Курдски језици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 5: Ред 5:
|боја=Индоевропски
|боја=Индоевропски
|државе=[[Турска]], [[Иран]], [[Ирак]], [[Сирија]], [[Јерменија]] и [[Азербејџан]]
|државе=[[Турска]], [[Иран]], [[Ирак]], [[Сирија]], [[Јерменија]] и [[Азербејџан]]
|регија=[[Блиски исток]], [[јужна Азија|јужна]] и [[централна Азија]]
|регија=[[Блиски исток]], [[јужна Азија|јужна]] и [[средња Азија|централна Азија]]
|број = 25-30 милиона [[Курди|Курда]]
|број = 25-30 милиона [[Курди|Курда]]
|позиција = 39.
|позиција = 39.
Ред 39: Ред 39:
=== Садашњи статус ===
=== Садашњи статус ===


Данас курдски језик има званично признат статус службеног језика једино у [[Ирак|Ираку]], док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен. Међутим, курдски је фактички службени језик и у непризнатој сиријској аутономној регији [[Западни Курдистан]].
Данас курдски језик има званично признат статус службеног језика једино у [[Ирак]]у, док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен. Међутим, курдски је фактички службени језик и у непризнатој сиријској аутономној регији [[Западни Курдистан]].
Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у [[Турска|Турској]] (11-15 мил), [[Ирак]]у (5-7 мил), [[Иран]]у (6-8 мил) и [[Сирија|Сирији]] (око 2 мил).
Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у [[Турска|Турској]] (11-15 мил), [[Ирак]]у (5-7 мил), [[Иран]]у (6-8 мил) и [[Сирија|Сирији]] (око 2 мил).


Ред 74: Ред 74:
{| class="wikitable"
{| class="wikitable"
| rowspan="2" |
| rowspan="2" |
! colspan="2" | [[Предњи вокал|предњи]]
! colspan="2" | [[предњи самогласник|предњи]]
! colspan="2" | [[Централни вокал|централни]]
! colspan="2" | [[самогласник средњег реда|централни]]
! colspan="2" | [[Задњи вокал|задњи]]
! colspan="2" | [[задњи самогласник|задњи]]
|-
|-
! [[Кратак вокал|кратак]]
! [[Кратак вокал|кратак]]
Ред 85: Ред 85:
! дуг
! дуг
|-
|-
! [[Затворен вокал|затворен]]
! [[затворен самогласник|затворен]]
| {{IPA|i}}
| {{IPA|i}}
| {{IPA|iː}}
| {{IPA|iː}}
Ред 93: Ред 93:
| {{IPA|uː}}
| {{IPA|uː}}
|-
|-
! [[Средњи вокал|средњи]]
! [[средњи самогласник|средњи]]
| {{IPA|e}}
| {{IPA|e}}
| {{IPA|eː}}
| {{IPA|eː}}
Ред 101: Ред 101:
|
|
|-
|-
! [[Отворен вокал|отворен]]
! [[отворен самогласник|отворен]]
| colspan="2" |
| colspan="2" |
| {{IPA|a}}
| {{IPA|a}}
Ред 112: Ред 112:
|-
|-
!
!
![[Двоуснени сугласници|Двоуснени]]
![[Двоуснени сугласник|Двоуснени]]
![[Уснено-зубни сугласник|Уснено-зубни]]
![[Уснено-зубни сугласник|Уснено-зубни]]
![[Апикални сугласник|Зубни]]
![[Апикални сугласник|Зубни]]

Верзија на датум 25. април 2015. у 20:23

курдски језик
كوردی, Kurdî, Kurdí, Кöрди[1]
Говори се уТурска, Иран, Ирак, Сирија, Јерменија и Азербејџан
РегионБлиски исток, јужна и централна Азија
Број говорника
25-30 милиона Курда (недостаје датум)
Индоевропски
Арапско писмо у Ираку и Ирану, латиница у Турско, Сирији и Јерменији
Званични статус
Службени језик у
 Ирак (заједно са арапским језиком)
 Иран (регионални)
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-1ku
ISO 639-2kur
ISO 639-3kurукључујући код
Појединачни кодови:
ckb – Сорани
kmr – Курмаџи
sdh – Јужнокурдијски језик
lki – Леки језик

Курдски језик (курдски: kurdî, کردی) је део шире породице иранских језика из индоевропске језичке породице. Курдским језиком говори данас између 25 и 30 милиона људи, већином на територији насељеном Курдима у Ираку, Турској, Сирији, Ирану као и курдској дијаспори широм света.

Корени

Курдски језик припада северозападној групи иранских језика. Најсроднији језици курдском су језик Белучистана и језици југозападне групе иранске породице.

Историја

Нема много поузданих података о курдском језку пре периода арапских освајња. Тек од 15-16. века познати су први песници који пишу на свом матерњем курдском језику:Али Харири, Ахмед Хани, Мелаје Џазири, Факи Тајран и други. Кроз дуг период борбе курдског народа за слободу и аутономију текла је и борба за признање језика.

Садашњи статус

Данас курдски језик има званично признат статус службеног језика једино у Ираку, док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен. Међутим, курдски је фактички службени језик и у непризнатој сиријској аутономној регији Западни Курдистан. Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у Турској (11-15 мил), Ираку (5-7 мил), Ирану (6-8 мил) и Сирији (око 2 мил).

Дијалекти

Постоје три важнија дијалекта курдског језика:

1. Северни дијалекат, назван Курманџи(Kurmanji)

2. Централни дијалекат, назван Сорани(Sorani)

3. Јужни дијалекат, главни представници су говори Фејли и Калхори

Курманџи дијалекат

Заступљен је углавном у Турској и Сирији, процена је да око 12-17 милиона људи говори овим дијалектом. За писање углавном користе модификовану верзију турског латиничног писма.

Сорани дијалекат

Сорани дијалекат је заступљен у источном Ираку и западном Ирану. Број Курда који говори Сорани дијалектом је између 10 до 12 милиона. Као алфабет ирански и ирачки Курди углавном користе модификовани персијски алфабет.

Јужни дијалекат

Јужни дијалекат курдског језика углавно је заступљен у јужним и средњим деловима Ирака и Ирана и састоји се од већег броја поддиајлеката од којих су најпознатији Фајли и Калхори.

Курдски алфабет

Због географске распрострањености у разним државама и културама курдски језик данас има чак три алфабета: арапски, латиницу и ћирилицу. Персијско писмо се користи још од средњег века под утицајем сродног персијског језика. Латинично писмо је у употребу у Турској, сродно турском латничном писму са неким додатним словима. Ћирилица је коришћена у Совјетском Савезу за припаднике Курда који су живели углавном у Јерменији. Поред тога у новије време има и покушаја да се створи јединстван алфабет за све Курде-основа му је латинично писмо.

Фонологија

  • Самогласници

Курдски језик има следеће самогласнике:

предњи централни задњи
кратак дуг кратак дуг кратак дуг
затворен i ʉ u
средњи e ə o
отворен a
  • Сугласници курдског језика су:
Двоуснени Уснено-зубни Зубни Предњенепчани Палатал Задњенепчани Увулар Фарингални Глотал
Назални m n ŋ
Експлозивни p b t d k g q
Струјни f v s z ʃ ʒ ç x ɣ ħ ʕ h
Африкате ʧ ʤ
Латерали l ɫ1
Флеп ɾ
Трил r
Сонанти ʋ j


Види још

Референце

  1. ^ „Kurdish Language – Kurdish Academy of Language”. Kurdishacademy.org. Приступљено 2. 12. 2011. 

Спољашње везе