Босфорско краљевство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 14. април 2015. у 20:24

Остаци Пантикапеја (данашњи Керч), престонице Босфорског краљевства

Босфорско краљевство или Краљевство Кимеријског Босфора била је античка држава смештена на источном делу Крима и полуострву Таман, односно на обалама данашњег Керчког теснаца.

Настала је постепеним уједињавањем грчких колонија које су на северним обалама Црног мора постојале од 7. века п. н. е., односно мешањем грчких колониста и њихових потомака са скитским и сарматским аутохтоним становништвом. Тим је подручјем средином 5. века п. н. е. завладала династија Спартокида која ће створити богату државу, чија је привреда била темељена на трговини житом, златом и робовима. Године 110. п. н. е. је тим подручјем завладао Понтски краљ Митридат I, да би након 8. п. н. е. власт поновно преузели домаћи владари, иако је Босфорско краљевство тада постало вазална држава Римског царства. Као такво је нестало у Великој сеоби народа, највероватније уништено од стране Хуна или Алана.

Иако о њему није постојало много података, те иако није имало непосредан ефект на најпознатије личности и догађаје старог века, Босфорско краљевство изазива велико занимање историчара и археолога. То је пре свега због чињенице да је представљала прву хеленистичку државу, односно покушај да се грчка култура и технологија споје с не-грчким обичајима и политичким системом. Осим тога, босфорски краљеви су иза себе оставили читав низ вредних артефаката, од кованица до раскошних гробница у курганима који су се интензивно почели откривати и проучавати након распада Совјетског Савеза.

Спољашње везе

Rare and Unique Coins of Боспоран Kingdom. Bulletin of the Одесса Numismatics Museum. Issues 7,8,9. 2001. Oddessa. Ukraine.

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 '''Босфорско краљевство''' или ''Краљевство Кимеријског Босфора'' била је [[Антика|античка]] држава смештена на источном делу [[Крим]]а и [[Таман (полуострво)|полуострву Таман]], односно на обалама данашњег [[Керчки пролаз|Керчког теснаца]].
-Настала је постепеним уједињавањем [[античка Грчка|грчких]] колонија које су на северним обалама [[Црно море|Црног мора]] постојале од [[7. век п. н. е.|7. века п. н. е.]], односно мешањем грчких колониста и њихових потомака са [[Скити|скитским]] и [[Сармати|сарматским]] аутохтоним становништвом. Тим је подручјем средином [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] завладала династија Спартокида која ће створити богату државу, чија је привреда била темељена на трговини житом, златом и робовима. Године [[110. п. н. е.]] је тим подручјем завладао [[Понтска краљевина|Понтски]] краљ Митридат, да би након [[8. п. н. е.]] власт поновно преузели домаћи владари, иако је Босфорско краљевство тада постало [[Вазал|вазална држава]] [[Римско царство|Римског царства]]. Као такво је нестало у [[Велика сеоба народа|Великој сеоби народа]], највероватније уништено од стране [[Хуни|Хуна]] или [[Алани|Алана]].
+Настала је постепеним уједињавањем [[античка Грчка|грчких]] колонија које су на северним обалама [[Црно море|Црног мора]] постојале од [[7. век п. н. е.|7. века п. н. е.]], односно мешањем грчких колониста и њихових потомака са [[Скити|скитским]] и [[Сармати|сарматским]] аутохтоним становништвом. Тим је подручјем средином [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] завладала династија Спартокида која ће створити богату државу, чија је привреда била темељена на трговини житом, златом и робовима. Године [[110. п. н. е.]] је тим подручјем завладао [[Понтска краљевина|Понтски]] краљ [[Митридат I од Понта|Митридат I]], да би након [[8. п. н. е.]] власт поновно преузели домаћи владари, иако је Босфорско краљевство тада постало [[Вазал|вазална држава]] [[Римско царство|Римског царства]]. Као такво је нестало у [[Велика сеоба народа|Великој сеоби народа]], највероватније уништено од стране [[Хуни|Хуна]] или [[Алани|Алана]].
 Иако о њему није постојало много података, те иако није имало непосредан ефект на најпознатије личности и догађаје старог века, Босфорско краљевство изазива велико занимање историчара и археолога. То је пре свега због чињенице да је представљала прву [[хеленистичка ера|хеленистичку]] државу, односно покушај да се грчка култура и технологија споје с не-грчким обичајима и политичким системом. Осим тога, босфорски краљеви су иза себе оставили читав низ вредних артефаката, од кованица до раскошних гробница у [[курган (гробница)|курганима]] који су се интензивно почели откривати и проучавати након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]].