град | Забрањеног града]] у [[Пекинг]]у, [[Кина]]. Данас су од ње остали само доњи делови зидова и тераса од опеке у средишту унутрашњег града. Поред њих, данас се на археолошким остацима могу препознати и неки храмови, гробнице, номадске насеобине и Тиефан'ганг канал, те други водоводни радови.

⚫
[[Монголи | Монголски]] [[кан]]ови су направили врло мало промена у својој земљи, држећи се [[Конфучије | конфучијанске]] и [[Таоизам | таоистичке]] [[филозофија | филозофије]], и ремоделирајући власт домаћих династија које су покорили. Верска расправа у Ксанаду је довела до монголског ширења [[Тибетански будизам | тибетанског будизма]] у околини североисточне Азије, културно верска традиција која је још снажна у многим областима. Такође, владари из Ксанадуа су отворили царство западњацима, допуштајући путницима попут [[Млетци | млетачког]] истраживача [[Марко Поло | Марка Пола]] [[1275]]. године извештавати о чудима источне престолнице Европљанима. Његов опис Ксанадуа је најобимнији, а спомиње палату у мермеру и позлаћеним собама испуњеним фигурама људи и животиња, те Унутрашњи град као [[парк]] препун бројних врста животиња (без звери) и птица које су служиле као храна царским јастребовима и соколовима. Надаље, у шумовитом делу унутрашњег града Марко Поло наводи још једну прозрачну палату на позлаћеним дрвеним [[стуб]]овима и затворену [[свила | свилом]] коју је Цар сваке године након летовања дао раставити и пренети у зимску престоницу ''даду''(данашњи [[Пекинг]]).


Године [[1614.]], енглески свештеник Самјуел Пурчас је опис Ксанадуа Марка Пола објавио у својој књизи ''Пурчасово Ходочашће'' <ref>Samuel Purchas, ''[http://www.archive.org/details/purchashispilgri00purc Purchas his Pilgrimage]'', vol. 4. poglavlje 13., str. 415.</ref>.
Године [[1614.]], енглески свештеник Самјуел Пурчас је опис Ксанадуа Марка Пола објавио у својој књизи ''Пурчасово Ходочашће'' <ref>Samuel Purchas, ''[http://www.archive.org/details/purchashispilgri00purc Purchas his Pilgrimage]'', vol. 4. poglavlje 13., str. 415.</ref>.
Ред 23: Ред 22:
{{Извори}}
{{Извори}}


[[Категорија: Историја Монголије]]
[[Категорија:Историја Монголије]]
[[Категорија: Археолошки локалитети у Кини]]
[[Категорија:Археолошки локалитети у Кини]]
[[Категорија: Древни градови]]
[[Категорија:Древни градови]]
[[Категорија: Светска баштина у Кини]]
[[Категорија:Светска баштина у Кини]]

Верзија на датум 1. март 2015. у 12:12

Ксанаду
Светска баштина Унеска
Званично име
  • Site of Xanadu Edit this on Wikidata
МестоКина Уреди на Википодацима
Координате42° 21′ 35″ С; 116° 10′ 45″ И / 42.359722222222° С; 116.17916666667° И / 42.359722222222; 116.17916666667
Површина2.513.127, 15.072.196 ha (2,705107×1011, 1,6223577×1012 sq ft)
Критеријумii, iii, iv, vi
Референца1389
Упис2012. (-1976. седница)
Угроженостне

Ксанаду или Шангди (кин: 上 都) била је летња престоница Кублај-кановог Монголског царства, које је заузимало већи део Азије. Археолошки налази сугеришу да се град налазио у данашњој Унутрашњој Монголији (Кина), око 275 км северно од Пекинга и 28 км северозападно од модерног града Дуолуна.

На његовом месту је постојао старији кинески град Каипинг којег је у периоду од 1252.-1256. године урбанизирао поједностављени архитекта Лиу Бингзхонг, по кинеском плану заснованом на Фенг шуи ју [1]. Нови град површине од око 25.000 хектара је био јединствен покушај спајања номадске Монголске и културе Хан Кинеза. Због тога је подручје Ксанадуа уписано на УНЕСКО-в списак места светске баштине у Азији 2012. године [2].

Састојао се од четвоугаоног "Спољашњег града" (страна око 2,2 км), "Унутрашњег града" (страна око 1,4 км) и палате, у којој је Кублај-кан (страница око 550 м) боравио лети. За палату се верује да је била упола величине Забрањеног града у Пекингу, Кина. Данас су од ње остали само доњи делови зидова и тераса од опеке у средишту унутрашњег града. Поред њих, данас се на археолошким остацима могу препознати и неки храмови, гробнице, номадске насеобине и Тиефан'ганг канал, те други водоводни радови.

Монголски канови су направили врло мало промена у својој земљи, држећи се конфучијанске и таоистичке филозофије, и ремоделирајући власт домаћих династија које су покорили. Верска расправа у Ксанаду је довела до монголског ширења тибетанског будизма у околини североисточне Азије, културно верска традиција која је још снажна у многим областима. Такође, владари из Ксанадуа су отворили царство западњацима, допуштајући путницима попут млетачког истраживача Марка Пола 1275. године извештавати о чудима источне престолнице Европљанима. Његов опис Ксанадуа је најобимнији, а спомиње палату у мермеру и позлаћеним собама испуњеним фигурама људи и животиња, те Унутрашњи град као парк препун бројних врста животиња (без звери) и птица које су служиле као храна царским јастребовима и соколовима. Надаље, у шумовитом делу унутрашњег града Марко Поло наводи још једну прозрачну палату на позлаћеним дрвеним стубовима и затворену свилом коју је Цар сваке године након летовања дао раставити и пренети у зимску престоницу даду(данашњи Пекинг).

Године 1614., енглески свештеник Самјуел Пурчас је опис Ксанадуа Марка Пола објавио у својој књизи Пурчасово Ходочашће [3].

Извори

  1. ^ Nancy Shatzman Steinhardt, Chinese imperial city planning, University of Hawaii Press, 1999., str. 153. ISBN 0-8248-2196-3
  2. ^ Upis Xanadua na UNESCO-vim stranicama 29.6.2012.
  3. ^ Samuel Purchas, Purchas his Pilgrimage, vol. 4. poglavlje 13., str. 415.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ксанаду&oldid=10788435”