Сликовница — разлика између измена
м Робот: обликовање ISBN-а |
Нема описа измене |
||
Ред 69: | Ред 69: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |
|||
|last=Стричевић |
|||
| first = Иванка |
|||
| last2 = Малеш |
|||
| first2 = Дубравка |
|||
| title = У дечјој књижници |
|||
| publisher = Књижница Медвешчак и УНИЦЕФ |
|||
| series = |
|||
| volume = |
|||
| edition = |
|||
| location = Загреб |
|||
| date =1995 |
|||
|pages=7 |
|||
| doi = |
|||
| id=ISBN |
|||
}} |
|||
* {{Cite book |
|||
|last= |
|||
| first = |
|||
| title = Педагошка енциклопедија |
|||
| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства |
|||
| series = |
|||
| volume = |
|||
| edition = |
|||
| location = Београд |
|||
| date = 1989 |
|||
|pages=350 |
|||
| doi = |
|||
| id=ISBN 978-86-17-00977-7 |
|||
}} |
|||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Литература == |
|||
[[Категорија:Књиге]] |
[[Категорија:Књиге]] |
Верзија на датум 8. мај 2015. у 17:23
Овај чланак је део пројекта Вики-библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду. Датум уноса: јануар—децембар 2015. |
Сликовница је књига са илустрацијама намењена најмлађој деци. Прича у сликовници може бити испричана без речи тј. само илустрацијама. У неким сликовницама поред илустрација има текста, али је он у другом плану, кратак је и у функцији разумевања илустрације. Постоје две врсте сликовница: 1. оне које пружају деци објективна и њима разумљива сазнања из области природе и друштва; 2. и оне које су метафоричког, поетског карактера и представљају производе неспутане стваралачке маште у које су уткане поруке за најмлађе. Поред дводимензионалних постоје и тродимензионалне сликовнице које прелиставањем дају различите просторне композиције слика, сликовнице са разним отворима и преклапњима, звучне сликовнице и др., које наводе децу да пореде, предвиђају, закључују, истражују и сл., стварајући атмосферу изненађења, што појачава интересовање и подстиче на игру. У доброј сликовници су хармонично обједињени ликовно-естетски и васпитно-образовни квалитети. Њихов садржај је једноставан и приступачан деци. Илустрације које садрже не смеју обухватати много података и детаља, већ истицати суштинске особине онога што приказују. Сликовнице би требало да буду израђене према високим уметничким и техничким захтевима, лаке и добро повезане. За најмлађе, нарочито у јаслама, пожељне су пластифициране сликовнице које могу да се дезинфикују.[1] Добра сликовница прилагођена развојним могућностима детета придоноси:
- стицању нових сазнања
- обогаћивању речника и говорних способности
- повезивању говорног и писаног језика
- схватању слике и речи као симбола који преносе поруку
- развоју опажања, пажње, памћења, мишљења, логичког закључивања
- богаћењу маште и развоју креативног мишљења
- развоју емоција и способности уживљавања у различите ситуације
- стварању жеље за прерадом доживљеног кроз различите облике изражавања –писање, сликање, опонашање у игри улога, покрет и певање
- усвајању моралних вредности и химаних порука
- мотивацији за самостално читање.[2]
Често се сликовницама називају и књиге намењене деци која су тек почела да читају. То су углавном врло кратке, поједностављене приче испричане једноставним језиком, такође илустроване, али је у овом случају текст примаран, а илустрација секундарна. Понекад се сликовницама називају и публикације које садрже нешто више текста, али су истовремено богато илустроване, тако да се на свакој страни поред текста налази и илустрација.[3]
Литература
- ^ Педагошка енциклопедија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1989. стр. 350. ISBN 978-86-17-00977-7.
- ^ Стричевић, Иванка; Малеш, Дубравка (1995). У дечјој књижници. Загреб: Књижница Медвешчак и УНИЦЕФ. стр. 7. ISBN.
- ^ Милуновић, Драгана (2003). „Библиотеке за децу и њихови психолошки аспекти”. Гласник НБС. 1: 163.