Вршачка кула — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Uklanjanje nedostupnih slika
Ред 41: Ред 41:


Одлука о комплетној реконструкцији здања донесена је на састанку управе [[4. март]]а [[2009]], године када је одлучено да се потпуно реконструише првобитно здање са Донжон кулом, зидовима и малом кулом, те да се име здања промени у ''Вршачки замак''. Радови су почели наредне [[2010]]. године и завршена је прва фаза радова која је обухватила потпуну реконструкцију Донжон куле или ''Вршачке куле'', како је раније била позната, са додатком мање зграде поред ње, тзв. ''Капија куле'', регулисањем зидарских радова, изградњом унутрашњих нивоа Донжон куле са постављањем крова.
Одлука о комплетној реконструкцији здања донесена је на састанку управе [[4. март]]а [[2009]], године када је одлучено да се потпуно реконструише првобитно здање са Донжон кулом, зидовима и малом кулом, те да се име здања промени у ''Вршачки замак''. Радови су почели наредне [[2010]]. године и завршена је прва фаза радова која је обухватила потпуну реконструкцију Донжон куле или ''Вршачке куле'', како је раније била позната, са додатком мање зграде поред ње, тзв. ''Капија куле'', регулисањем зидарских радова, изградњом унутрашњих нивоа Донжон куле са постављањем крова.

[[Датотека:Enterijer.jpg|470п|лево|мини|Унутрашњост донжон куле после реконструкције. Фото: Туристичка Организација Вршац. ]]


Председник општине је најавио да ће током 2015. године донжон кула бити отворена за посетиоце. За сада су урађени компелтни радови у унутрашњости куле где ће бити музеј и кафић, а уређен је и мокри чвор како би било по прописима. Чланица општинског већа задужена за културу, Александра Панић, изјавила је да ће отварање Донжон куле за посетиоце бити 15. маја, те да ће бити простора за музеј, продавницу сувенира и друге активности.
Председник општине је најавио да ће током 2015. године донжон кула бити отворена за посетиоце. За сада су урађени компелтни радови у унутрашњости куле где ће бити музеј и кафић, а уређен је и мокри чвор како би било по прописима. Чланица општинског већа задужена за културу, Александра Панић, изјавила је да ће отварање Донжон куле за посетиоце бити 15. маја, те да ће бити простора за музеј, продавницу сувенира и друге активности.

Верзија на датум 22. март 2015. у 03:18

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:45_7_23_N_21_19_28_E_type:landmark
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Вршачки замак
Вршачки замак
Опште информације
МестоВршац
ОпштинаОпштина Вршац
Држава Србија
Врста спомениказамак
Време настанкаXV век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Панчево
www.vrsac.com

Вршачки замак (Вршачка тврђава, Вршачка кула) је тврђава у Србији из XV века чији се остаци уздижу на висини од 399m нмв, на Вршачком брегу изнад града, од које је најочуванија Донжон кула. Утврда је имала издужени облик који је пратио зараван на врху брда и била је широка 18m, а дугачка 46m. Сам Донжон има правоугаону основу са улазом на спрату до кога се долази степеницама које се лако могу склонити у случају опасности. Висок је око 20m са приземљем и три спрата, од којих је трећи, по остацима камина и оџака, коришћен за становање. Претпоставља се да је целу утврду подигао Ђурађ Смедеревац (14271456) после пада Смедерева и целе Деспотовине 1439. године са циљем заштите својих поседа на простору данашње Војводине, а у прилог тој тези иде и архитектонска сличност између Вршачке куле и Смедеревског града односно утврђења манастира Манасије. Према неким другим тезама на том простору је постојало утврђење и пре тог времена, које се у ондашњим изворима из прве половине 13. века јавља под именом Ерд Шомљо(рум. Erdesumulu,мађ. Erdsomlyo,Ersomlyo) или само Шомљо, али његова тачна локација још увек није са сигурношћу потврђена, пошто се поред данашњег Вршца као могућа локација помиње и простор Баната који се данас налази у Румунији.

Прошлост утврде

Вршац се први пут у изворима помиње 1427. године у писму краља Жигмунда (13871439) под именом Подвршан, које указује да се насеље налазило испод врха, на коме се могућно налазила и утврда. Међутим најизвесније је да је утврђење чији се остаци данас налазе на врху Вршачког брега подигао Ђурађ Смедеревац, највероватније после пада Смерева и целе Деспотовине 1439. године. Већ 1456. године заузеле су га Османлије у склопу напада на Смедерево и Београд, али се нису дуго задржале у њему.

Грб града Вршца са кулом, Халабурином руком и агином главом

Османлије су утврду и околину заузеле 1552. године и држале су га све до 1716. године, када је ушао у састав Аустријског царства. Током османлијске управе тим простором дошло је до велике банатске буне 1594. године коју су подигли локални Срби и Румуни и који су, између осталог, ослободили и Вршац са утврђењем.

Модел Вршачког замка. Аутор Голец Јосиф-Бајди. Градски музеј Вршац

Сама буна је угушена у крви, али је остао забележен легендарни догађај током османлијске опсаде града када је османлијски ага изазвао на двобој српског војводу Јанка Лугошана званог Халабура који је бранио утврду. Овај му је изашао на мегдан и савладао га, а цео догађај је постао и део грба града Вршца на коме се изнад куле види рука са мачем и одсеченом турском главом.


Вршачки замак, мај 2012.

Аустријанци су преузели контролу над градом 1716. године и он је тада ушао у састав Тамишког Баната са седиштем у Темишвару, а већ 1718. године је постао средиште Вршачког дистрикта. Вероватно је у ово доба утврда изгубила своју стратешку вредност и била напуштена пошто се на њој не могу уочити назнаке преправљања у артиљеријску утврду, као што се десило са Београдском или Петроварадинском тврђавом.

Конзерваторски и рестаураторски радови на кули су изведени 1984. и 1993. године, а од 1997. године су отпочела систематска археолошка ископавања целокупног локалитета којим су откривени остаци јаке кружне куле која се налазила насупрот данас очуваној. Сама кула и остаци утврде су током НАТО агресије на СРЈ претрпели оштећења услед ракетних напада на телекомуникациони предајник који се налази у њеној близини, изведених 30.04. и 12.05.1999. године.

Реконструкција

Одлука о комплетној реконструкцији здања донесена је на састанку управе 4. марта 2009, године када је одлучено да се потпуно реконструише првобитно здање са Донжон кулом, зидовима и малом кулом, те да се име здања промени у Вршачки замак. Радови су почели наредне 2010. године и завршена је прва фаза радова која је обухватила потпуну реконструкцију Донжон куле или Вршачке куле, како је раније била позната, са додатком мање зграде поред ње, тзв. Капија куле, регулисањем зидарских радова, изградњом унутрашњих нивоа Донжон куле са постављањем крова.

Председник општине је најавио да ће током 2015. године донжон кула бити отворена за посетиоце. За сада су урађени компелтни радови у унутрашњости куле где ће бити музеј и кафић, а уређен је и мокри чвор како би било по прописима. Чланица општинског већа задужена за културу, Александра Панић, изјавила је да ће отварање Донжон куле за посетиоце бити 15. маја, те да ће бити простора за музеј, продавницу сувенира и друге активности. Уједно наставлјени су радови на другим деловима замка - зидинама и малој, облој кули.


Друга фаза треба да буде завршена 2011. године и обухвата изградњу зидова и мале куле, као и уређење целог комплекса у туристичко-спортски центар са музејом, осматрачницом са видиковцем у Донжон кули, као и рестораном унутар зидина, и просторијама за културно-уметничка дешавања, уз постављање стакленог крова над двориштем замка[1]

Види још

Референце

  1. ^ „Реконструкција Вршачке куле”. Приступљено 23. 1. 2011. 

Литература

Вршачка кула, положај на брегу

Спољашње везе