6. мај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 55: | Ред 55: | ||
* [[1949]]. — [[Морис Метерлинк]], белгијски писац фламанског порекла, Нобеловац. |
* [[1949]]. — [[Морис Метерлинк]], белгијски писац фламанског порекла, Нобеловац. |
||
* [[1952]]. — [[Марија Монтесори]], италијанска едукаторка |
* [[1952]]. — [[Марија Монтесори]], италијанска едукаторка |
||
* [[1957]]. — [[Светолик Гребенац]] је био адвокат и новинар, |
|||
* [[1992]]. — [[Марлен Дитрих]], америчка филмска глумица немачког порекла. |
* [[1992]]. — [[Марлен Дитрих]], америчка филмска глумица немачког порекла. |
||
* [[1994]]. — [[Станко Опачић Ћаница]] је био учесник Народноослободилачке борбе, политички представник Срба у Хрватској, заточеник Голог отока и сакупљач народног културног блага |
* [[1994]]. — [[Станко Опачић Ћаница]] је био учесник Народноослободилачке борбе, политички представник Срба у Хрватској, заточеник Голог отока и сакупљач народног културног блага |
Верзија на датум 6. април 2015. у 11:14
6. мај (06.05) је 126. дан у години по грегоријанском календару (127. у преступној години). До краја године има још 239 дана.
Догађаји
мај | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 |
- 1237. — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.
- 1527. — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника.
- 1626. — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена.
- 1757. — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе.
- 1804. — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници.
- 1840. — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I.
- 1919. — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци.
- 1932. — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант.
- 1974. — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун.
- 1979. — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског.
- 1981. — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.
- 1991. — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски.
- 1993. — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 % бирача.
- 1994. — Отворен је тунел испод Ламанша.
- 1996. — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.
- 1999. — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову.
- 2000. — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед.
- 2001. — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону.
- 2003. — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата.
- 2004. — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.
Рођења
- 1574 — Папа Иноћентије, († 1655)
- 1758 — Максимилијан Робеспјер, револуционар, вођа јакобинаца и зачетник револуционарног терора.
- 1856 —
- Сигмунд Фројд, аустријски неуролог, утемељитељ психоанализе. († 1939)
- Роберт Пири, амерички истраживач. Водио прву експедицију која је 1909. стигла на северни пол.
- 1861 — Рабиндрант Тагоре, индијски писац и филозоф, Нобеловац.
- 1868 — Михаило Петровић Алас, српски математичар, члан Српске краљевске академије.
- 1895 — Рудолф Валентино, амерички глумац италијанског порекла.
- 1915 — Орсон Велс, амерички филмски глумац, режисер и продуцент. († 1985)
- 1923 — Драган Савић је био српски аутор стрипова, карикатуриста, сликар и новинар. Један је од оснивача листа Ошишани јеж.
- 1926 — Бранка Митић је била српска глумица
- 1941 — Ивица Осим, југословенски фудбалер, тренер.
- 1943 — Андреас Бадер, члан њемачке терористичке организације Фракција Црвене армије († 1977)
- 1947 — Љубомир Врачаревић, мајстор реалног аикидоа
- 1961 — Џорџ Клуни, амерички филмски глумац и режисер.
- 1964 — Бобан Марковић, српски музичар, један од најзначајнијих трубача на Балкану.
- 1983 — Ракел Цимерман, бразилска манекенка и супермодел.
- 1986 — Горан Драгић, словеначки кошаркаш српског порекла.
- 1988 — Алексис Аженса, француски кошаркаш.
Смрти
- 523. — Трасамунд, краљ Вандала и Алана
- 1859. — Александар фон Хумболт, немачки географ и природњак
- 1862. — Хенри Дејвид Торо, амерички писац.
- 1910. — Едвард VII, краљ Велике Британије и Ирске.
- 1939. — Константин Сомов, руски писац
- 1949. — Морис Метерлинк, белгијски писац фламанског порекла, Нобеловац.
- 1952. — Марија Монтесори, италијанска едукаторка
- 1957. — Светолик Гребенац је био адвокат и новинар,
- 1992. — Марлен Дитрих, америчка филмска глумица немачког порекла.
- 1994. — Станко Опачић Ћаница је био учесник Народноослободилачке борбе, политички представник Срба у Хрватској, заточеник Голог отока и сакупљач народног културног блага
- 1999. — Горан Раичевић, Југословенски атлетичар.
- 2001. — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар (*1932.)
- 2007. — Стеван Раичковић је био српски песник и академик.
- Ђорђе Новковић, хрватски текстописац
Празници и дани сећања
- Ђурђевден или Ђурен празник Горанаца у Гори[1][2]
- Српска православна црква слави:
- Дан Свемира
Референце
- ^ Пројекат Растко: „Горанске народне песме“, Харун Хасани. ISBN 978-86-7019-005-4., Приштина 1987, приступ 25.5.2013
- ^ РТС: „Гора чува Горанце од заборава“, 5.9.2009, приступ 25.5.2013