Пекинг

Датотека:BeijingLocationMap.png

Пекинг, главни град НР Кине

Пекинг (на кинеском: 北京, Běijīng - "северна престоница") је главни град Народне Републике Кине(НРК).

Пекинг је са својих 14,5 милиона становника највећи град у Кини после Шангаја. Пекинг је једна од четири градске области које су под директном контролом Централне владе. Велики је саобраћајни центар са мноштвом пруга, путева и аутопутева који улазе и излазе из њега у свим правцима. Пекинг је такође и политички, културни и образовни центар НРК, док су Шангај и Хонг Конг већи економски центри од Пекинга.

Историја

Још од 723. године п.н.е. на месту данашњег Пекинга постојало је неколико градова са различитим именима.Зачетак данашњег града био је Канбалик ("канов град") престоница Кублај Кана (период 1260-90. године). Под именом Пекинг, град је био престоница Кине од 1421. до 1911.

Забрањени град и Дворана савршене хармоније, поглед са Капије савршене Хармоније

За време владавине династије Минг (1368-1644.) Пекинг почиње да добија данашњи изглед - изграђен је "Забрањени град" (царска палата и седиште 24 кинеска цара током пет векова), Тјенанмен ("капија небеског мира", главни улаз у Забрањени град), док су градске зидине из тог периода постојале све до XX века.

Град је често мењао владаре током грађанских ратова вођених након револуције и стварања Републике Кине (Тајван) 1911. године. Када је 1928. године седиште владе пресељено у Нанђинг ("јужна престоница") Пекинг је променио име у Беипинг ("северни мир").

Током кинеско-јапанског рата (1937-1945.) био је под јапанском окупацијом, да би по окончању грађанског рата превлашћу комуниста, 1.октобра 1949. године постао престоница новоосноване НР Кине.Од тада, Пекинг се проширио далеко изван граница старог језгра града, док хиљаде нових зграда, хотела и културних центара мењају изглед града и предграђа, нарочито од последње деценије XX века са порастом модерне градње.

Модерне зграде у Пекингу

Пекинг је изабран за домаћина Олимпијских игара 2008. године.