Птице певачице — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Христољуб 2 (разговор) на последњу измену корисника [[User:Јелена Продановић|Јелена…
Ред 24: Ред 24:


==Опис==
==Опис==
Ред Passeriformes је подељен три подреда, у зависности од гласовних способности врста (контрола [[сиринкс|сиринкса]]), и то: крешталице [[Tyranni]] субосцине, певачице [[Passeri]] осцине и новозеландски царићи [[Acanthisitti]] чија је таксономска припадност још увек несигурна.
Ред Passeriformes је подељен да три подреда у зависности од гласовних способности врста (контрола [[сиринкс|сиринкса]]), на три подреда: крешталице [[Tyranni]] субосцине, певачице [[Passeri]] осцине и новозеландски царићи [[Acanthisitti]] чија је таксономска припадност још увек несигурна.
Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут [[обични гавран|гаврана]] које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је ''Myiornis ecaudatus'' из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5-{cm}- и тежином од 4,5-{gr}-. Такође, птице певачице често су живо обојене.
Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут [[обични гавран|гаврана]] које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је ''Myiornis ecaudatus'' из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5-{cm}- и тежином од 4,5-{gr}-. Такође, птице певачице често су живо обојене.



Верзија на датум 2. мај 2015. у 16:17

Птице певачице (Врапчарке)
Модровољка - Luscinia svecica
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Passeriformes

Подредови

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) су ред птица који је по броју врста (преко 5000) најбогатији у класи Aves. Име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Мужјак домаћег врапца / врапца покућара

Опис

Ред Passeriformes је подељен да три подреда у зависности од гласовних способности врста (контрола сиринкса), на три подреда: крешталице Tyranni субосцине, певачице Passeri осцине и новозеландски царићи Acanthisitti чија је таксономска припадност још увек несигурна. Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут гаврана које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је Myiornis ecaudatus из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5cm и тежином од 4,5gr. Такође, птице певачице често су живо обојене.

Анатомија

Стопала птица певачица су са три прста усмерена ка напред и са једним прстом у опозицији, добро прилагођена за хватање вертикалних површина и гранчица. Распоред тетива у ногама омогућава овим птицама да стоје док спавају. Све певачице изузев лирорепе имају по 12 репних пера.

Гнежђење

Величина и облик гнезда зависе од врсте, тако на пример гнездо гаврана у пречнику може да има и преко 1,5m, док је код врсте Tyrannulus elatus свега 3-5cm. Величина полога такође варира, од једног код лирорепе па до десетак јаја код неких сеница. Јаја су углавном обојена за разлику од већине осталих птица. Ново излежени птићи су голи, слепи и неспособни да се самостално хране тако да им је нега родитеља неопходна.

Порекло

Сматра се да су птице певачице група гондванског порекла која је подручју северне Аустралије и Нове Гвинеје доживела процват, одакле се проширила преко Азије по читавом свету. Најстарији фосил птице која наликује певачицама, стар 55 милиона година, пронађен је у близини градића Мургон у Квинсленду.

Листа породица

Подред - Acanthisitti - Новозеландски „царићи“

Новозеландски царић камењар (Xenicus gilviventris)

Подред - Tyranni - Крешталице

Дугина пита (Pitta iris)
Златноглави манакин (Pipra erythrocephala)

Подред - Passeri - Праве певачице

Величанствена лирорепа (Menura novaehollandiae)
Хихи (Notiomystis cincta).
Сива врана (Corvus cornix)
Руси сврачак (Lanius collurio)
Црно-жута баштованка (Sericulus chrysocephalus)
Краљић (Regulus regulus)
Сеоска ласта (Hirundo rustica)
Трстењак рогозар (Acrocephalus schoenobaenus)
Кос (Turdus merula)
Смеђоглави бргљез (Sitta pusilla)