Светолик Гребенац — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
Од ујака Петра Видаковића је наследио богатство и издавао је [[Илустроване ратне новине]] и лист [[Небојша (лист)|Небојша]]. Уређивао је листове „Видело“ (1921 — 1922) и „Земљорадник“. Током школовања се издржавао радећи као коректор за лист „Штампа“. Писао је чланке у више листова и часописа, користио је псеудониме „Св. Гр“, „Гр.“ и „Г.“.<ref name="s39">Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 39, у публикацији „Гласник“, [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2042%202008.pdf број 42], Историјски архив Ваљево, 2008. године.</ref> |
Од ујака Петра Видаковића је наследио богатство и издавао је [[Илустроване ратне новине]] и лист [[Небојша (лист)|Небојша]]. Уређивао је листове „Видело“ (1921 — 1922) и „Земљорадник“. Током школовања се издржавао радећи као коректор за лист „Штампа“. Писао је чланке у више листова и часописа, користио је псеудониме „Св. Гр“, „Гр.“ и „Г.“.<ref name="s39">Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 39, у публикацији „Гласник“, [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik%2042%202008.pdf број 42], Историјски архив Ваљево, 2008. године.</ref> |
||
Са братом Петром (1886 — 1936) имао је заједничку канцеларију у Београду, на Обилићевом венцу. Радио је као адвокат у периоду од 1914. до 1940. Бранио је [[Моша Пијаде|Мошу Пијаде]] 1925. године пред Судом за заштиту државе због штампарске кривице.<ref name="s39"/> |
Са братом Петром (1886 — 1936) имао је заједничку канцеларију у Београду, на [[Обилићев венац|Обилићевом венцу]]. Радио је као адвокат у периоду од 1914. до 1940. Бранио је [[Моша Пијаде|Мошу Пијаде]] 1925. године пред Судом за заштиту државе због штампарске кривице.<ref name="s39"/> |
||
Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату. У Другом светском рату је био у заробљеништву у [[Логор Нирнберг|логору Нирнберг]] у Немачкој. Одликован је златном и сребрном медаљом за храброст и медаљом за ревносну службу. Припадао је [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредној странци]].<ref name="s39"/> |
Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату. У Другом светском рату је био у заробљеништву у [[Логор Нирнберг|логору Нирнберг]] у Немачкој. Одликован је златном и сребрном медаљом за храброст и медаљом за ревносну службу. Припадао је [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредној странци]].<ref name="s39"/> |
||
| Ред 29: | Ред 29: | ||
* „Шта се то нама догађа“, 1927. године |
* „Шта се то нама догађа“, 1927. године |
||
* „Кроз историју Срба - краљ Милан и његово доба“, 158 страна, Београд, 1938. године {{COBISS|ID=112348935}} |
* „Кроз историју Срба - краљ Милан и његово доба“, 158 страна, Београд, 1938. године {{COBISS|ID=112348935}} |
||
* |
* „[[Станоје Главаш]]: једна епопеја скромности и витештва“, 40 страна, Београд, 1938. године {{COBISS|ID=37515023}}, {{COBISS|ID=80746759}} |
||
* „Срби и Хрвати под једним кровом“, 116 страна, Београд, 1939. године {{COBISS|ID=80733447}} |
* „Срби и Хрвати под једним кровом“, 116 страна, Београд, 1939. године {{COBISS|ID=80733447}} |
||
* „Врховна управа и политичке борбе у Карађорђевој Србији“, 129 страна, Београд, 1940. године {{COBISS|ID=96863495}} |
* „Врховна управа и политичке борбе у Карађорђевој Србији“, 129 страна, Београд, 1940. године {{COBISS|ID=96863495}} |
||
Верзија на датум 6. април 2015. у 11:11
| Светолик Гребенац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. децембар 1887. |
| Место рођења | Ваљево, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 6. мај 1957. |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Светолик Гребенац (Ваљево, 3. децембар 1887 — Београд, 6. мај 1957) је био адвокат и новинар, издавао је Илустроване ратне новине и лист Небојша.
Биографија
Рођен је у Ваљеву од оца Михаила, адвоката, и мајке Милице, домаћице. У Ваљеву је завршио четвороразредну основну школу и шест разреда гимназије. Преостала два разреда гимназије и матуру завршио је у Првој мушкој гимназији у Београду. После тога је завршио Правни факултет у Београду, 1906-1910.[1]
Од ујака Петра Видаковића је наследио богатство и издавао је Илустроване ратне новине и лист Небојша. Уређивао је листове „Видело“ (1921 — 1922) и „Земљорадник“. Током школовања се издржавао радећи као коректор за лист „Штампа“. Писао је чланке у више листова и часописа, користио је псеудониме „Св. Гр“, „Гр.“ и „Г.“.[2]
Са братом Петром (1886 — 1936) имао је заједничку канцеларију у Београду, на Обилићевом венцу. Радио је као адвокат у периоду од 1914. до 1940. Бранио је Мошу Пијаде 1925. године пред Судом за заштиту државе због штампарске кривице.[2]
Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату. У Другом светском рату је био у заробљеништву у логору Нирнберг у Немачкој. Одликован је златном и сребрном медаљом за храброст и медаљом за ревносну службу. Припадао је Напредној странци.[2]
Написао је следеће књиге:
- „Из српског уставног права“, 53 стране, Београд, 1910. године COBISS.SR 31627783
- „Против корупције: чланци и говори“, 37 страна, Београд, 1924. године COBISS.SR 512305325
- „Шта се то нама догађа“, 1927. године
- „Кроз историју Срба - краљ Милан и његово доба“, 158 страна, Београд, 1938. године COBISS.SR 112348935
- „Станоје Главаш: једна епопеја скромности и витештва“, 40 страна, Београд, 1938. године COBISS.SR 37515023, COBISS.SR 80746759
- „Срби и Хрвати под једним кровом“, 116 страна, Београд, 1939. године COBISS.SR 80733447
- „Врховна управа и политичке борбе у Карађорђевој Србији“, 129 страна, Београд, 1940. године COBISS.SR 96863495
Умро је 1957. у Београду. Архив Србије, Историјски архив Београда и Историјски архив Пожаревац имају његове збирке.
Референце
- ^ Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 38, у публикацији „Гласник“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године.
- ^ а б в Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 39, у публикацији „Гласник“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године.
