Срби у Скандинавији — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25: Ред 25:


== Види још ==
== Види још ==
* [[Епархија британско-скандинавска]]
* [[Односи Србије и Шведске]]
* [[Односи Србије и Шведске]]
* [[Односи Србије и Норвешке]]
* [[Односи Србије и Норвешке]]

Верзија на датум 7. март 2015. у 18:44

Срби у Скандинавији
Укупна популација
150.000
Региони са значајном популацијом
Језици
шведски, норвешки, дански, фински, исландски и српски
Религија
углавном православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора

Срби у Скандинавији су људи српског порекла који живе и раде у земљама Скандинавије.

Норвешка

Највећи број Срба интерниран је у Норвешку у току Другог светског рата. Међу логорашима било је и заробљених партизана, илегалаца али и Срба из ондашње НДХ, који су преживели Јасеновац. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у Југословене. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних 1942. године.

Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије. У Норвешкој живи око 7.000 Срба, већином у Ослу, Бергену, где их има око 400[1], и у другим деловима земље.

Данска

Данску су почели насељавати током шездесетих година 20. века Срби из источне Србије, запошљавајући се у њеним фабрикама. Они су, углавном, били млади, слабо школовани и средње плаћени. Радили су у железари, фабрикама аутомобила и картона, а живели су у Копенхагену, Оденсеу, Хилероду, Белерупу и Хелсингу. Крајем шездесетих и у Данској се због кризе јавила незапосленост, тако да се престало са увозом стране радне снаге, па су Срби почели да се жене Данкињама и тако увећавају српску колонију. Године 1977. у Данској је било 6, а 1988. већ 14 југословенских клубова, који су имали српске називе: "Бранко Ћопић", "Вељко Влаховић", "Тимок", "Ђердап" и "Кадињача". Сви заједно су имали 1.500 чланова. 1991. године било је само 6 организација са око 3.000 чланова и Савез југословенских клубова на чијем је челу био Борис Кесерић. У Данској живи 10.000 Срба, већином су из источне Србије.

Види још

Референце