Жорж Мелијес — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 18: Ред 18:
'''Мари Жорж Жан Мелијес''' ({{јез-фр|Marie-Georges-Jean Méliès}}; [[Париз]], [[8. децембар]] [[1861]] — [[Париз]], [[21. јануар]] [[1938]]) је француски илузиониста, први прави филмски уметник, кога сматрају ''оцем наративног филма''. Рођен је у [[Париз]]у, као потомак породице произвођача ципела. Између [[1896]] и [[1906]] у његовој компанији ''Стар филм'' (Star film) снимљено је више од пет стотина филмова, од којих је до данас сачувано мање од сто четрдесет. Мелијас је био продуцент, редитељ, сценариста, сценограф, сниматељ и глумац. Био је врло иновативан у развијању специјалних ефеката. Случајно је открио ефекат заустављеног кадра [[1896]] као и ручно бојење сваког [[фрејм]]а (сличице) филмског кадра.<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0617588/bio Мини биографија на IMDb]</ref>
'''Мари Жорж Жан Мелијес''' ({{јез-фр|Marie-Georges-Jean Méliès}}; [[Париз]], [[8. децембар]] [[1861]] — [[Париз]], [[21. јануар]] [[1938]]) је француски илузиониста, први прави филмски уметник, кога сматрају ''оцем наративног филма''. Рођен је у [[Париз]]у, као потомак породице произвођача ципела. Између [[1896]] и [[1906]] у његовој компанији ''Стар филм'' (Star film) снимљено је више од пет стотина филмова, од којих је до данас сачувано мање од сто четрдесет. Мелијас је био продуцент, редитељ, сценариста, сценограф, сниматељ и глумац. Био је врло иновативан у развијању специјалних ефеката. Случајно је открио ефекат заустављеног кадра [[1896]] као и ручно бојење сваког [[фрејм]]а (сличице) филмског кадра.<ref>[http://www.imdb.com/name/nm0617588/bio Мини биографија на IMDb]</ref>
Због његове способности да одлично трансформише реалност, понекад су га звали мађионичарем кинематографије ({{јез-енг|Cinemamagician}}). Пре него што је постао филмски стваралац, био је позоришни мађионичар у позоришту [[Жан Ежен Робер Уден|Робера Удена]]. Године [[1895]], након презентације камере [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], заинтересовао се за филм. Између [[1856]]. и [[1914]]. године, режирао је укупно 531 филм. Ти филмови су просечно трајали од једног до четрдесет минута. Постао је познат по унапређивању многих техничких и наративних елемената филмске уметности у раној фази филма.
Због његове способности да одлично трансформише реалност, понекад су га звали мађионичарем кинематографије ({{јез-енг|Cinemamagician}}). Пре него што је постао филмски стваралац, био је позоришни мађионичар у позоришту [[Жан Ежен Робер Уден|Робера Удена]]. Године [[1895]], након презентације камере [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]], заинтересовао се за филм. Између [[1856]]. и [[1914]]. године, режирао је укупно 531 филм. Ти филмови су просечно трајали од једног до четрдесет минута. Постао је познат по унапређивању многих техничких и наративних елемената филмске уметности у раној фази филма.
[[Датотека:Melies's Montreuil studio.jpg|thumb|Melies's Montreuil studio]]
[[Датотека:Melies's Montreuil studio.jpg|мини|Melies's Montreuil studio]]
Сматра се да је први користио технике претапања (dissolve), вишеструке експозиције (superimposition), снимања квадрат по квадрат (time-lapse), сценографију и специјалне светлосне ефекте. Био је и подједнако импресиван и распон тема његових филмова. Међу њих спадају краткометражни трик-филмови (feeries), као што је ''Човек гумене главе'' (L'Homme a la tete de caoutchouc, 1901), филмови са фантастичним сижеом ''Пепељуга'' (Cinderella, 1899), историјски филмови ''Бенвенуто Челини'' (Benvenuto Cellini ou Une curieuse evasion, 1904), документарне драме ''Афера Драјфус'' (L'affaire Dreyfus, 1899) и авантуристички филмови научнофантастичног садржаја од којих је најпознатији филм од тридесет сцена ''Пут на Месец'' (A Le voyage dans la lune, 1902). Мелијес се није приклонио примитивном фотографском стилу како би показао да камера може да слаже. Препознао је разлику између филмског и стварног времена и створио запањујући низ визуелних ефеката да би смањио ограничења при снимању филмова са активним причама. [[Чарли Чаплин]] је Мелијаса назвао ''алхемичарем светла'' а [[Дејвид В. Грифит]] је једном приликом рекао да ''њему дугује све''. Ипак, Мелијесова камера имала је увек улогу гледаоца који из првог реда посматра ''живу слику'' заједно са уласцима глумаца на сцену и пејзажем, који су спречавали дубинску композицију. Неки су његов рад називали кичем, неки ''углађеном порнографијом'', али Мелијесова највећа слабост био је недостатак маште, који га је спречио да у потпуности искористи филмске технике које је измислио. Компанија ''Пате фрер'' (Pathe Freres), Шарла Патеа, названог ''Наполеоном филма'', била је водећа светска сила у продукцији, дистрибуцији и приказивању филмова и постала је Мелијесов дистрибутер 1911. године. Године [[1913]]. Мелијесова филмска продукција доживљава банкрот. Већина његових филмова није сачувана, јер је током Првог светског рата француска армија неке користила као материјал за производњу у ратној индустрији, а други део филмова је рециклиран за потребе производње нове филмске траке. Пред крај живота одликован је [[Национални Орден Легије части|Орденом легије части]].
Сматра се да је први користио технике претапања (dissolve), вишеструке експозиције (superimposition), снимања квадрат по квадрат (time-lapse), сценографију и специјалне светлосне ефекте. Био је и подједнако импресиван и распон тема његових филмова. Међу њих спадају краткометражни трик-филмови (feeries), као што је ''Човек гумене главе'' (L'Homme a la tete de caoutchouc, 1901), филмови са фантастичним сижеом ''Пепељуга'' (Cinderella, 1899), историјски филмови ''Бенвенуто Челини'' (Benvenuto Cellini ou Une curieuse evasion, 1904), документарне драме ''Афера Драјфус'' (L'affaire Dreyfus, 1899) и авантуристички филмови научнофантастичног садржаја од којих је најпознатији филм од тридесет сцена ''Пут на Месец'' (A Le voyage dans la lune, 1902). Мелијес се није приклонио примитивном фотографском стилу како би показао да камера може да слаже. Препознао је разлику између филмског и стварног времена и створио запањујући низ визуелних ефеката да би смањио ограничења при снимању филмова са активним причама. [[Чарли Чаплин]] је Мелијаса назвао ''алхемичарем светла'' а [[Дејвид В. Грифит]] је једном приликом рекао да ''њему дугује све''. Ипак, Мелијесова камера имала је увек улогу гледаоца који из првог реда посматра ''живу слику'' заједно са уласцима глумаца на сцену и пејзажем, који су спречавали дубинску композицију. Неки су његов рад називали кичем, неки ''углађеном порнографијом'', али Мелијесова највећа слабост био је недостатак маште, који га је спречио да у потпуности искористи филмске технике које је измислио. Компанија ''Пате фрер'' (Pathe Freres), Шарла Патеа, названог ''Наполеоном филма'', била је водећа светска сила у продукцији, дистрибуцији и приказивању филмова и постала је Мелијесов дистрибутер 1911. године. Године [[1913]]. Мелијесова филмска продукција доживљава банкрот. Већина његових филмова није сачувана, јер је током Првог светског рата француска армија неке користила као материјал за производњу у ратној индустрији, а други део филмова је рециклиран за потребе производње нове филмске траке. Пред крај живота одликован је [[Национални Орден Легије части|Орденом легије части]].
[[Датотека:Plaque Georges Méliès, 29 boulevard Saint-Martin, Paris 3.jpg|thumb|Plaque Georges Méliès, 29 boulevard Saint-Martin, Paris 3]]
[[Датотека:Plaque Georges Méliès, 29 boulevard Saint-Martin, Paris 3.jpg|мини|Plaque Georges Méliès, 29 boulevard Saint-Martin, Paris 3]]
== Филмови ==
== Филмови ==
[[Датотека:Le Voyage dans la lune.jpg|мини|Сцена из Мелијесовг фила ''Путовање на Месец'']]
[[Датотека:Le Voyage dans la lune.jpg|мини|Сцена из Мелијесовг фила ''Путовање на Месец'']]
Жорж Мелијес је снимио и режирао на стотине филмова, од којих је до данас сачувано мање од 140. Зна се да је више од 400 његових филмова у време [[Први светски рат|Првог светског рата]] било претопљено да би се добио материјал од кога су се правиле потпетице за чизме француских војника<ref>Кук, Дејвид А. - ''Историја филма -{I}-'', -{Clio}-, [[Београд]], [[2005]]. године, ISBN 86-7012-126-2</ref>.
Жорж Мелијес је снимио и режирао на стотине филмова, од којих је до данас сачувано мање од 140. Зна се да је више од 400 његових филмова у време [[Први светски рат|Првог светског рата]] било претопљено да би се добио материјал од кога су се правиле потпетице за чизме француских војника<ref>Кук, Дејвид А. - ''Историја филма -{I}-'', -{Clio}-, [[Београд]], [[2005]]. године,. ISBN 86-7012-126-2</ref>.


Следи непотпуни списак Мелијесових филмова:
Следи непотпуни списак Мелијесових филмова:
Ред 82: Ред 82:
* (-{''The Prisoner's Story''}-, 1912 у [[Сједињене Америчке Државе|САД]])
* (-{''The Prisoner's Story''}-, 1912 у [[Сједињене Америчке Државе|САД]])
* (-{''Le Voyage de la famille Bourrichon''}-, [[1913]])
* (-{''Le Voyage de la famille Bourrichon''}-, [[1913]])
[[Датотека:Père-Lachaise - Division 64 - Méliès 01.jpg|thumb|Père-Lachaise - Division 64 - Méliès 01]]
[[Датотека:Père-Lachaise - Division 64 - Méliès 01.jpg|мини|Père-Lachaise - Division 64 - Méliès 01]]


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 6. март 2015. у 05:53

Жорж Мелијес
Жорж Мелијес - Портрет човека (1883)
Датум рођења(1861-12-08)8. децембар 1861.
Место рођењаПариз
 Француска
Датум смрти21. јануар 1938.(1938-01-21) (76 год.)
Место смртиПариз
 Француска
Веб-сајтwww.melies.eu

Мари Жорж Жан Мелијес (франц. Marie-Georges-Jean Méliès; Париз, 8. децембар 1861Париз, 21. јануар 1938) је француски илузиониста, први прави филмски уметник, кога сматрају оцем наративног филма. Рођен је у Паризу, као потомак породице произвођача ципела. Између 1896 и 1906 у његовој компанији Стар филм (Star film) снимљено је више од пет стотина филмова, од којих је до данас сачувано мање од сто четрдесет. Мелијас је био продуцент, редитељ, сценариста, сценограф, сниматељ и глумац. Био је врло иновативан у развијању специјалних ефеката. Случајно је открио ефекат заустављеног кадра 1896 као и ручно бојење сваког фрејма (сличице) филмског кадра.[1] Због његове способности да одлично трансформише реалност, понекад су га звали мађионичарем кинематографије (енгл. Cinemamagician). Пре него што је постао филмски стваралац, био је позоришни мађионичар у позоришту Робера Удена. Године 1895, након презентације камере браће Лимијер, заинтересовао се за филм. Између 1856. и 1914. године, режирао је укупно 531 филм. Ти филмови су просечно трајали од једног до четрдесет минута. Постао је познат по унапређивању многих техничких и наративних елемената филмске уметности у раној фази филма.

Melies's Montreuil studio

Сматра се да је први користио технике претапања (dissolve), вишеструке експозиције (superimposition), снимања квадрат по квадрат (time-lapse), сценографију и специјалне светлосне ефекте. Био је и подједнако импресиван и распон тема његових филмова. Међу њих спадају краткометражни трик-филмови (feeries), као што је Човек гумене главе (L'Homme a la tete de caoutchouc, 1901), филмови са фантастичним сижеом Пепељуга (Cinderella, 1899), историјски филмови Бенвенуто Челини (Benvenuto Cellini ou Une curieuse evasion, 1904), документарне драме Афера Драјфус (L'affaire Dreyfus, 1899) и авантуристички филмови научнофантастичног садржаја од којих је најпознатији филм од тридесет сцена Пут на Месец (A Le voyage dans la lune, 1902). Мелијес се није приклонио примитивном фотографском стилу како би показао да камера може да слаже. Препознао је разлику између филмског и стварног времена и створио запањујући низ визуелних ефеката да би смањио ограничења при снимању филмова са активним причама. Чарли Чаплин је Мелијаса назвао алхемичарем светла а Дејвид В. Грифит је једном приликом рекао да њему дугује све. Ипак, Мелијесова камера имала је увек улогу гледаоца који из првог реда посматра живу слику заједно са уласцима глумаца на сцену и пејзажем, који су спречавали дубинску композицију. Неки су његов рад називали кичем, неки углађеном порнографијом, али Мелијесова највећа слабост био је недостатак маште, који га је спречио да у потпуности искористи филмске технике које је измислио. Компанија Пате фрер (Pathe Freres), Шарла Патеа, названог Наполеоном филма, била је водећа светска сила у продукцији, дистрибуцији и приказивању филмова и постала је Мелијесов дистрибутер 1911. године. Године 1913. Мелијесова филмска продукција доживљава банкрот. Већина његових филмова није сачувана, јер је током Првог светског рата француска армија неке користила као материјал за производњу у ратној индустрији, а други део филмова је рециклиран за потребе производње нове филмске траке. Пред крај живота одликован је Орденом легије части.

Plaque Georges Méliès, 29 boulevard Saint-Martin, Paris 3

Филмови

Сцена из Мелијесовг фила Путовање на Месец

Жорж Мелијес је снимио и режирао на стотине филмова, од којих је до данас сачувано мање од 140. Зна се да је више од 400 његових филмова у време Првог светског рата било претопљено да би се добио материјал од кога су се правиле потпетице за чизме француских војника[2].

Следи непотпуни списак Мелијесових филмова:

  • (The Bewitched Inn / L'Auberge ensorcelée, 1896)
  • (Batteuse à vapeur, 1896)
  • (Le Bivouac, 1896)
  • (Les Blanchisseuses, 1896)
  • (Bois de Boulogne, 1896)
  • (Escamotage d'une dame chez Robert-Houdin, 1896)
  • (Le Manoir du diable, 1896)
  • (Un homme de têtes, 1898)
  • (Illusioniste fin de siècle, 1899)
  • Пепељуга (Cendrillon, 1899)
  • Афера Драјфус (L'affaire Dreyfus, 1899)
  • Јованка Орлеанка (Jeanne d'Arc, 1899)
  • (Nouvelles luttes extravagantes, 1900)
  • (L'homme-orchestre, 1900)
  • (Les Deux aveugles, 1900)
  • (Barbe-bleu, 1901)
  • Путовање на Месец (Le Voyage dans la Lune, 1902)
  • Човек гумене главе (L'homme à la tête de caoutchouc, 1902)
  • (Le Voyage de Gulliver à Lilliput et chez les géants, 1902)
  • (Illusions funambulesques, 1903)
  • (Le Puits fantastique, 1903)
  • (Le Revenant, 1903)
  • (Le mélomane, 1903)
  • (Le chaudron infernal, 1903)
  • (Le cake-walk infernal, 1903)
  • (L'Auberge du Bon Repos, 1903)
  • (La flamme merveilleuse, 1903)
  • (Le royaume des fées, 1903)
  • (Le monstre, 1903)
  • Чаробна лампа (La lanterne magicue, 1903)
  • (La rêve du maître de ballet, 1903)
  • (La damnation de Faust, 1903)
  • (Les cartes vivantes, 1904)
  • (Le thaumaturge chinois, 1904)
  • (Le bourreau Turc, 1904)
  • (Le roi du maquillage, 1904)
  • (Le Voyage à travers l'impossible, 1904)
  • (Le tripot clandestin, 1905)
  • (Les affiches en goguette, 1905)
  • Дворац из 1001 ноћи (Le palais des mille et une nuits, 1905)
  • (Le raid Paris-Monte Carlo en deux heures, 1905)
  • (Les 400 farces du diable, 1906)
  • (L'alchimiste Parafaragamus ou La cornue infernale, 1906)
  • Двадесет хиљада миља под морем (20.000 Lieues Sous les Mers, 1907)
  • (L'éclipse du soleil en pleine lune, 1907)
  • (Le rêve d'un fumeur d'opium, 1907)
  • (Le locataire diabolique, 1909)
  • (Hydrothérapie fantastique, 1910)
  • (Les hallucinations du Baron de Münchausen, 1911)
  • (The Ranchman's Debt of Honor, 1911, у САД)
  • Освајање Северног пола (La conquète du pole, 1912)
  • (Le Chevalier des neiges, 1912)
  • (Cendrillon ou La pantoufle mystérieuse, 1912)
  • (The Ghost of Sulpher Mountain, 1912 у САД)
  • (The Prisoner's Story, 1912 у САД)
  • (Le Voyage de la famille Bourrichon, 1913)
Père-Lachaise - Division 64 - Méliès 01

Извори

  1. ^ Мини биографија на IMDb
  2. ^ Кук, Дејвид А. - Историја филма I, Clio, Београд, 2005. године,. ISBN 86-7012-126-2

Спољашње везе