Лаба — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 17: Ред 17:
| притоке = [[Влтава]], [[Охра]], [[Зале]], [[Јизера]], [[Црни Елстер]], [[Хафел]]
| притоке = [[Влтава]], [[Охра]], [[Зале]], [[Јизера]], [[Црни Елстер]], [[Хафел]]
| слив =
| слив =
| градови = [[Храдец Кралове]], [[Пардубице]], [[Усти над Лабом]], [[Дрезден]], [[Десау]], [[Магдебург]], [[Хамбург]]
| градови = [[Храдец Кралове]], [[Пардубице]], [[Усти на Лаби|Усти над Лабом]], [[Дрезден]], [[Десау]], [[Магдебург]], [[Хамбург]]
| пловност = до града Пардубице
| пловност = до града Пардубице
}}
}}

Верзија на датум 6. април 2015. у 06:43

Лаба
Лаба на граници Чешке и Немачке
Опште информације
Дужина1.091 km
Басен148.268 km2
Пр. проток711 ​m3s
Пловностдо града Пардубице
Водоток
ИзворКрконоше, Чешка
В. извора1.386 m
УшћеСеверно море
Географске карактеристике
Држава/еЧешка, Немачка
НасељаХрадец Кралове, Пардубице, Усти над Лабом, Дрезден, Десау, Магдебург, Хамбург
ПритокеВлтава, Охра, Зале, Јизера, Црни Елстер, Хафел
Река на Викимедијиној остави

Лаба (чеш. Labe), Елба (нем. Die Elbe) или Łobjo (глсрп. Łobjo и длсрп. Łobjo) је једна од највећих средњоевропских река. Извире у Чешкој. Дуга је 1165 km. Слив реке је у Немачкој (65,5%), Чешкој (33,7%), а веома малим делом у Аустрији (0,6%) и Пољској (0,2%). Улива се у Северно море код Куксхавена, близу улаза у Килски канал.

Етимологија

Име реци су можда дали Келти који су њене воде запосели у старом веку. Келтско слово (можда 'elb') значило је напросто велика река и јавља се у много река у Шведској и према неким изворима има исходиште у индо-европским језицима у значењу бели и светао или чист .[1] а у многим античким праменима се река назива „Албис“ са значењем бели, светао, чист. Чешко име је одвођено вероватно од германског „Алба“ .[2] и једино је име реке које није женског рода. Захваљујући Келтима је Влтава сматрана за притоку Елбе а не супротно.

Референце

  1. ^ Teče Labe, oficiální webové stránky města Chvaletice, 3. 3. 2006, autor neuveden
  2. ^ Pavla Loucká: Řeky si pojmenovali nejdřív, 21. 5. 2007, Science World, vydává IDG Czech a. s.

Спољашње везе