Индијум — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 9: Ред 9:
| група = [[13. група хемијских елемената|IIIA]]
| група = [[13. група хемијских елемената|IIIA]]
| периода = [[5. периода хемијских елемената|5]]
| периода = [[5. периода хемијских елемената|5]]
| густина = 7310 [[килограм кроз метар кубни|kg/m<sup>3</sup>]]
| густина = 7310 [[килограм по кубном метру|kg/m<sup>3</sup>]]
| тврдоћа = 1,2
| тврдоћа = 1,2
| боја = сребрнобела
| боја = сребрнобела
Ред 24: Ред 24:
| кристална_структура = тетрагонална
| кристална_структура = тетрагонална
| агрегатно_стање = чврсто
| агрегатно_стање = чврсто
| температура_топљења = 429,75 [[Келвин|K]]<br />(156,60 [[степен целзијуса|°C]])
| температура_топљења = 429,75 [[Келвин (јединица)|K]]<br />(156,60 [[степен целзијуса|°C]])
| температура_кључања = 2345 K<br />(2072&nbsp;°C)
| температура_кључања = 2345 K<br />(2072&nbsp;°C)
| молска_запремина = 15,76×10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|mol]]
| молска_запремина = 15,76×10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|mol]]
Ред 31: Ред 31:
| притисак_засићене паре = 1,42×10<sup>-17</sup> [[Паскал|Pa]] (429 -{K}-)
| притисак_засићене паре = 1,42×10<sup>-17</sup> [[Паскал|Pa]] (429 -{K}-)
| брзина_звука = 1.215 -{m/s}- (293,15 -{K}-)
| брзина_звука = 1.215 -{m/s}- (293,15 -{K}-)
| електронегативност = 1,78 ([[паулингова скала|Паулинг]])<br />1,49 ([[Алредова скала|Алред]])
| електронегативност = 1,78 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br />1,49 ([[Алредова скала|Алред]])
| специфична_топлота = 233 [[џул кроз килограм-келвин|J/(kg*K)]]
| специфична_топлота = 233 [[џул кроз килограм-келвин|J/(kg*K)]]
| специфична_проводљивост = 11,6×10<sup>6</sup> [[Сименс|S]]/m
| специфична_проводљивост = 11,6×10<sup>6</sup> [[Сименс|S]]/m

Верзија на датум 30. март 2015. у 00:41

Индијум
Општа својства
Име, симболиндијум, In
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ga

In

Tl
кадмијуминдијумкалај
Атомски број (Z)49
Група, периодагрупа 13 (борова група), периода 5
Блокp-блок
Категорија  слаби метал
Рел. ат. маса (Ar)114,818(1)[1]
Ел. конфигурација[Kr]4d105s25p1
по љускама
2, 8, 18, 18, 3
Физичка својства
Бојасребрнобела
Агрегатно стањечврсто
Тачка топљења429,75 K (156,60 °‍C)
Тачка кључања2345 K (2072 °C)
Густина7310 kg/m3
Моларна запремина15,76×10−3 m3/mol
Топлота фузије3,263 kJ/mol
Топлота испаравања231,5 kJ/mol
Притисак паре1,42×10−17 Pa (429 K)
Сп. топл. капацитет233 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања3
Особине оксидаамфотерни
Електронегативност1,78 (Полинг)
1,49 (Олред)
Енергије јонизације1: 558,3 kJ/mol
2: 1820,7 kJ/mol
3: 2.704 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус155 (156) pm
Ковалентни радијус144 pm
Валсов радијус193 pm
Линије боје у спектралном распону
Спектралне линије
Остало
Кристална структуратетрагонална
Тетрагонална кристална структура за индијум
Брзина звука1.215 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост81,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост11,6×106 S/m
Мосова тврдоћа1,2
CAS број7440-74-6
референцеВикиподаци

Индијум (In, лат. indicum) је метал IIIA групе. Име потиче од грчког назива за боју индиго.

Индијум је заступљен у земљиној кори у количини од 0,049 ppm (енгл. parts per million).[2][3]

Извори

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература

Спољашње везе