Хидростатика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 14. мај 2015. у 22:29

Хидростатика изучава законе мировања флуида и део је Механике флуида, тачније једне области Механике флуида - хидраулике. Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова вискозност не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:

Смицајни (тангенцијални) напони, односно трење се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише силу трења, у неким случајевима струјања флуида се силе трења могу занемарити у односу на инерцијалне силе, тако да се у тим случајевима може говорити о моделу невискозног флуида ( савршени флуид).
Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује искључиво у правцу нормале на површ. Како се напони истезања не могу јавити у флуиду, остаје да се нормални напони своде на притисак.

Притисак флуида

Притисак флуида је притисак некој тачки унутар флуида, као што су вода и ваздух. До појаве притиска у флуиду долази у:

у отворени системима као што су океани, базени или атмосфера; или
у затвореним системика као што су топловод или гасовод.

Притисак у отвореним системима обично се може апроксимирати као притисак у „статичним“ условима (чак и у океанима, где постоје валови и струје), јер та кретања стварају занемарљиву промену притиска. Таква стања се поклапају са принципима статике флуида. Притисак у било којој тачки флуида који се не креће се назива хидростатички притисак.

Затворена тела у флуиду су у „статична“, ако се флуид не креће, или „динамична“, када се флуид може кретати било у цеви било помоћу компресије ваздухом из затвореног компресора. Притисак у затвореним системима се поклапа са принципима динамике флуида.

Велики допринос у откривању концепата притиска флуида имали су Блез Паскал и Данијел Бернули.

Примене

Види још

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Хидростатика''' изучава законе мировања [[флуид]]а и део је [[Механика флуида|Механике флуида]], тачније једне области Механике флуида - [[хидраулика|хидраулике]]. Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
+'''Хидростатика''' изучава законе мировања [[флуид]]а и део је [[Механика флуида|Механике флуида]], тачније једне области Механике флуида - [[хидраулика|хидраулике]]. Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност флуида|вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
-* [[Смицајни напон | Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[сила трења | силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[сила трења | силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе | инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид | невискозног флуида]] ([[невискозни флуид | савршени флуид]]).
+* [[Смицајни напон|Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[трење|силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[трење|силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид|невискозног флуида]] ( [[невискозни флуид|савршени флуид]]).
-* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон | напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].
+* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон|напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].
 == Притисак флуида ==
@@ Ред 7: / Ред 7: @@
 До појаве притиска у флуиду долази у:
 # у отворени системима као што су [[океан]]и, [[базен]]и или [[атмосфера]]; ''или''
-#у затвореним системика као што су [[топловод]] или [[гасовод]].
+# у затвореним системика као што су [[топловод]] или [[гасовод]].
-Притисак у отвореним системима обично се може апроксимирати као притисак у „статичним“ условима (чак и у океанима, где постоје валови и струје), јер та кретања стварају занемарљиву промену притиска. Таква стања се поклапају са принципима [[статика флуида|статике флуида]]. Притисак у било којој тачки флуида који се не креће се назива '''[[хидростатички притисак]]'''.
+Притисак у отвореним системима обично се може апроксимирати као притисак у „статичним“ условима (чак и у океанима, где постоје валови и струје), јер та кретања стварају занемарљиву промену притиска. Таква стања се поклапају са принципима [[статика флуида|статике флуида]]. Притисак у било којој тачки флуида који се не креће се назива '''[[хидростатика|хидростатички притисак]]'''.
 Затворена тела у флуиду су у „статична“, ако се флуид не креће, или „динамична“, када се флуид може кретати било у цеви било помоћу компресије ваздухом из затвореног компресора. Притисак у затвореним системима се поклапа са принципима [[динамика флуида|динамике флуида]].
@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 Велики допринос у откривању концепата притиска флуида имали су [[Блез Паскал]] и [[Данијел Бернули]].
 == Примене ==
 * [[Артезијски извор]]
 * [[Крвни притисак]]
 * [[Хидраулична глава]]
 * [[Стабилност биљне ћелије]]
-* [[Питагорина посуда]]
+* [[Питагорина чаша|Питагорина посуда]]
 == Види још ==
 * [[Статика флуида]]
 * [[Хидраулика]]
-* [[Статика_флуида#Хидростатички_притисак|Хидростатички притисак]]
+* [[Статика флуида#Хидростатички притисак|Хидростатички притисак]]
 [[Категорија:Хидростатика]]