Француска

Република Француска Republique Française
Застава Грб Француске Грб
Крилатица: Слобода, једнакост и братство (франц. Liberté, Égalité, Fraternité)
Химна: Марсељеза
Главни град	Париз
Службени језик	француски
Владавина
Облик државе	Република
— Председник	Никола Саркози
— Премијер	Франсоа Фијон
Историја
Независност	‍
— Франачка краљевина	486.
— Верденски уговор	843.
Приступ у ЕУ	25. март 1957.
Географија
Површина	‍
— укупно	674.843 km2 (40.)
— вода (%)	0,26
Становништво	‍
— 2006.	63.587.700 (20.)
— 2001.	62.169.837
— густина	94,23 ст./km2 (89.)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2005
— укупно	$1 830 милијарди (7.)
— по становнику	29.316 (20.)
ИХР (2003)	0,938 (16) — висок
Валута	Евро
— код валуте	€
Остале информације
Временска зона	UTC +1 до +2
Интернет домен	‍.fr‍
Позивни број	+33

Република Француска (службено République française, скраћено La France) је демократска држава Западне Европе. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море.

Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гвaделуп, Мартиник, Гијана (у Америци), и Реунион (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима.

Француска је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Историја

Главни чланак: Историја Француске

Савремена Француска има приближно исту површину као регија Галија у којој су у давној прошлости живели древни келтски народ Гали. Римски цар Јулије Цезар је покорио Гале у првом веку п.н.е, а они су усвојили латински језик и културу. Од латинског ће се временом развити француски језик. Од другог до петог века нове ере становници Галије су прихватили хришћанство.

У 4. веку, источну Галију су преплавила германска племена, углавном Франци, по којима је касније Француска добила име. Посебна држава Француска постаје поделом Франачког царства Уговором из Вердена 843. Тада је Каролиншко царство подељено на 3 дела, при чему Француској одговара западни део. Првобитно језгро француске државе је одговарало феудалном домену краљева из династије Капета (област Ил д Франс у околини Париза).

Краљевина и република

Традиционални грб краљева Француске - цветови љиљана

Декларација о правима човека и грађанина из 1789.

На престолу Француске су се смењивале династије Капета, Валоа и Бурбони, које су све радиле на уједињавању и ширењу краљевине. Француска монархија је достигла врхунац у 17. веку током владавине Луја XIV. У ово време Француска је имала најбројније становништво у Европи и била најзначајнији фактор у европској политици, економији и култури.

Током Француске револуције 1789. срушено је скоро 1.200 година монархије и уведена државна форма републике. Наполеон Бонапарте је преузео вођство Републике 1799, и прогласио се за цара Француске 1804. Његове армије су се бориле широм Европе, освојиле многе земље, а Наполеонови рођаци су постали нови владари освојених држава. За време његове владавине састављен је Наполеонов код, законик цивилног права, који је постао узор за многе правне системе у свету. После коначног пораза Наполеона 1815. у Бици код Ватерлоа, Француска је поново постала монархија. Тада је почео период нестабилности у коме су се смењивале републиканске, наполеонско-империјалне и монархистичке форме управљања државом. Од пада Наполеона III, године 1870, Француска је република.

Колонијализам

Током 17. и 18. века Француска је основала колоније у Северној Америци, Нову Француску (долина реке Сент Лоренц), Луизијану и на острвима Кариба. Нову Француску је изгубила у рату против В. Британије 1763, а Луизијану је Наполеон 1803. продао САД-у. У 19. веку Француска је створила велико колонијално царство у Африци, Азији (Индокина), и острвима Пацифика.

Након Другог светског рата, Француска је дала независност готово свим својим колонијама. Нарочито су били крвави ратови за независност Вијетнама и Алжира.

Савремена историја

У Првом и Другом светском рату Француска је била главни противник Немачке, и изашла је као победник из оба сукоба. Међутим, Француска је платила високу цену у изгубљеним животима, материјалном разарању и губитку статуса економске, политичке и војне велесиле.

Од 1958. (пета република), председник Француске има јаке надлежности у области извршне власти. Последњих деценија Француска је са Немачком играла централну улогу у интеграцији земаља Европе у Европску Унију. Евро је увден као национално средство плаћања 1999. Пре тога коришћена је традиционална валута Француске: француски франак.

Француска је једна од 5 сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација.

Географија

Француска има површину од 543.965 km². На северу и западу су претежно равнице и блага узвишења, а остали део земље је брдовит. Најважније планине су Пиринеји на југозападу и Централни масиви и Алпи на југу. Највиши врх Француске, истовремено и Европе, је Мон Блан (4.808 м).

Због специфичног изгледа географске мапе, Француску популарно називају „шестоугао“ или „хексагон“ (фр: l'Hexagone).

Становништво

Највећи и најважнији градови су Париз (регија Паришка регија) са око 12 милиона становника, затим Марсеј, Лил и Лион који имају око милион становника.

• Види још: Списак градова у Француској

По процени од 1. јануара 2004. број становника укључујући и прекоморске области износи око 61,9 милиона. По броју становника Француска заузима друго место у Европској Унији (после Немачке) и чини 13 % становништва ове организације.

Године 2003. родило се 792.600, а умрло 560.300 људи. Када је 2004. вршен попис 16,2 % становништва је било старије од 65 и 25,3 % млађе од 20 година, док је 1994. 14,6 % становништва било изнад 65 и 26,7 % испод 20 година.

У 2003. години склопљено је 280.300 бракова, што је 6000 мање него 2002. У просеку мушкарци су имали 30,4, а жене 28,3 године. Мушкарци у Француској живе у просеку 76,7, а жене 83,8 година.

Етничке групе

• Французи
• Бретонци
• Баски
• Италијани (искључиво са Корзике)
• Немци (у Алзасу)
• Фламанци
• Арапа (4,5 милиона)
• Окситанци
• Каталонци
• Јевреји
• Португалци
• остале етничке групе из Источне Европе и Африке

Религија

Француска је по уставу лаичка држава која поштује све религијске заједнице и не разликује их. Становништво се не пописује по вероисповести, али постоје статистичке индикације.

По подацима из 2006. у Француској 51 % становништва припада римокатоличкој цркви, 31 % су атеисти, око 4 % су муслиманске вероисповести, протестаната има 3 %, јевреја 1%. Преосталих 10 % припада другим религијским заједницама или се не изјашњава.

Анкета из 2007. је на питање „Којој религији сте најближи“ дала следеће резултате: 64 % католицизму, 3 % исламу, 2,1 % протестантизму и 0,6 % јудаизму. 27 % анкетираних су се изјаснили као атеисти.

Језици

Поред службеног језика, француског, користе се још и језици националних мањина, имиграната и регионални језици, као што су: бретонски језик, дијалекти немачког, фламански (на граници са Белгијом), баскијски (у централним и источним Пиринејима), каталонски, окситански, арапски и други.

Култура

Главни чланак: Француска култура

Слобода води народ - слика Ежена Делакроа је симбол Француске

• Француска академија
• Француска уметност
• Француска књижевност
• Француска музика
• Списак Француза

У Паризу се налази вероватно најпознатији музеј уметности на свету: Лувр.

Симболи

Француска држава има богату збирку националних симбола. Поред заставе - триколора, националног мота, химне, грба, печата и логоа, то су и Маријана (девојка персонификација Француске), фригијска капа, петлови, скраћеница RF, национални празник 14. јул - Дан Бастиље, богиња слободе, лоренски крст (симбол антифашистичког покрета).

Наука

Рене Декарт, француски филозоф

Француска је дала велики допринос светској науци. Њени најзначајнији представници су: физичари Блез Паскал, Марија и Пјер Кири, хемичар Антоан Лавоазје, биолог Луј Пастер, математичар Лаплас, филозоф Рене Декарт и многи други.

Школство

Као и у скоро свим осталим европским земљама школовање је обавезно. Деца могу похађати наставу у школама, код куће или учити самостално. За сада има око 10.000 деце и младих која не похађају ни један од наведених видова наставе. Школство Француске подељено је на предшколско (Maternelle), основну школу (école élémentaire), остале школе (collège, lycée), средњу школу и факултет.

Најпрестижнија високошклолска установа у Француској је универзитет Сорбона у Паризу.

Медији

Најважнији француски штампани медији су дневне новине. Најпознатије су: Le Monde и Libération (око 500.000 примерака), Le Figaro (конзервативне, 450.000 примерака), Les Echos и La Tribune (привредне, између 125.000 и 180.000 примерака), L'Humanité (74.000 примерака), La Croix (католичке, 114.000 примерака), L'Equipe (спортске, 485.000 примерака), France soir.

Најважније недељни магазини су: Le Nouvel Observateur , (400.000 примерака), L'Express (400.000 примерака), Le Point (400.000 примерака), L'événement du Jeudi. Такође су познати регионалне новине Ouest Francе.

Најважнији ТВ медији су: TF1, France 2, France 3, Canal Plus, France 5/Arte, M6. +

Политика

Француска је демократска република на челу са председником, кога бира народ. Парламент се састоји из Народне скупштине (Assemblée Nationale) која броји 578 чланова и Сената сачињеног од 331 особе.

Види још

• Француски владари

Спољашње везе

• Веб страница Председника Француске
• Веб страница Владе Француске