Старчевачка култура — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
| Главни_локалитет = [[Старчево]] |
| Главни_локалитет = [[Старчево]] |
||
| Језик = непознат |
| Језик = непознат |
||
| Религија = [[првобитни облици религиозности]] |
| Религија = [[религија|првобитни облици религиозности]] |
||
| Друштвено_уређење = [[земљорадници]] |
| Друштвено_уређење = [[земљорадња|земљорадници]] |
||
| Тип_владавине = |
| Тип_владавине = |
||
| Титула_владара = |
| Титула_владара = |
||
| Ред 38: | Ред 38: | ||
| Датум_догађај7 = |
| Датум_догађај7 = |
||
| Слика_Претходник1 = Flag of None.svg |
| Слика_Претходник1 = Flag of None.svg |
||
| Претходник1 = [[Култура Лепенског Вира]] |
| Претходник1 = [[Лепенски Вир|Култура Лепенског Вира]] |
||
| Слика_Следбеник1 = Flag of None.svg |
| Слика_Следбеник1 = Flag of None.svg |
||
| Следбеник1 = [[Винчанска култура]] |
| Следбеник1 = [[Винчанска култура]] |
||
| Ред 61: | Ред 61: | ||
Прва ископавања на локалитету [[Старчево (Панчево)|Старчево]], који се налази на левој обали [[Дунав]]а, вршио је [[1939]]. године [[Миодраг Грбић]]. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутин Гарашанин]] као и [[Драга Гарашанин]]. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере. |
Прва ископавања на локалитету [[Старчево (Панчево)|Старчево]], који се налази на левој обали [[Дунав]]а, вршио је [[1939]]. године [[Миодраг Грбић]]. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутин Гарашанин]] као и [[Драга Гарашанин]]. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере. |
||
Старчевачка култура се често проширује налазима са других локалитета са Балкана и средње Европе, па се често користи назив Старчево-[[Кереш]]-[[Криш]], по налазиштима у [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]]. Овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, [[Србија|Србије]] и Румуније. |
Старчевачка култура се често проширује налазима са других локалитета са Балкана и средње Европе, па се често користи назив Старчево-[[Кереш (река)|Кереш]]-[[Криш]], по налазиштима у [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]]. Овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, [[Србија|Србије]] и Румуније. |
||
Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени. |
Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени. |
||
Верзија на датум 11. мај 2015. у 22:16
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Старчевачка култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа, Балкан | ||
| Земља | Србија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Босна и Херцеговина, Мађарска, Црна Гора, Македонија | ||
| Главни локалитет | Старчево | ||
| Друштво | |||
| Језик | непознат | ||
| Религија | првобитни облици религиозности | ||
| Друштвено уређење | земљорадници | ||
| Период | |||
| Историјско доба | неолит | ||
| Настанак | 5300 пне | ||
| Престанак | 4400 пне | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Култура Лепенског Вира | Винчанска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
| Овај чланак је део серије о историји Србије, Војводине, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Румуније | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Старчевачка култура је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.
Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.
Старчевачка култура се често проширује налазима са других локалитета са Балкана и средње Европе, па се често користи назив Старчево-Кереш-Криш, по налазиштима у Мађарској и Румунији. Овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.
Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.
Старчевачку културу сменила је винчанска култура.
Литература
- Robert W. Ehrich: „Starčevo Revisited“. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
- Joni L. Manson: „Starčevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans“. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
- Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997.
- Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
- Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.