Популари — разлика између измена
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
'''Популари''' ({{јез-лат|Populares}}, једнина ''-{popularis}-'', дословно ''„народни људи“'' или ''„народњаци“'') је назив за реформаторску, односно [[популизам|популистичку]] фракцију у [[Римски сенат|Сенату]] и/ли међу водећим политичарима [[Римска република|Римске републике]] од средине [[2. век п. н. е.|2.]] до средине [[1. век п. н. е.|1. века п. н. е.]] За њу је било карактеристично да је настојала да се тежиште власти у Републици са Сената, којим је доминирала [[аристократија]], пребаци на [[римске скупштине]], којима је доминирао [[плебс]], односно обичан народ. Популари су, пак, наклоност плебса настојали стећи кроз [[аграрна реформа|аграрну реформу]], ограничавање коришћења [[ |
'''Популари''' ({{јез-лат|Populares}}, једнина ''-{popularis}-'', дословно ''„народни људи“'' или ''„народњаци“'') је назив за реформаторску, односно [[популизам|популистичку]] фракцију у [[Римски сенат|Сенату]] и/ли међу водећим политичарима [[Римска република|Римске републике]] од средине [[2. век п. н. е.|2.]] до средине [[1. век п. н. е.|1. века п. н. е.]] За њу је било карактеристично да је настојала да се тежиште власти у Републици са Сената, којим је доминирала [[аристократија]], пребаци на [[римске скупштине]], којима је доминирао [[плебејци|плебс]], односно обичан народ. Популари су, пак, наклоност плебса настојали стећи кроз [[аграрна реформа|аграрну реформу]], ограничавање коришћења [[ропство|робова]], мере [[социјална помоћ|социјалне помоћи]] за сиромашне грађане, односно проширење [[римско грађанско право|римског држављанства]] на појединце и заједнице из Италије и провинција. |
||
Због свега тога се за популаре у савременој литератури понекад користи и израз ''демократи'', а нека тумачења их називају првом [[социјализам|социјалистичком]] [[политичка |
Због свега тога се за популаре у савременој литератури понекад користи и израз ''демократи'', а нека тумачења их називају првом [[социјализам|социјалистичком]] [[политичка партија|политичком странком]] у историји. Иако су се борили за интересе [[нижа класа|ниже]] и [[средња класа|средње класе]], многи вође популара су потицали од римског племства, односно [[патрицији|патриција]]. |
||
Главни супарник популара су били конзервативни [[оптимати]], а њихове међусобне борбе, које се почињу бележити од 130-их година п. н. е. су од доба браће Грах ескалирале у ендемско политичко насиље, па и [[Римски грађански ратови|грађанске ратове]]. Популари су под [[Гај Марије|Гајем Маријем]] 80-их п. н. е. преузели власт у Риму, али је након Маријеве смрти следила крвава оптиматска реакција под [[Корнелије Сула|Сулом]]. Најуспешнијим популарским вођом се показао [[Јулије Цезар]], који је средином 40-их п. н. е. у [[Цезаров грађански рат|грађанском рату]] скршио оптиматски отпор и успоставио личну диктатуру током које је проводио опсежне популарске реформе. Цезаровски режим се одржао и након његове смрти захваљујући [[Други тријумвират|Другом тријумвирату]], али су успоставом новог [[Римско царство|царског]] поретка популари као политичка странка једноставно престали постојати. |
Главни супарник популара су били конзервативни [[оптимати]], а њихове међусобне борбе, које се почињу бележити од 130-их година п. н. е. су од доба браће Грах ескалирале у ендемско политичко насиље, па и [[Римски грађански ратови|грађанске ратове]]. Популари су под [[Гај Марије|Гајем Маријем]] 80-их п. н. е. преузели власт у Риму, али је након Маријеве смрти следила крвава оптиматска реакција под [[Корнелије Сула|Сулом]]. Најуспешнијим популарским вођом се показао [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]], који је средином 40-их п. н. е. у [[Цезаров грађански рат|грађанском рату]] скршио оптиматски отпор и успоставио личну диктатуру током које је проводио опсежне популарске реформе. Цезаровски режим се одржао и након његове смрти захваљујући [[Други тријумвират|Другом тријумвирату]], али су успоставом новог [[Римско царство|царског]] поретка популари као политичка странка једноставно престали постојати. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 5. мај 2015. у 11:07
 |
Популари (лат. Populares, једнина popularis, дословно „народни људи“ или „народњаци“) је назив за реформаторску, односно популистичку фракцију у Сенату и/ли међу водећим политичарима Римске републике од средине 2. до средине 1. века п. н. е. За њу је било карактеристично да је настојала да се тежиште власти у Републици са Сената, којим је доминирала аристократија, пребаци на римске скупштине, којима је доминирао плебс, односно обичан народ. Популари су, пак, наклоност плебса настојали стећи кроз аграрну реформу, ограничавање коришћења робова, мере социјалне помоћи за сиромашне грађане, односно проширење римског држављанства на појединце и заједнице из Италије и провинција.
Због свега тога се за популаре у савременој литератури понекад користи и израз демократи, а нека тумачења их називају првом социјалистичком политичком странком у историји. Иако су се борили за интересе ниже и средње класе, многи вође популара су потицали од римског племства, односно патриција.
Главни супарник популара су били конзервативни оптимати, а њихове међусобне борбе, које се почињу бележити од 130-их година п. н. е. су од доба браће Грах ескалирале у ендемско политичко насиље, па и грађанске ратове. Популари су под Гајем Маријем 80-их п. н. е. преузели власт у Риму, али је након Маријеве смрти следила крвава оптиматска реакција под Сулом. Најуспешнијим популарским вођом се показао Јулије Цезар, који је средином 40-их п. н. е. у грађанском рату скршио оптиматски отпор и успоставио личну диктатуру током које је проводио опсежне популарске реформе. Цезаровски режим се одржао и након његове смрти захваљујући Другом тријумвирату, али су успоставом новог царског поретка популари као политичка странка једноставно престали постојати.