Мегалобластна анемија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 8 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q10832211
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 14: Ред 14:
| MeshID = D000749
| MeshID = D000749
}}
}}
'''Мегалобластна анемија''' је облик [[анемија|анемије]] који настаје услед поремећаја синтезе [[ДНК]] у матичним [[ћелија|ћелијама]] косне сржи.<ref name="urlMegaloblastic Anemia: Overview - eMedicine Hematology">{{cite web |url=http://emedicine.medscape.com/article/204066-overview |title=Megaloblastic Anemia: Overview - eMedicine Hematology |format= |work= |accessdate = 7. 2. 2009.}}</ref><ref name="titleMegaloblastic (Pernicious) Anemia - Lucile Packard Childrens Hospital">{{cite web |url=http://www.lpch.org/DiseaseHealthInfo/HealthLibrary/hematology/megalob.html |title=Megaloblastic (Pernicious) Anemia - Lucile Packard Children's Hospital |accessdate = 12. 3. 2008. |work=}}</ref>
'''Мегалобластна анемија''' је облик [[анемија|анемије]] који настаје услед поремећаја синтезе [[ДНК]] у матичним [[ћелија]]ма косне сржи.<ref name="urlMegaloblastic Anemia: Overview - eMedicine Hematology">{{cite web |url=http://emedicine.medscape.com/article/204066-overview |title=Megaloblastic Anemia: Overview - eMedicine Hematology |format= |work= |accessdate = 7. 2. 2009.}}</ref><ref name="titleMegaloblastic (Pernicious) Anemia - Lucile Packard Childrens Hospital">{{cite web |url=http://www.lpch.org/DiseaseHealthInfo/HealthLibrary/hematology/megalob.html |title=Megaloblastic (Pernicious) Anemia - Lucile Packard Children's Hospital |accessdate = 12. 3. 2008. |work=}}</ref>


У највећем броју случајева (95%) мегалобластна анемија настаје услед недостатка [[витамин Б12|витамина Б12]] или [[фолна киселина|фолне киселине]], а у само 5% случајева због наследног или стеченог поремећаја у синтези [[ДНК]]. Како при дефициту ових [[витамини|витамина]] није смањена синтеза [[РНК]], па стога ни [[хемоглобин|хемоглобина]], сазревање [[цитоплазма|цитоплазме]] се одвија нормално. С друге стране, сазревање [[једро|једра]] је успорено, а то утиче на способност [[ћелија]] за деобу и пролиферацију.
У највећем броју случајева (95%) мегалобластна анемија настаје услед недостатка [[витамин Б12|витамина Б12]] или [[фолна киселина|фолне киселине]], а у само 5% случајева због наследног или стеченог поремећаја у синтези [[ДНК]]. Како при дефициту ових [[витамини|витамина]] није смањена синтеза [[Рибонуклеинска киселина|РНК]], па стога ни [[хемоглобин]]а, сазревање [[цитоплазма|цитоплазме]] се одвија нормално. С друге стране, сазревање [[једро|једра]] је успорено, а то утиче на способност [[ћелија]] за деобу и пролиферацију.


Као последица настају мегалобласти (уместо уобичајених еритробласта), а од њих мегалоцити који доспевају у периферну [[крв]]. Велики број мегалобласта и мегалоцита се распада још у косној сржи, а скраћен је и животни век [[црвена крвна зрнца|еритроцита]] у [[крвни систем|крвотоку]]. Овај феномен изазива хиперплазију [[еритроцитопоеза|еритроцитне лозе]], али она ипак не успева да компензује појачану разградњу ових [[ћелија]], што доводи до [[анемија|анемије]].
Као последица настају мегалобласти (уместо уобичајених еритробласта), а од њих мегалоцити који доспевају у периферну [[крв]]. Велики број мегалобласта и мегалоцита се распада још у косној сржи, а скраћен је и животни век [[црвена крвна зрнца|еритроцита]] у [[крвни систем|крвотоку]]. Овај феномен изазива хиперплазију [[еритроцитопоеза|еритроцитне лозе]], али она ипак не успева да компензује појачану разградњу ових [[ћелија]], што доводи до [[анемија|анемије]].


Најчешћи облик мегалобластне анемије је '''пернициозна анемија''', која настаје услед дефицита [[витамин Б12|витамина Б12]]. Она је последица нестварања унутрашњег фактора у [[слузокожа|слузокожи]] [[желудац|желуца]], потребног за апсорбовање [[витамин Б12|витамина Б12]] у терминалном делу [[танко црево|илеума]]. Нестварање унутрашњег фактора је последица атрофије [[слузница|слузнице]] [[желудац|желуца]], која је условљена аутоимуним процесима. Постоје и други облици мегалобластне анемије, а један од њих је и '''еритролеукемија'''.
Најчешћи облик мегалобластне анемије је '''пернициозна анемија''', која настаје услед дефицита [[витамин Б12|витамина Б12]]. Она је последица нестварања унутрашњег фактора у [[слузокожа|слузокожи]] [[желудац|желуца]], потребног за апсорбовање [[витамин Б12|витамина Б12]] у терминалном делу [[танко црево|илеума]]. Нестварање унутрашњег фактора је последица атрофије [[слузокожа|слузнице]] [[желудац|желуца]], која је условљена аутоимуним процесима. Постоје и други облици мегалобластне анемије, а један од њих је и '''еритролеукемија'''.


Дефицит [[витамини|витамина]] [[Витамин Б12|Б12]] је веома редак, јер се довољне количине уносе путем [[храна|хране]] (осим код стриктних вегетаријанаца). Дефицит [[фолна киселина|фолне киселине]] је нешто чешћи, због великих дневних потреба (око 50μг) а малих резерви истог у организму (5-10мг). Недостатак ових [[витамини|витамина]] изазива и друге поремећаје, као нпр. атрофију епителних ћелија у [[систем за варење|гастро-интестиналном тракту]], неуролошка оштећења и сл.
Дефицит [[витамини|витамина]] [[Витамин Б12|Б12]] је веома редак, јер се довољне количине уносе путем [[храна|хране]] (осим код стриктних вегетаријанаца). Дефицит [[фолна киселина|фолне киселине]] је нешто чешћи, због великих дневних потреба (око 50μг) а малих резерви истог у организму (5-10мг). Недостатак ових [[витамини|витамина]] изазива и друге поремећаје, као нпр. атрофију епителних ћелија у [[систем органа за варење|гастро-интестиналном тракту]], неуролошка оштећења и сл.


Облици мегалобластних анемија који настају због урођених или стечених поремећаја у синтези [[ДНК]] су: '''оротска ацидурија''', '''Lesch-Nihan-ов синдром''' и др. Такође, [[болест]] се јавља и као компликација при давању многих хемиотерапијских средстава при лечењу [[леукемија]] и [[тумор|тумора]].
Облици мегалобластних анемија који настају због урођених или стечених поремећаја у синтези [[ДНК]] су: '''оротска ацидурија''', '''Lesch-Nihan-ов синдром''' и др. Такође, [[болест]] се јавља и као компликација при давању многих хемиотерапијских средстава при лечењу [[леукемија]] и [[тумор]]а.


== Извори ==
== Извори ==
Ред 30: Ред 30:
{{медицинско упозорење}}
{{медицинско упозорење}}


[[Категорија:анемија]]
[[Категорија:Анемија]]

Верзија на датум 27. април 2015. у 00:35

Мегалобластна анемија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхематологија
МКБ-10D51.1, D52.0, D53.1
МКБ-9-CM281
DiseasesDB29507
eMedicinemed/1420 ped/2575
MeSHD000749

Мегалобластна анемија је облик анемије који настаје услед поремећаја синтезе ДНК у матичним ћелијама косне сржи.[1][2]

У највећем броју случајева (95%) мегалобластна анемија настаје услед недостатка витамина Б12 или фолне киселине, а у само 5% случајева због наследног или стеченог поремећаја у синтези ДНК. Како при дефициту ових витамина није смањена синтеза РНК, па стога ни хемоглобина, сазревање цитоплазме се одвија нормално. С друге стране, сазревање једра је успорено, а то утиче на способност ћелија за деобу и пролиферацију.

Као последица настају мегалобласти (уместо уобичајених еритробласта), а од њих мегалоцити који доспевају у периферну крв. Велики број мегалобласта и мегалоцита се распада још у косној сржи, а скраћен је и животни век еритроцита у крвотоку. Овај феномен изазива хиперплазију еритроцитне лозе, али она ипак не успева да компензује појачану разградњу ових ћелија, што доводи до анемије.

Најчешћи облик мегалобластне анемије је пернициозна анемија, која настаје услед дефицита витамина Б12. Она је последица нестварања унутрашњег фактора у слузокожи желуца, потребног за апсорбовање витамина Б12 у терминалном делу илеума. Нестварање унутрашњег фактора је последица атрофије слузнице желуца, која је условљена аутоимуним процесима. Постоје и други облици мегалобластне анемије, а један од њих је и еритролеукемија.

Дефицит витамина Б12 је веома редак, јер се довољне количине уносе путем хране (осим код стриктних вегетаријанаца). Дефицит фолне киселине је нешто чешћи, због великих дневних потреба (око 50μг) а малих резерви истог у организму (5-10мг). Недостатак ових витамина изазива и друге поремећаје, као нпр. атрофију епителних ћелија у гастро-интестиналном тракту, неуролошка оштећења и сл.

Облици мегалобластних анемија који настају због урођених или стечених поремећаја у синтези ДНК су: оротска ацидурија, Lesch-Nihan-ов синдром и др. Такође, болест се јавља и као компликација при давању многих хемиотерапијских средстава при лечењу леукемија и тумора.

Извори

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).