Касаба — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 24. април 2015. у 15:26

Касаба је мање провинцијално муслиманско место отвореног типа, чије становништво претежно бавило градском привредом^[1]. У нашим крајевима то је данас историјски назив за веома мало насеље градског вида на некадашњим просторима отоманског царства.

Порекло назива

Реч касаба је турског порекла, у значењу: мали град, градић, варошица ^[2]. Међутим, реч је преузета из арапског језика, у значењу: тврђава, утврђено насеље, па је блиска појму средњовековног града.

У турском и бугарском језику, она означава мали град, али у српском језику она има уже значење и првенствено се односи на веома мало и неразвијено градско насеље.

Објашњење појма

Да би насеље у отоманском царству добило звање касабе било неопходно да поседује џамију, мектеб, хамам, а понекад и хан, односно караван-сарај.

Касабе на тлу Србије

На тлу данашње Србије званично су постојале три касабе:

Општа слика касаба је била веома неповољна, пошто су то била запуштена и комунално неопремљена насеља^[3].

Све три касабе су током 19. века прерасле првобитну улогу и постале варошице.

Види још

Референце

^ Група аутора (1978) Мала енциклопедија Просвета. Београд:Просвета
^ Вујаклија М. (1980) Лексикон страних речи и израза - допуњено издање. Београд: Просвета. стр. 406
^ Којић, Б. (1970) Варошице у Србији XIX века, Београд: Грађевинска Књига, стр. 3

Спољашње везе

[1] Група аутора (1978) Мала енциклопедија Просвета. Београд:Просвета

[2] Вујаклија М. (1980) Лексикон страних речи и израза - допуњено издање. Београд: Просвета. стр. 406

[3] Којић, Б. (1970) Варошице у Србији XIX века, Београд: Грађевинска Књига, стр. 3

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Касаба''' је мање [[Провинција|провинцијално]] [[муслиман]]ско место отвореног типа, чије становништво претежно бавило [[град]]ском [[Привреда|привредом]]<ref>Група аутора (1978) ''[[Мала енциклопедија Просвета]]''. Београд:Просвета</ref>. У нашим крајевима то је данас историјски назив за веома мало [[Насељено место|насеље]] [[град]]ског вида на некадашњим просторима [[Отоманско царство|отоманског царства]].
+'''Касаба''' је мање [[покрајина|провинцијално]] [[муслимани|муслиманско]] место отвореног типа, чије становништво претежно бавило [[град]]ском [[Привреда|привредом]]<ref>Група аутора (1978) ''[[Мала енциклопедија Просвета]]''. Београд:Просвета</ref>. У нашим крајевима то је данас историјски назив за веома мало [[насељено мјесто|насеље]] [[град]]ског вида на некадашњим просторима [[османско царство|отоманског царства]].
 == Порекло назива ==
-Реч ''касаба'' је [[Турски језик|турског порекла]], у значењу: ''мали град, градић, варошица'' <ref>Вујаклија М. (1980) ''Лексикон страних речи и израза - допуњено издање''. Београд: Просвета. стр. 406</ref>. Међутим, реч је преузета из [[Арапски језик|арапског језика]], у значењу: [[тврђава]], утврђено насеље, па је блиска појму [[Средњовековни град|средњовековног града]].
+Реч ''касаба'' је [[Турски језик|турског порекла]], у значењу: ''мали град, градић, варошица'' <ref>Вујаклија М. (1980) ''Лексикон страних речи и израза - допуњено издање''. Београд: Просвета. стр. 406</ref>. Међутим, реч је преузета из [[Арапски језик|арапског језика]], у значењу: [[тврђава]], утврђено насеље, па је блиска појму [[тврђава|средњовековног града]].
 У [[турски језик|турском]] и [[Бугарски језик|бугарском језику]], она означава мали град, али у [[Српски језик|српском језику]] она има уже значење и првенствено се односи на веома мало и неразвијено градско насеље.
 == Објашњење појма ==
-Да би насеље у [[Отоманско царство|отоманском царству]] добило звање касабе било неопходно да поседује [[Џамија|џамију]], [[мектеб]], [[хамам]], а понекад и [[Хан (објекат)|хан]], односно [[караван-сарај]].
+Да би насеље у [[османско царство|отоманском царству]] добило звање касабе било неопходно да поседује [[Џамија|џамију]], [[мектеб]], [[турско купатило|хамам]], а понекад и [[Хан (објекат)|хан]], односно [[каравансарај|караван-сарај]].
 == Касабе на тлу Србије ==
@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 Општа слика касаба је била веома неповољна, пошто су то била запуштена и комунално неопремљена насеља<ref>Којић, Б. (1970) ''Варошице у Србији XIX века'', Београд: Грађевинска Књига, стр. 3</ref>.
-Све три касабе су током [[19. век]]а прерасле првобитну улогу и постале [[варошице]].
+Све три касабе су током [[19. век]]а прерасле првобитну улогу и постале [[варошица|варошице]].
 == Види још ==