Завјетни ковчег — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
'''Заветни ковчег''', познат и као '''Кивот''' ([[хебрејски]]: ארון הברית, транслитерација: ''Арон хабрит'') [[Стари завет|старозаветни]] је свети ковчег у коме се налазе плоче [[Десет Божијих заповести]]. По Старом завету, направљен је по [[Бог|Божјем]] наређењу и [[Мојсије]]вом упутству као симбол Божјег савеза са [[Јевреји]]ма.
'''Заветни ковчег''', познат и као '''Кивот''' ([[хебрејски језик|хебрејски]]: ארון הברית, транслитерација: ''Арон хабрит'') [[Стари завет|старозаветни]] је свети ковчег у коме се налазе плоче [[Десет Божјих заповести|Десет Божијих заповести]]. По Старом завету, направљен је по [[Бог|Божјем]] наређењу и [[Мојсије]]вом упутству као симбол Божјег савеза са [[Јевреји]]ма.


Године [[587. п. н. е.]], након рушења [[Соломонов храм|Соломоновог храма]] у [[Јерусалим]]у, Заветном ковчегу се губи сваки траг.
Године [[587. п. н. е.]], након рушења [[Соломонов храм|Соломоновог храма]] у [[Јерусалим]]у, Заветном ковчегу се губи сваки траг.
Ред 5: Ред 5:
== Терминологија ==
== Терминологија ==


Хебрејска реч „арон“ у [[Свето писмо|Светом писму]] означава ковчег или кутију. Заветни ковчег се у Светом писму назива и Божји ковчег, Ковчег бога Израелова, Ковчег Бога Свевишњега, Ковчег завета Божјег, Свети ковчег ...
Хебрејска реч „арон“ у [[Библија|Светом писму]] означава ковчег или кутију. Заветни ковчег се у Светом писму назива и Божји ковчег, Ковчег бога Израелова, Ковчег Бога Свевишњега, Ковчег завета Божјег, Свети ковчег ...


„Кивот“ на грчком значи „ковчег“.
„Кивот“ на грчком значи „ковчег“.
Ред 11: Ред 11:
== Опис ==
== Опис ==


Према Светом писму је Ковчег савеза био направљен од багрема или од неког другог дрвета, а био је покривен златом. Димензије су му вероватно биле 125*75*75 -{[[cm]]}-, односно 2.5 лаката у дужину и 1.5 лаката у ширину (Излазак 25, 10, 11). Поклопац је био прекривен са колутом злата а на свакој страни била су по два златна круга у која су положена два дрвена штапа како би ковчег могао да се носи. На ковчегу су била два златна кипа анђела херувима која су гледала један у другога (Излазак 25, 12-22; 30, 1-6).
Према Светом писму је Ковчег савеза био направљен од багрема или од неког другог дрвета, а био је покривен златом. Димензије су му вероватно биле 125*75*75 -{[[центиметар|cm]]}-, односно 2.5 лаката у дужину и 1.5 лаката у ширину (Излазак 25, 10, 11). Поклопац је био прекривен са колутом злата а на свакој страни била су по два златна круга у која су положена два дрвена штапа како би ковчег могао да се носи. На ковчегу су била два златна кипа анђела херувима која су гледала један у другога (Излазак 25, 12-22; 30, 1-6).


[[Датотека:Folio 29r - The Ark of God Carried into the Temple.jpg|мини|200п|Унос ковчега у Соломонов храм]]
[[Датотека:Folio 29r - The Ark of God Carried into the Temple.jpg|мини|200п|Унос ковчега у Соломонов храм]]
Ред 20: Ред 20:
Ковчег је служио као знак напредовања [[Јевреји|Јевреја]], па је увек ношен испред народа током јеврејских путовања. Није га смео носити било ко, већ само јеврејски свештеници. Свето писмо извештава да је један возач кола које су вукле ковчег био смрћу кажњен од Бога пошто је положио руку на ковчег (2. Самуилова 6, 6). Носио се у ратове, на пример је коришћен у церемонијама које су претходиле освајању [[Јерихон]]а. Током једне друге битке, ковчег су отели [[Филистејци]] (1. Самуилова 4, 22). Међутим, пошто је њима ковчег донео разне несреће, одлучили су да га врате (1. Самуилова 6, 19).
Ковчег је служио као знак напредовања [[Јевреји|Јевреја]], па је увек ношен испред народа током јеврејских путовања. Није га смео носити било ко, већ само јеврејски свештеници. Свето писмо извештава да је један возач кола које су вукле ковчег био смрћу кажњен од Бога пошто је положио руку на ковчег (2. Самуилова 6, 6). Носио се у ратове, на пример је коришћен у церемонијама које су претходиле освајању [[Јерихон]]а. Током једне друге битке, ковчег су отели [[Филистејци]] (1. Самуилова 4, 22). Међутим, пошто је њима ковчег донео разне несреће, одлучили су да га врате (1. Самуилова 6, 19).


За време разних јеврејских владара ковчег се налазио на разним локацијама, док Јевреји нису изашли из [[Египат|Египта]] када га је [[Краљ Соломон]] положио у Јерусалимски храм. Када је постављен у храм, чудесни је облак напунио њене просторије. Године [[587. п. н. е.]], Вавилонци су опљачкали и спалили храм и тада је ковчег вероватно уништен или га је однео [[Навукодоносор]].
За време разних јеврејских владара ковчег се налазио на разним локацијама, док Јевреји нису изашли из [[Египат|Египта]] када га је [[Соломон|Краљ Соломон]] положио у Јерусалимски храм. Када је постављен у храм, чудесни је облак напунио њене просторије. Године [[587. п. н. е.]], Вавилонци су опљачкали и спалили храм и тада је ковчег вероватно уништен или га је однео [[Набукодоносор II|Навукодоносор]].


== Могуће локације ковчега ==
== Могуће локације ковчега ==

Верзија на датум 18. март 2015. у 02:59

Заветни ковчег, познат и као Кивот (хебрејски: ארון הברית, транслитерација: Арон хабрит) старозаветни је свети ковчег у коме се налазе плоче Десет Божијих заповести. По Старом завету, направљен је по Божјем наређењу и Мојсијевом упутству као симбол Божјег савеза са Јеврејима.

Године 587. п. н. е., након рушења Соломоновог храма у Јерусалиму, Заветном ковчегу се губи сваки траг.

Терминологија

Хебрејска реч „арон“ у Светом писму означава ковчег или кутију. Заветни ковчег се у Светом писму назива и Божји ковчег, Ковчег бога Израелова, Ковчег Бога Свевишњега, Ковчег завета Божјег, Свети ковчег ...

„Кивот“ на грчком значи „ковчег“.

Опис

Према Светом писму је Ковчег савеза био направљен од багрема или од неког другог дрвета, а био је покривен златом. Димензије су му вероватно биле 125*75*75 cm, односно 2.5 лаката у дужину и 1.5 лаката у ширину (Излазак 25, 10, 11). Поклопац је био прекривен са колутом злата а на свакој страни била су по два златна круга у која су положена два дрвена штапа како би ковчег могао да се носи. На ковчегу су била два златна кипа анђела херувима која су гледала један у другога (Излазак 25, 12-22; 30, 1-6).

Унос ковчега у Соломонов храм

У ковчег су положене плоче Десет Божијих заповести као доказ Божијег савеза са људима. Осим њих су у ковчег постављене златна чинија са маном и Аронов штап, али ти предмети су извађени када је ковчег стављен у Соломонов храм (Излазак 16, 33, 34; 1. Летописа 5, 10; Јеврејима 9, 4).

Историја

Ковчег је служио као знак напредовања Јевреја, па је увек ношен испред народа током јеврејских путовања. Није га смео носити било ко, већ само јеврејски свештеници. Свето писмо извештава да је један возач кола које су вукле ковчег био смрћу кажњен од Бога пошто је положио руку на ковчег (2. Самуилова 6, 6). Носио се у ратове, на пример је коришћен у церемонијама које су претходиле освајању Јерихона. Током једне друге битке, ковчег су отели Филистејци (1. Самуилова 4, 22). Међутим, пошто је њима ковчег донео разне несреће, одлучили су да га врате (1. Самуилова 6, 19).

За време разних јеврејских владара ковчег се налазио на разним локацијама, док Јевреји нису изашли из Египта када га је Краљ Соломон положио у Јерусалимски храм. Када је постављен у храм, чудесни је облак напунио њене просторије. Године 587. п. н. е., Вавилонци су опљачкали и спалили храм и тада је ковчег вероватно уништен или га је однео Навукодоносор.

Могуће локације ковчега

Неки појединци тврде да су пронашли ковчег, али то још није потврђено. Године 1989. археолог Рон Вајат је тврдио да је наишао на ковчег испод планине Моријах. Фотографије су му испале мутне. Осим тога, Вајат се сматра сензационалистом и често тврди да поседује историјске објекте које у ствари не поседује, због чега се се у његове изјаве сумња. Вендил Џонс је такође тврдио да је пронашао ковчег у Кумрану и да ће то доказати, али то се још није догодило. Почетком XX века, Финац Валтер Х. Јувелијус је тврдио да уз помоћ библијских текстова дешифровао локацију ковчега, па је почео да врши ископавања у Светој земљи. Пошто две недеље није пронашао ништа осим неке старе објекте, протерали су га Турци. Етиопски монаси верују да се прави Ковчег Завета налази у цркви Марије Зион у граду Аксум, и да је тамо пренесен 400. године са острва Тана Киркос.

Према другим тврдњама, ковчег се налази у православној цркви у Аксуму у Етиопији, где је стигао из Египта током владавине Манасеха, када су га Јевреји који нису желели да живе далеко од ковчега заменили копијом. Тада би и Соломон изгубио своју наклоност према Богу. Ковчег се наводно чува у унутрашњој ризници цркве где приступ имају само главни свештеници. Данашњи историчари су углавном скептични према овој тврдњи [1].

Референце

  1. ^ http://www.printthis.clickability.com/, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе

Шаблон:Link FA