Срби у Скандинавији — разлика између измена
Ред 25: | Ред 25: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Епархија британско-скандинавска]] |
|||
* [[Односи Србије и Шведске]] |
* [[Односи Србије и Шведске]] |
||
* [[Односи Србије и Норвешке]] |
* [[Односи Србије и Норвешке]] |
Верзија на датум 7. март 2015. у 18:44
Укупна популација | |
---|---|
150.000 | |
Региони са значајном популацијом | |
Језици | |
шведски, норвешки, дански, фински, исландски и српски | |
Религија | |
углавном православље | |
Сродне етничке групе | |
Српска дијаспора |
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
Срби у Скандинавији су људи српског порекла који живе и раде у земљама Скандинавије.
Норвешка
Највећи број Срба интерниран је у Норвешку у току Другог светског рата. Међу логорашима било је и заробљених партизана, илегалаца али и Срба из ондашње НДХ, који су преживели Јасеновац. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у Југословене. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних 1942. године.
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије. У Норвешкој живи око 7.000 Срба, већином у Ослу, Бергену, где их има око 400[1], и у другим деловима земље.
Данска
Данску су почели насељавати током шездесетих година 20. века Срби из источне Србије, запошљавајући се у њеним фабрикама. Они су, углавном, били млади, слабо школовани и средње плаћени. Радили су у железари, фабрикама аутомобила и картона, а живели су у Копенхагену, Оденсеу, Хилероду, Белерупу и Хелсингу. Крајем шездесетих и у Данској се због кризе јавила незапосленост, тако да се престало са увозом стране радне снаге, па су Срби почели да се жене Данкињама и тако увећавају српску колонију. Године 1977. у Данској је било 6, а 1988. већ 14 југословенских клубова, који су имали српске називе: "Бранко Ћопић", "Вељко Влаховић", "Тимок", "Ђердап" и "Кадињача". Сви заједно су имали 1.500 чланова. 1991. године било је само 6 организација са око 3.000 чланова и Савез југословенских клубова на чијем је челу био Борис Кесерић. У Данској живи 10.000 Срба, већином су из источне Србије.
Види још
- Епархија британско-скандинавска
- Односи Србије и Шведске
- Односи Србије и Норвешке
- Односи Србије и Данске
- Односи Србије и Финске