Западно Поморавље — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 51: Ред 51:
Бање: [[Врњачка Бања|Врњачка бања]], [[Матарушка Бања|Матарушка бања]], [[Богутовац|Богутовачка бања]], [[Овчар Бања|Овчар бања]].<ref name="књига" /> Горња Трепча<ref name="регије" />
Бање: [[Врњачка Бања|Врњачка бања]], [[Матарушка Бања|Матарушка бања]], [[Богутовац|Богутовачка бања]], [[Овчар Бања|Овчар бања]].<ref name="књига" /> Горња Трепча<ref name="регије" />


Манастири: [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[Манастир Жича|Жича]], [[Никопље]], [[Манастир Наупара|Наупара]], [[Овчарско-кабларски манастири]].<ref name="регије" /><ref name="књига" />
Манастири: [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[Манастир Жича|Жича]], [[Манастир Никоље Кабларско|Никоље]], [[Манастир Наупара|Наупара]], [[Овчарско-кабларски манастири]].<ref name="регије" /><ref name="књига" />


==== Манифестације ====
==== Манифестације ====

Верзија на датум 17. мај 2015. у 15:12

Западно Поморавље је део Перипанонске Србије и Панонског басена.

Границе

У ужем смислу Западно Поморавље обухвата долину Западне Мораве, као што је Велико Поморавље у источном делу перпипанонске Србије ограничено на долину Велике Мораве. Међутим, у ширем смислу припадају му и долине Ђетиње, Скрапежа и доње Моравице (извире испод Голије). У ширем смислу обухвата и косјерићки, ужички и александровачки крај[1], односно цијели слив Западне Мораве, као што Јужно Поморавље обухвата слив Јужне Мораве.[2]

Западном Поморављу, поред поменутих река, припада слив Скапежа (то јест Косјерићки крaj) на сјеверозападној страни и слив Расине и Пепељуше (крај Расина и Жупа) на југоистоку. Према томе, Западном Поморављу одговара упореднички крај почев од Ужица на западу до Сталаћа на истоку. Граница према Шумадијском крају Гружи није оштра, јер ријека Гружа притиче Западној Морави, те земљиште око њеног доњег тока улази у састав Западног Поморавља. Слично је са границом према доњем Ибру, који, такође притиче Западној Морави, али чија долина са са суседним Копаоником чини посебан Ибарско–копаонички крај (дио Планинско–котлинске области). Средњи дио Западног Поморавља одвојен је од Шумадије планином Котлеником, а планином Јелицом од Старовлашко–рашког краја, односно Драгачева. Планине Троглав, Столови и Гоч одвајају Западно Поморавље од Ибарско–копаоничког краја, а развође на Јастрепцу одваја крај у сливу западноморавске десне притоке Расине од јужноморавског краја Топлице. У западном Поморављу, са обе стране Ибра, простиру се крајеви Надибар, западно од ушћа реке, односно Краљева, и Подибар, источно од Краљева.[2]

Површина

Површина Западног Поморавља у ширем смислу са Ужичким и Александровачким крајем износи 3787 кm², а са сливом Скрапежа, односно Косјерићким крајем укупно 5233 кm².[2]

Рељеф

Долина Западне Мораве је композитна и полигенетска. Морфолошке одлике ове регије су долине, котлине, језерске и ријечне површи у виду тераса, као и палеовулкански рељеф.[3] Котлине су Пожешка, Чачанско–краљевачка, Врњачка и Крушевачка, а од клисура је највећа и најпознатија Овчарско–кабларска клисура.[2]

Планине

Западно Поморавље је оивчено нижим планинама, Котлеником (748м), Гочем (1124м), Јелицом (929м), Столовима (1375м), Овчар (985м), Каблар (885м), Вујан (857м).[2][3]

Ријеке

Западна Морава (295км), Ђетиња (74км), Скрапеж, Расина (83км), Пепељуша (45км), Дичина, Голијска Моравица.[2]

Педолошка грађа

Слична је структури у Великом Поморављу, око корита Западне Мораве јављају се рецентни ријечни наноси, а рјеђе мочварна тла. Северно од ријеке су смионице, ранкери, кисела смеђа и параподзоласта тла на силикатима. Са обије стране доњег Ибра су параподзоласта тла. У Расини заступљене гајњаче и параподзоласте гајњаче.[2]

Биљни покривач

Исте карактеристике као и Велико Поморавље. Некада била под густим шумама.[2]

Клима

Клима има панонска обиљежја. Умјереноконтинентална клима овог краја разликује се од климе Шумадије, јер је Западно Поморавље према југу најудаљенији крај од Панонске низије и најближи утицајима сусједних виших планина.[2]

Привреда

Долина Западне Мораве је економски најразвијенија долина све три Мораве. Уз долину Ибра има огромне могућности за производњу електричне енергије, а њено наводњавање помаже већ јако плодну регију.[4] Западно Поморавље је пољопривредно–индустријски крај са јаче развијеном земљорадњом и воћарством у котлинама и разноврсном индустријом у градовима.[2] У долинама ријека преовлађује земљорадња, док у градовима индустрија. Равни око ријека су под кукурузом и поврћем а тересе и побрђе су под пшеницом и воћем.[3]

Саобраћај

Кроз долину Западне Мораве параленло пролазе значајне друмске магистрале и жељезничке пруге. Жељезничка пруга Београд-Ниш води од Сталаћа, преко Крушевца, Краљева, Чачка, Пожеге до Ужица. Друмски саобраћај чине магистрални пут Е761 на правцу Појате—Чачак, у источном дијелу Чачанско-Краљевачке котлине је транзитни правац Краљево—Приштина—Скопље, који повезује Западноморасавску долину са Косовом и Метохијом, као и Вардарском долином. Друмски саобраћајни правац код Чачка припада будућој саобраћајници М22.[5]

Код Трстеника се налази и привредни аеродром.[5]

Туризам

Западно Поморавље представља и једну од најпосјећенијих туристичких дестинација у Србији.[5] Љетовалишта и зимовалишта на Тари и Златибору.[2]

Ловишта Јелова гора и Забучје.[2]

Бање: Врњачка бања, Матарушка бања, Богутовачка бања, Овчар бања.[2] Горња Трепча[3]

Манастири: Љубостиња, Жича, Никоље, Наупара, Овчарско-кабларски манастири.[3][2]

Манифестације

Неке од туристичких манисфестација су[5]:

  • „Дисово пролеће“, посвећена пјеснику Владиславу Петковићу Дису у организацији Градске библиотеке у Чачку, одржава се од 1964. године. „Дисова награда“ се додељује за најбољу књигу поезије. Истовремно додјељује се награда за младе пјеснике, за есеј о Дису и за поезију и прозу ученицима основних и средњих школа са подручја Моравичког округа.
  • Сабор фрулаша Србије „Ој Мораво“, етнографског типа у Прислоници код Чачка
  • Смотра народног стваралаштва дјеце Србије етнографског типа, у селу Ратини, код Краљева, која се организује од 1975. године.
  • Жички духовни сабор – Преображење, одржава се се од 1992. године
  • „Нарцисима у походе“, спортско рекреативна манифестација, која се прославља од од 1955.
  • „Јефимијини дани“, у част монахиње Јефимије, прославља се од 1975, одржава се крајем јуна у манастиру Љубостиња
  • „Жупска берба“, привредна манифестација у општини Александровац, одржава почетком септембра, од 1963.
  • „Беловодска розета“, посвежена самоуким вајарима, од 1975. у насељу Беле Воде код Крушевца
  • „Златна кацига“, међународни фестивал хумора и сатире, основана је 1993, има активности током целе године, а завршни програм одржава се 1. априла, на светски Дан шале у Крушевцу
  • „Видовданске свечаности“, политичко-историјска манифестација, са завршном приредбом 28. јуна, одржава се од 1950-их година 20. века у Крушевцу
  • Сабор народног стваралаштва „Падешки каденац“ је етнографска манифестација регионалног карактера, која се одржава од 1975. у мјесној заједници Падеж у Крушевцу
  • Берза бањи и климатских места Сребије је највећа пољопривредно туристичка манифестација из области бања одржава се од 1990. године
  • Врњачки карневал међународна забавно-туристичка манифестација у Врњачкој бањи, од 2005. године, одржава се прве недеље јула
  • Фестивал филмског сценарија, умјетничка манифестација, која се одржава од 1974. године у Врњачкој бањи, средином августа
  • „Весели спуст“, туристичко-забавна и спортско-рекреатвина манифестација, спуст ријеком Ибар, одржава се од 1989. године, у организацији ТО општине Краљево
  • Врњачке културне свечаности, туристичка манифестација локалног карактера одржава се од 1973. године од Видовдана до октобра као допунски садржај намијењен бањским корисницима
  • Купусијада, туристичко-привредна манифестација од 2003. године, на којој се појединци, екипе, угоститељи и мјештани Мрчајеваца такмиче у кувању купуса за златни, сребрни и бронзани лонац[6]
  • „Плодови Западног Поморавља“, привредно туристичка манифестација од 2007, у Заблаћу, које одржава удружење повртара.[7]

...

Градови

Западно Поморавље обухвата седам општина: Чачак, Крушевац, Врњачка Бања и Краљево, Трстеник, Александровац и Пожега[5]

Најважнији градови су: Крушевац, Краљево, Чачак, Пожега, Трстеник, Ужице, Косјерић, Александровац, Брус, Горњи Милановац (шумадијско–западноморавски град).[2]

Извори

  1. ^ Јужни обод Панонског басена - презентација предавања, VIII разред основне школе, Радосав Седларовић
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Марковић, Јован Ђ. (1970). Лазаар Радунић, ур. Географске Области СФРЈ, Универзитет у Београду (Друго изд.). Београд: Завод за Уџбенике и наставна средства Србије. стр. 217, 218, 219, 220. 
  3. ^ а б в г д Павловић М., Марковић Ђ. (1995). Географске регије Југославије. Савремена администрација. стр. 33—37. 
  4. ^ „Западна Морава”. fondacijamisija.org. Фондација Мисија 2013. 5. 9. 2013. Приступљено 3. 10. 2013. 
  5. ^ а б в г д Жељко Бјељац, Невена Ђуричић (2007). „Туристичке дестинације на простору Западног Поморавља” (пдф). Гласник српског географског друштва. Српско географско друштво. 92 - 2: 225. ISSN 0350-3593. Приступљено 3. 10. 2013.  |first1= захтева |last1= у Editors list (помоћ)
  6. ^ „Купусијада по 11. пут”. glaszapadnesrbije.rs. Чачак: Глас Западне Србије. 9. 9. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 
  7. ^ „Отпочели полодов Западног Поморавља у Заблеђу”. glaszapadnesrbije.rs. Чачак: Глас западне Србије. 6. 9. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 

Литература

  • Марковић, Јован Ђ. (1970). Лазаар Радунић, ур. Географске Области СФРЈ, Универзитет у Београду (Друго изд.). Београд: Завод за Уџбенике и наставна средства Србије. стр. 217, 218, 219, 220. 
  • Павловић М., Марковић Ђ. (1995). Географске регије Југославије. Савремена администрација. стр. 33—37. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Западно_Поморавље&oldid=11025468”