Ушачки рејон — разлика између измена

Ушачки рејон
Ушацкі раён
Ушачки рејон; Ушацкі раён
	; Застава ; Грб
Држава	Белорусија
Област	Витепска област
Админ. центар	Ушачи ;
Површина	1.489,38 km2
Становништво	2009.
— број ст.	15.970
— густина ст.	10,72 ст./km2
Временска зона	UTC+3
	Званични веб-сајт

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 13. мај 2015. у 14:27

Учашки рејон (блр. Ушацкі раён; рус. Ушачский район) административна је јединица другог нивоа у централном делу Витепске области на северозападу Републике Белорусије.

Административни центар рејона је варошица Ушачи.

Географија

Ушачки рејон обухвата територију површине 1.489,38 км² и на 16. месту је по површини међу рејонима Витепске области.^[1] Граничи се са Полацким рејоном на северу, Шумилинским и Бешанковичким на истоку, на југу је Лепељски, а на западу Докшички и Глибочки рејони.

Највећи део територије рејона лежи у подручју Ушачко-Лепељског побрђа, док је мањи део територије у области Полацке низије. Највећи део рејона лежи на надморским висинама између 140 и 180 метара. Највиша тачка лежи на висини од 239 метара, док је најнижа тачка на 127 метара (на нивоу језера Јанова).

Основна карактеристика рејона је велика раширеност водених површина, од чега је под мочварама око 0,5% површина, док језера заузимају укупно 77 км² (укупно 178 језера). Највећи део језера припада групи Ушачких језера. Најважнији водоток је река Западна Двина са својим притокама Ушачом и Турављанком (која се још назива и Дзивом).

Под шумама је око 41% територије.

Историја

Ушачки рејон је успостављен 17. јула 1924. године и првобитно је био део Полацког округа. Једно картко време, у периоди јун 1935—јануар 1938. био је делом Лепељског округа.

У границама Витепске области је од јануара 1938. године (изузев периода 1944—1954. када је био делом Полацке области). Привремено је распуштен крајем децембра 1962, да би поново био успостављен 4 године касније, 30. јула 1966. године.

Демографија

Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 15.970 становника или у просеку 11 ст/км².^[2]

Кретање броја становника
1959.	1970.	1979.	1989.	1999.	2009.	2014.
35.154	30.981	26.474	23.568	21.538	15.970	14.251*

Напомена: * према процени националног завода за статистику.

Основу популације чине Белоруси са 94,83% и Руси са 3,99% док остали чине 1,18% популације.

Административно, рејон је подељен на подручје варошице Ушачи која је уједно и административни центар и на 7 сеоских општина. На територији рејона постоји укупно 257 насељених места.

Саобраћај

Преко територије рејона пролази важан друмски магистрални правац Р46 на релацији Полацк—Лепељ—Минск.

Види још

Референце

^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» (по состоянию на 1 января 2011 г.)
^ Результаты переписи 2009 года

Спољашње везе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:55_11_N_28_37_E_type:област_region:BY
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

[1] «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» (по состоянию на 1 января 2011 г.)

[2] Результаты переписи 2009 года

[1]

[2]

@@ Ред 26: / Ред 26: @@
 Највећи део територије рејона лежи у подручју [[Ушачко-Лепељско побрђе|Ушачко-Лепељског побрђа]], док је мањи део територије у области [[полацка низија|Полацке низије]]. Највећи део рејона лежи на надморским висинама између 140 и 180 метара. Највиша тачка лежи на висини од 239 метара, док је најнижа тачка на 127 метара (на нивоу језера [[Јанова (језеро)|Јанова]]).
 Основна карактеристика рејона је велика раширеност водених површина, од чега је под [[мочвара]]ма око 0,5% површина, док језера заузимају укупно 77 км² (укупно 178 језера). Највећи део језера припада групи [[Ушачка језера|Ушачких језера]]. Најважнији водоток је река [[Западна Двина]] са својим притокама [[ушача|Ушачом]] и [[турављанка|Турављанком]] (која се још назива и Дзивом).
 Под шумама је око 41% територије.
@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 Ушачки рејон је успостављен [[17. јул]]а [[1924]]. године и првобитно је био део Полацког округа. Једно картко време, у периоди јун [[1935]]—јануар [[1938]]. био је делом Лепељског округа.
-У границама Витепске области је од јануара  1938. године (изузев периода 1944—1954. када је био делом Полацке области). Привремено је распуштен крајем децембра 1962, да би поново био успостављен 4 године касније, 30. јула 1966. године.
+У границама Витепске области је од јануара 1938. године (изузев периода 1944—1954. када је био делом Полацке области). Привремено је распуштен крајем децембра 1962, да би поново био успостављен 4 године касније, 30. јула 1966. године.
 == Демографија ==
@@ Ред 59: / Ред 59: @@
 == Саобраћај ==
-Преко територије рејона пролази важан друмски магистрални правац Р46 на релацији [[Полацк]]—[[Лепељ]]—[[Минск]].
+Преко територије рејона пролази важан друмски магистрални правац Р46 на релацији [[Полоцк|Полацк]]—[[Лепељ]]—[[Минск]].
 == Види још ==