Курдски језици — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 5: | Ред 5: | ||
|боја=Индоевропски |
|боја=Индоевропски |
||
|државе=[[Турска]], [[Иран]], [[Ирак]], [[Сирија]], [[Јерменија]] и [[Азербејџан]] |
|државе=[[Турска]], [[Иран]], [[Ирак]], [[Сирија]], [[Јерменија]] и [[Азербејџан]] |
||
|регија=[[Блиски исток]], [[јужна Азија|јужна]] и [[централна Азија]] |
|регија=[[Блиски исток]], [[јужна Азија|јужна]] и [[средња Азија|централна Азија]] |
||
|број = 25-30 милиона [[Курди|Курда]] |
|број = 25-30 милиона [[Курди|Курда]] |
||
|позиција = 39. |
|позиција = 39. |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
=== Садашњи статус === |
=== Садашњи статус === |
||
Данас курдски језик има званично признат статус службеног језика једино у [[Ирак |
Данас курдски језик има званично признат статус службеног језика једино у [[Ирак]]у, док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен. Међутим, курдски је фактички службени језик и у непризнатој сиријској аутономној регији [[Западни Курдистан]]. |
||
Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у [[Турска|Турској]] (11-15 мил), [[Ирак]]у (5-7 мил), [[Иран]]у (6-8 мил) и [[Сирија|Сирији]] (око 2 мил). |
Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у [[Турска|Турској]] (11-15 мил), [[Ирак]]у (5-7 мил), [[Иран]]у (6-8 мил) и [[Сирија|Сирији]] (око 2 мил). |
||
Ред 74: | Ред 74: | ||
{| class="wikitable" |
{| class="wikitable" |
||
| rowspan="2" | |
| rowspan="2" | |
||
! colspan="2" | [[ |
! colspan="2" | [[предњи самогласник|предњи]] |
||
! colspan="2" | [[ |
! colspan="2" | [[самогласник средњег реда|централни]] |
||
! colspan="2" | [[ |
! colspan="2" | [[задњи самогласник|задњи]] |
||
|- |
|- |
||
! [[Кратак вокал|кратак]] |
! [[Кратак вокал|кратак]] |
||
Ред 85: | Ред 85: | ||
! дуг |
! дуг |
||
|- |
|- |
||
! [[ |
! [[затворен самогласник|затворен]] |
||
| {{IPA|i}} |
| {{IPA|i}} |
||
| {{IPA|iː}} |
| {{IPA|iː}} |
||
Ред 93: | Ред 93: | ||
| {{IPA|uː}} |
| {{IPA|uː}} |
||
|- |
|- |
||
! [[ |
! [[средњи самогласник|средњи]] |
||
| {{IPA|e}} |
| {{IPA|e}} |
||
| {{IPA|eː}} |
| {{IPA|eː}} |
||
Ред 101: | Ред 101: | ||
| |
| |
||
|- |
|- |
||
! [[ |
! [[отворен самогласник|отворен]] |
||
| colspan="2" | |
| colspan="2" | |
||
| {{IPA|a}} |
| {{IPA|a}} |
||
Ред 112: | Ред 112: | ||
|- |
|- |
||
! |
! |
||
![[Двоуснени |
![[Двоуснени сугласник|Двоуснени]] |
||
![[Уснено-зубни сугласник|Уснено-зубни]] |
![[Уснено-зубни сугласник|Уснено-зубни]] |
||
![[Апикални сугласник|Зубни]] |
![[Апикални сугласник|Зубни]] |
Верзија на датум 25. април 2015. у 20:23
курдски језик | |
---|---|
كوردی, Kurdî, Kurdí, Кöрди[1] | |
Говори се у | Турска, Иран, Ирак, Сирија, Јерменија и Азербејџан |
Регион | Блиски исток, јужна и централна Азија |
Број говорника | 25-30 милиона Курда (недостаје датум) |
Индоевропски
| |
Арапско писмо у Ираку и Ирану, латиница у Турско, Сирији и Јерменији | |
Званични статус | |
Службени језик у | Ирак (заједно са арапским језиком) Иран (регионални) |
Признати мањински језик у | |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | ku |
ISO 639-2 | kur |
ISO 639-3 | kur – укључујући кодПојединачни кодови: ckb – Сораниkmr – Курмаџиsdh – Јужнокурдијски језикlki – Леки језик |
Курдски језик (курдски: kurdî, کردی) је део шире породице иранских језика из индоевропске језичке породице. Курдским језиком говори данас између 25 и 30 милиона људи, већином на територији насељеном Курдима у Ираку, Турској, Сирији, Ирану као и курдској дијаспори широм света.
Корени
Курдски језик припада северозападној групи иранских језика. Најсроднији језици курдском су језик Белучистана и језици југозападне групе иранске породице.
Историја
Нема много поузданих података о курдском језку пре периода арапских освајња. Тек од 15-16. века познати су први песници који пишу на свом матерњем курдском језику:Али Харири, Ахмед Хани, Мелаје Џазири, Факи Тајран и други. Кроз дуг период борбе курдског народа за слободу и аутономију текла је и борба за признање језика.
Садашњи статус
Данас курдски језик има званично признат статус службеног језика једино у Ираку, док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен. Међутим, курдски је фактички службени језик и у непризнатој сиријској аутономној регији Западни Курдистан. Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у Турској (11-15 мил), Ираку (5-7 мил), Ирану (6-8 мил) и Сирији (око 2 мил).
Дијалекти
Постоје три важнија дијалекта курдског језика:
1. Северни дијалекат, назван Курманџи(Kurmanji)
2. Централни дијалекат, назван Сорани(Sorani)
3. Јужни дијалекат, главни представници су говори Фејли и Калхори
Курманџи дијалекат
Заступљен је углавном у Турској и Сирији, процена је да око 12-17 милиона људи говори овим дијалектом. За писање углавном користе модификовану верзију турског латиничног писма.
Сорани дијалекат
Сорани дијалекат је заступљен у источном Ираку и западном Ирану. Број Курда који говори Сорани дијалектом је између 10 до 12 милиона. Као алфабет ирански и ирачки Курди углавном користе модификовани персијски алфабет.
Јужни дијалекат
Јужни дијалекат курдског језика углавно је заступљен у јужним и средњим деловима Ирака и Ирана и састоји се од већег броја поддиајлеката од којих су најпознатији Фајли и Калхори.
Курдски алфабет
Због географске распрострањености у разним државама и културама курдски језик данас има чак три алфабета: арапски, латиницу и ћирилицу. Персијско писмо се користи још од средњег века под утицајем сродног персијског језика. Латинично писмо је у употребу у Турској, сродно турском латничном писму са неким додатним словима. Ћирилица је коришћена у Совјетском Савезу за припаднике Курда који су живели углавном у Јерменији. Поред тога у новије време има и покушаја да се створи јединстван алфабет за све Курде-основа му је латинично писмо.
Фонологија
- Самогласници
Курдски језик има следеће самогласнике:
предњи | централни | задњи | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
кратак | дуг | кратак | дуг | кратак | дуг | |
затворен | i | iː | ʉ | u | uː | |
средњи | e | eː | ə | o | ||
отворен | a |
- Сугласници курдског језика су:
Двоуснени | Уснено-зубни | Зубни | Предњенепчани | Палатал | Задњенепчани | Увулар | Фарингални | Глотал | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Назални | m | n | ŋ | ||||||
Експлозивни | p b | t d | k g | q | |||||
Струјни | f v | s z | ʃ ʒ | ç | x ɣ | ħ ʕ | h | ||
Африкате | ʧ ʤ | ||||||||
Латерали | l ɫ1 | ||||||||
Флеп | ɾ | ||||||||
Трил | r | ||||||||
Сонанти | ʋ | j |
Види још
Референце
- ^ „Kurdish Language – Kurdish Academy of Language”. Kurdishacademy.org. Приступљено 2. 12. 2011.