Срби у Скандинавији — разлика између измена
| Ред 19: | Ред 19: | ||
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. |
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. |
||
Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије. У Норвешкој живи око 7.000 Срба, већином у Ослу, Бергену, где их има око 400, и у другим деловима земље. |
Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије. У Норвешкој живи око 7.000 Срба, већином у Ослу, Бергену, где их има око 400<ref>[http://www.dijaspora.gov.rs/srbi-u-bergenu/ Срби у Бергену]</ref>, и у другим деловима земље. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 7. март 2015. у 17:39
| Укупна популација | |
|---|---|
| 150.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Језици | |
| шведски, норвешки, дански, фински, исландски и српски | |
| Религија | |
| углавном православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Српска дијаспора |
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
Срби у Скандинавији су људи српског порекла који живе и раде у земљама Скандинавије.
Норвешка
Највећи број Срба интерниран је у Норвешку у току Другог светског рата. Међу логорашима било је и заробљених партизана, илегалаца али и Срба из ондашње НДХ, који су преживели Јасеновац. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у Југословене. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних 1942. године.
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије. У Норвешкој живи око 7.000 Срба, већином у Ослу, Бергену, где их има око 400[1], и у другим деловима земље.
Види још
Референце
| Друге аутохтоне земље | | |
|---|---|---|
| Исељеништво | ||