'''Крвна плазма''', поред [[крвна ћелија|крвних ћелија]], сачињава крв. То је безбојна, односно жућкастата [[течност]].<ref>{{cite web | url=http://anthro.palomar.edu/blood/blood_components.htm | title =Blood Components | author =Dennis O'Neil | publisher =''Palomar College'' | year =1999}}</ref>
'''Крвна плазма''', поред [[крвна ћелија|крвних ћелија]], сачињава крв. То је безбојна, односно жућкаста [[течност]].<ref>{{cite web | url=http://anthro.palomar.edu/blood/blood_components.htm | title =Blood Components | author =Dennis O'Neil | publisher =''Palomar College'' | year =1999}}</ref>
Крвна плазма је у ствари [[водени раствор]] неких органских и неорганских материја. Састоји се од 90% [[вода|воде]], док од неорганских материја доминира [[кухињска со|натријум-хлорид]] (-{NaCl}-) са око 0,8%, који и даје сланкаст укус крви. Такође садржи врло мале количине [[калцијумове соли|калцијумове]] и [[магнезијумове соли]], мале количине [[шећер]]а (око 0,1%), неке масне материје, [[хормони|хормоне]], [[кисеоник]] и [[угљен-диоксид]]. У крвној плазми се налазе све материје ресорбоване из [[систем органа за варење|система за варење]]. Такође, 7% - 9% крвне плазме чине [[крвна беланчевина|крвне беланчевине]], које саме крвне ћелије стварају: [[албумин]]и, [[глобулин]]и и [[фибриноген]]. Албумини су раствориви у води и дају [[густина|вискозност]] крви, имуноглобулини (или само глобулини) су такође раствориви у води, а стварају [[антитело|антитела]] у борби против [[болест]]и, док фибриноген служи да се при повреди претвори у фибринску мрежу, нерастворљиву у води.<ref name="Maton">{{Cite book |last=Maton | first = Anthea | authorlink = | coauthors = Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Susan Johnson, Maryanna Quon Warner, David LaHart, Jill D. Wright | title = Human Biology and Health | publisher = Prentice Hall |year=1993 | location = Englewood Cliffs, New Jersey, USA |pages=|url=| doi = |id=ISBN 0-13-981176-1}}</ref>
Крвна плазма је у ствари [[водени раствор]] неких органских и неорганских материја. Састоји се од 90% [[вода|воде]], док од неорганских материја доминира [[кухињска со|натријум-хлорид]] (-{NaCl}-) са око 0,8%, који и даје сланкаст укус крви. Такође садржи врло мале количине [[калцијумове соли|калцијумове]] и [[магнезијумове соли]], мале количине [[шећер]]а (око 0,1%), неке масне материје, [[хормони|хормоне]], [[кисеоник]] и [[угљен-диоксид]]. У крвној плазми се налазе све материје ресорбоване из [[систем органа за варење|система за варење]]. Такође, 7% - 9% крвне плазме чине [[крвна беланчевина|крвне беланчевине]], које саме крвне ћелије стварају: [[албумин]]и, [[глобулин]]и и [[фибриноген]]. Албумини су раствориви у води и дају [[густина|вискозност]] крви, имуноглобулини (или само глобулини) су такође раствориви у води, а стварају [[антитело|антитела]] у борби против [[болест]]и, док фибриноген служи да се при повреди претвори у фибринску мрежу, нерастворљиву у води.<ref name="Maton">{{Cite book |last=Maton | first = Anthea | authorlink = | coauthors = Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Susan Johnson, Maryanna Quon Warner, David LaHart, Jill D. Wright | title = Human Biology and Health | publisher = Prentice Hall |year=1993 | location = Englewood Cliffs, New Jersey, USA |pages=|url=| doi = |id=ISBN 0-13-981176-1}}</ref>
Верзија на датум 23. март 2015. у 03:25
Крвна плазма, поред крвних ћелија, сачињава крв. То је безбојна, односно жућкаста течност.[1]
Крвна плазма је у ствари водени раствор неких органских и неорганских материја. Састоји се од 90% воде, док од неорганских материја доминира натријум-хлорид (NaCl) са око 0,8%, који и даје сланкаст укус крви. Такође садржи врло мале количине калцијумове и магнезијумове соли, мале количине шећера (око 0,1%), неке масне материје, хормоне, кисеоник и угљен-диоксид. У крвној плазми се налазе све материје ресорбоване из система за варење. Такође, 7% - 9% крвне плазме чине крвне беланчевине, које саме крвне ћелије стварају: албумини, глобулини и фибриноген. Албумини су раствориви у води и дају вискозност крви, имуноглобулини (или само глобулини) су такође раствориви у води, а стварају антитела у борби против болести, док фибриноген служи да се при повреди претвори у фибринску мрежу, нерастворљиву у води.[2]
^Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 0-13-981176-1.Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
Литература
Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 0-13-981176-1.Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
