Привреда Финске — разлика између измена
м Bot: Migrating 21 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q1404632 (translate me) |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 34: | Ред 34: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[Други светски рат]] је оставио Финску са огромним привредним проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог вијека више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет [[1998]]. предвиђао је 41,3 милијарди долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. [[Бруто домаћи производ]] ([[БДП]]) је порастао у [[2000]]. г. на 121,5 милијарди долара. |
[[Други светски рат]] је оставио Финску са огромним привредним проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог вијека више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет [[1998]]. предвиђао је 41,3 милијарди долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. [[Бруто домаћи производ]] ([[Бруто домаћи производ|БДП]]) је порастао у [[2000]]. г. на 121,5 милијарди долара. |
||
== Пољопривреда == |
== Пољопривреда == |
||
Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били [[јечам]], [[зоб]] и [[пшеница]] (3,9 мил. метр. тона), и коренасто [[поврће]] као [[кромпир]] и [[шећерна репа]] (816.000 метр. тона) |
Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били [[јечам]], [[овас|зоб]] и [[пшеница]] (3,9 мил. метр. тона), и коренасто [[поврће]] као [[кромпир]] и [[шећерна репа]] (816.000 метр. тона) |
||
== Индустрија == |
== Индустрија == |
||
Ред 49: | Ред 49: | ||
== Види још == |
== Види још == |
||
*[[Финска]] |
* [[Финска]] |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 5. мај 2015. у 18:21
Привреда Финске | |
---|---|
Валута | Евро (EUR) |
Фискална година | календарска година |
Чланство у организацијама | Европска унија Светска трговинска организација (СТО) Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и друге |
Статистика | |
БДП (номинална) | $187.6 милијарди (2010) |
БДП раст | 3,1 % (2010) |
БДП по становнику | $35,300 (2010) |
БДП по сектору | пољопривреда: 2,6%, индустрија: 29,1%; сектор услуга: 68,2% (2010) |
Инфлација (ИПЦ) | 1,2 % (2010) |
Становништво испод линије сиромаштва | - |
Џини индекс | 26.8 (2008) |
Радна снага | 2.68 милиона (2010) |
Радна снага по занимањима | пољопривреда и шумарство 4,5%, индустрија 18,3%, грађевинарство 7,3%, трговина 16%, финансије, осигурање и пословне услуге 14,5%, саобраћај и комуникације 7%, јавне услуге 32,4% (2008) |
Главне индустрије | производња метала и металних производа, електроника, машине и научни инструменати, бродоградња, целулоза и папир, прехрамбени производи, хемикалије, текстил, одећа |
Размена | |
Извоз | $73.53 милијарди |
Извозна добра | електрични и оптички уређаји, машине, транспортна опрема, целулоза и папир, хемикалије, метал, дрво |
Главни извозни партнери | Немачка 10.32%, Шведска 9,79%, Русија 9%, САД 7,85%, Холандија 5,9%, Велика Британија 5,24%, Кина 4,1% (2009) |
Увоз | $69.11 милијарди |
Увозна добра | прехрамбени производи, нафта и нафтни деривати, хемикалије, транспортна опрема, гвожђе и челик, машине, текстилна предива и тканине, житарице |
Главни увозни партнери | Русија 16.28%, Немачка 15,76%, Шведска 14.65%, Холандија 6,99%, Кина 5,29%, Француска 4,22 % (2009) |
СДИ stock | $87.99 милијарди (2010) |
Бруто спољни дуг | $370.8 милијарди (2010) |
Јавне финансије | |
Јавни дуг | 45,4 % (2010) |
Кредитни рејтинг | 51 |
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима |
Историја
Други светски рат је оставио Финску са огромним привредним проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог вијека више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет 1998. предвиђао је 41,3 милијарди долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. Бруто домаћи производ (БДП) је порастао у 2000. г. на 121,5 милијарди долара.
Пољопривреда
Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били јечам, зоб и пшеница (3,9 мил. метр. тона), и коренасто поврће као кромпир и шећерна репа (816.000 метр. тона)
Индустрија
Дрвна маса, папир дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Раних деведесетих је произвођено око 1,3 милиона метр. тона хартије годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона m³ годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла.
Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр. тона 2000. г.), цинка, сребра (24 метр. тоне), хром, никл и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. Финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, гвожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Немачком, УК, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. г. увоз је био 32,6 милијарди долара, а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961., а јануара 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. г. Раднике заступају радничке уније груписане у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.