Сава Косановић (политичар) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 37: Ред 37:
После [[војни пуч од 27. марта 1941.|пуча]] 27. марта 1941. у владу [[Душан Симовић|Душана Симовића]] као министар снабдевања.
После [[војни пуч од 27. марта 1941.|пуча]] 27. марта 1941. у владу [[Душан Симовић|Душана Симовића]] као министар снабдевања.


Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]], а са [[владе Краљевине Југославије у егзилу|избегличком владом]] зато што је стајала иза [[JVuO|четничког]] покрета [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]]. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за [[Народноослободилачки покрет]], активно се ангажовао за помоћ НОП, нарочито у САД.
Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали [[народноослободилачка војска Југославије|партизане]], а са [[владе Краљевине Југославије у егзилу|избегличком владом]] зато што је стајала иза [[JVuO|четничког]] покрета [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]]. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], активно се ангажовао за помоћ НОП, нарочито у САД.


Током јула 1944. године постао је министар у [[Иван Шубашић|Шубашићевој]] влади и прешао на ослобођени [[Вис (острво)|Вис]]. Од марта 1945. био је министар информација у влади [[Јосип Броз Тито|Јосипа броза Тита]]. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у [[Мексико|Мексику]]. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953. године до смрти био је члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]]. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији]] 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] у [[Њујорк]]у. Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]].
Током јула 1944. године постао је министар у [[Иван Шубашић|Шубашићевој]] влади и прешао на ослобођени [[Вис (острво)|Вис]]. Од марта 1945. био је министар информација у влади [[Јосип Броз Тито|Јосипа броза Тита]]. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у [[Мексико|Мексику]]. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953. године до смрти био је члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]]. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији]] 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] у [[Њујорк]]у. Његовом заслугом је сва лична заоставштина [[Никола Тесла|Николе Тесле]] сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран [[Музеј Николе Тесле]].

Верзија на датум 7. мај 2015. у 13:49

Сава Косановић
Лични подаци
Датум рођења29. мај 1894.
Место рођењаПлашки, Аустроугарска монархија
Датум смрти14. септембар 1956.(1956-09-14) (62 год.)
Место смртиБеоград, ФНР Југославија
Политичка каријера
Политичка
странка
Самостална демократска странка
Комунистичка партија Југославије
Министар унутрашњих послова Краљевине Југославије
8. јул 1944 — 7. март 1945.
ПретходникВладета Милићевић
НаследникВлада Зечевић

Сава Косановић (Плашки, 29. мај 1894Београд, 14. септембар 1956) је био српски и југословенски политичар, дипломата и публициста.

Биографија

Рођен је у Плашком, као син Николе и Марице Косановић, најмлађе сестре Николе Тесле. Гимназију је завршио у Ријеци, а студије права у Будимпешти.

Постао је 1926. генерални секретар Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића, а 1927. је први пут изабран за народног посланика. Изабран је још два пута за посланика, 1935. и 1938. године.

Као политичар, заузео је истакнуто место у политичком животу и делатности грађанских странака Југославије између два рата. Имао је храбрости да, као народни посланик 1928. године у Скупштини покрене снажну борбу против полицијског терора и против корупције, а као уредник часописа "Воља" (1926-28) а касније у часопису "Нова реч" (1937-1939) доследно се борио против шовинизма, корупције и шестојануарске диктатуре. Иако је по Закону о заштити државе био осуђен и интерниран у родни крај, политички је деловао у оквиру Сељачко-демократске коалиције, залажући се за јединство странака грађанске опције у борби против диктаторских режима. За време Стојадиновићеве владе био је тешко рањен од најмљеног атентатора. Уочи приступању владе Цветковић-Мачековог Тројном пакту са Хитлеровом Немачком и Мусолинијевом Италијом (март 1941. године) издао је проглас са својим политичким истомишљеницима у коме је позвао на одлучну борбу против фашизма.

Други светски рат

Краљ Петар II у посети Николи Тесли, апартман хотела Њујоркер, јун 1942. (c Теслине десне стране његов нећак Сава Косановић, министар)

После пуча 27. марта 1941. у владу Душана Симовића као министар снабдевања.

Дошао је у сукоб са већином својих ранијих истомишљеника који нису подржавали партизане, а са избегличком владом зато што је стајала иза четничког покрета Драгољуба Михаиловића. Од априла 1942. до 1944. године Косановић је живео у емиграцији у САД, најпре као члан владе, а касније о опозицији према емигрантским владама. Определивши се за Народноослободилачки покрет, активно се ангажовао за помоћ НОП, нарочито у САД.

Током јула 1944. године постао је министар у Шубашићевој влади и прешао на ослобођени Вис. Од марта 1945. био је министар информација у влади Јосипа броза Тита. Постављен је 1946. године за амбасадора у САД, а потом у Мексику. По повратку у земљу 1949. године поново је био члан владе, а од 1953. године до смрти био је члан Савезног извршног већа. Био је члан Президијума Народне скупштине и члан Председништва Народног фронта (касније Социјалистичког савеза). Године 1946. био је члан Југославенске делегације на Париској мировној конференцији 1946. а 1947. године шеф југославенске делегације на ванредном заседању Уједињених нација у Њујорку. Његовом заслугом је сва лична заоставштина Николе Тесле сакупљена и из САД донета у Београд где је формиран Музеј Николе Тесле.

Преминуо је у Београду 14. септембра 1956. и сахрањен на Новом гробљу

Литература

Спољашње везе