Библос — разлика између измена

Координате: 34° 07′ С; 35° 39′ И / 34.12° С; 35.65° И / 34.12; 35.65
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 24: Ред 24:
| веб-страна =
| веб-страна =
}}
}}
'''Библос''' ({{јез-грч|Βύβλος}}, [[Акадски језик|акад.]] ''-{Gubla}-'', [[Староегипатски језик|староеги.]] -{„Kupna“}- (''-{Kpn}-'') <ref>http://www.reference-global.com/doi/abs/10.1515/zatw.1925.43.1.225 Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. Band 43, Heft 1, Seiten 225–242, ISSN (Online) 1613-0103, ISSN (Print) 0044-2526, DOI: 10.1515 / zatw.1925.43.1.225, // 1925</ref>, {{јез-ар|جبيل}} Џубаил) је град [[Либан]]у у гувернорату [[Џабал Либан]]. Библос је древни [[феникија|фенички]] лучки град. Налази се 37 километара северно од [[Бејрут]]а, на [[Средоземно море|Средоземном мору]]. Према процени из 2005. у граду је живело 20 784 становника.
'''Библос''' ({{јез-грч|Βύβλος}}, [[Акадски језик|акад.]] ''-{Gubla}-'', [[Староегипатски језик|староеги.]] -{„Kupna“}- (''-{Kpn}-'') <ref>http://www.reference-global.com/doi/abs/10.1515/zatw.1925.43.1.225 Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. Band 43, Heft 1, Seiten 225–242, ISSN (Online) 1613-0103, ISSN (Print) 0044-2526, DOI: 10.1515 / zatw.1925.43.1.225, // 1925</ref>, {{јез-ар|جبيل}} Џубаил) је град [[Либан]]у у гувернорату [[Џабал Либан]]. Библос је древни [[феникија|фенички]] лучки град. Налази се 37 километара северно од [[Бејрут]]а, на [[Средоземно море|Средоземном мору]]. Према процени из 2005. у граду је живело 20 784 становника.


== Историја ==
== Историја ==
[[Слика:ByblosRomanColonnade.jpg|мини|лево|Римске колонаде]]
[[Датотека:ByblosRomanColonnade.jpg|мини|лево|Римске колонаде]]
[[Слика:ByblosCrusaderCastle1.jpg|мини|лево|Крсташки замак]]
[[Датотека:ByblosCrusaderCastle1.jpg|мини|лево|Крсташки замак]]
Први археолошки налази из подручја Библоса потичу из 5. миленијума пре нове ере. У 3. миленијуму пре наше ере Библос се развио у важну луку и око 2800. године п. н. е. добио градске зидине. Средином [[Бронзано доба|бронзаног доба]] постао је најважнија лука [[Левант]]а, посебно за трговину [[Кедар|кедровином]] са [[Стари Египат|Египтом]]. О томе сведоче овде пронађене староегипатске вазе од алабастера и посуде са хијероглифским именима фараона. Египћани су наручивали изградњу транспортних бродова у Библосу. Из оваквог пословног односа проистекла је политичка независност краљева Библоса који су били [[вазал]]и египатских фараона. Имена краљева су записивана [[Египатски хијероглифи|египатским хијероглифима]] и носили су египатске титуле.
Први археолошки налази из подручја Библоса потичу из 5. миленијума пре нове ере. У 3. миленијуму пре наше ере Библос се развио у важну луку и око 2800. године п. н. е. добио градске зидине. Средином [[Бронзано доба|бронзаног доба]] постао је најважнија лука [[Левант]]а, посебно за трговину [[Кедар|кедровином]] са [[Стари Египат|Египтом]]. О томе сведоче овде пронађене староегипатске вазе од алабастера и посуде са хијероглифским именима фараона. Египћани су наручивали изградњу транспортних бродова у Библосу. Из оваквог пословног односа проистекла је политичка независност краљева Библоса који су били [[вазал]]и египатских фараона. Имена краљева су записивана [[Египатски хијероглифи|египатским хијероглифима]] и носили су египатске титуле.


Библос је био и главни центар за трговину [[папирус]]ом, од кога су израђиване ролне папируса, најважнији медијум за ширење писане културе у старогрчком свету. Стари Грци су по Библосу папирус звали ''Бублос''. Папирус је изгледа допринео и појави [[Библоско писмо|библоског писма]]. Оно се лако записивало на папирусу, за разлику од [[Угаритски алфабет|угаритског]].
Библос је био и главни центар за трговину [[папирус]]ом, од кога су израђиване ролне папируса, најважнији медијум за ширење писане културе у старогрчком свету. Стари Грци су по Библосу папирус звали ''Бублос''. Папирус је изгледа допринео и појави [[Библоско писмо|библоског писма]]. Оно се лако записивало на папирусу, за разлику од [[Угаритски алфабет|угаритског]].
Ред 35: Ред 35:
У другој половини 2. миленијума пре наше ере [[Угарит]] је од Библоса преузео улогу најважније луке источног Медитерана. Библос је и даље остао значајан, нарочито у трговини са Египтом. Краткотрајно је повратио доминацију око 1200. године п. н. е. када је Угарит уништен. Од 900. године п. н. е. Библос је потпао под утицај [[Асирци|Асираца]]. Зна се да су у 8. веку пре нове ере краљеви Библоса плаћали данак владару Асирије.
У другој половини 2. миленијума пре наше ере [[Угарит]] је од Библоса преузео улогу најважније луке источног Медитерана. Библос је и даље остао значајан, нарочито у трговини са Египтом. Краткотрајно је повратио доминацију око 1200. године п. н. е. када је Угарит уништен. Од 900. године п. н. е. Библос је потпао под утицај [[Асирци|Асираца]]. Зна се да су у 8. веку пре нове ере краљеви Библоса плаћали данак владару Асирије.


Касније је град доспео под власт [[Вавилонија|Вавилонаца]] и [[Ахеменидско краљевство|Персијанаца]]. Библос је имао своје краљеве, али је као вазал морао да плаћа велики данак. Од 4. века пре нове ере Библос је ковао сопствени новац по коме су нам позната имена појединих краљева.
Касније је град доспео под власт [[Вавилонија|Вавилонаца]] и [[Ахеменидско царство|Персијанаца]]. Библос је имао своје краљеве, али је као вазал морао да плаћа велики данак. Од 4. века пре нове ере Библос је ковао сопствени новац по коме су нам позната имена појединих краљева.


После смрти [[Александар Велики|Александра Великог]] град су преузели [[Селеукидско краљевство|Селеукиди]] и он више није имао сопствене краљеве. Тиме је изгубио и политичку аутономију. У римско доба град је доживео период благостања, о чему сведоче бројни мозаици, амфитеатар, колонада и [[нимфеум]]. Град је поново ковао свој новац.
После смрти [[Александар Велики|Александра Великог]] град су преузели [[Селеукидско краљевство|Селеукиди]] и он више није имао сопствене краљеве. Тиме је изгубио и политичку аутономију. У римско доба град је доживео период благостања, о чему сведоче бројни мозаици, амфитеатар, колонада и [[нимфеум]]. Град је поново ковао свој новац.


У ери [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] Библос је имао име Гиб (е)лет и у њему је постојала крсташка тврђава. Она је припадала [[Грофовија Триполи|Грофовији Триполи]]. Град је [[1187|1187.]] заузео [[Саладин]], крсташи су га повратили 1197, да би га коначно 1298. заузели [[мамелуци]]. Од 1516. Библос је под контролом [[Османско царство|Османског царства]].
У ери [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] Библос је имао име Гиб (е)лет и у њему је постојала крсташка тврђава. Она је припадала [[Грофовија Триполи|Грофовији Триполи]]. Град је [[1187|1187.]] заузео [[Саладин]], крсташи су га повратили 1197, да би га коначно 1298. заузели [[мамелуци]]. Од 1516. Библос је под контролом [[Османско царство|Османског царства]].


== Археологија ==
== Археологија ==
[[Слика:ByblosObeliskTemple.jpg|мини|Храм обелиска]]
[[Датотека:ByblosObeliskTemple.jpg|мини|Храм обелиска]]
Библос су ископали [[Пјер Монте]] и Морис Динан у периоду 1920—1924. Значајне градске грађевине су: ''Храм обелиска'' (из око 1900–1600. године п. н. е), у коме је нађен велики број бронзаних фигура, неопљачкани гробови краљева (из око 1800. године п. н. е), гроб краља [[Ахирам]]а са декорисаним саркофагом и римски [[амфитеатар]].
Библос су ископали [[Пјер Монте]] и Морис Динан у периоду 1920—1924. Значајне градске грађевине су: ''Храм обелиска'' (из око 1900–1600. године п. н. е), у коме је нађен велики број бронзаних фигура, неопљачкани гробови краљева (из око 1800. године п. н. е), гроб краља [[Ахирам]]а са декорисаним саркофагом и римски [[амфитеатар]].


Библос је стављен на [[Унеско|УНЕСКО]] листу [[Светска баштина|Светске баштине]] [[1984]].
Библос је стављен на [[Унеско|УНЕСКО]] листу [[Светска баштина|Светске баштине]] [[1984]].


== Види још ==
== Види још ==
* [[Библоско писмо]]
* [[Библоско писмо]]



Верзија на датум 19. мај 2015. у 19:29

Библос
جبيل
Библос снимљен 2003.
Административни подаци
Држава Либан
ГуверноратЏабал Либан
Основаноко 5000. п. н. е.
Становништво
Становништво
 — 2005.20.784
 — густина4.996,15 ст./km2
Географске карактеристике
Координате34° 07′ С; 35° 39′ И / 34.12° С; 35.65° И / 34.12; 35.65
Временска зонаUTC+2, лети UTC+3
Површина4,16 km2
Библос на карти Либана
Библос
Библос
Библос на карти Либана

Библос (грч. Βύβλος, акад. Gubla, староеги. „Kupna“ (Kpn) [1], арап. جبيل Џубаил) је град Либану у гувернорату Џабал Либан. Библос је древни фенички лучки град. Налази се 37 километара северно од Бејрута, на Средоземном мору. Према процени из 2005. у граду је живело 20 784 становника.

Историја

Римске колонаде
Крсташки замак

Први археолошки налази из подручја Библоса потичу из 5. миленијума пре нове ере. У 3. миленијуму пре наше ере Библос се развио у важну луку и око 2800. године п. н. е. добио градске зидине. Средином бронзаног доба постао је најважнија лука Леванта, посебно за трговину кедровином са Египтом. О томе сведоче овде пронађене староегипатске вазе од алабастера и посуде са хијероглифским именима фараона. Египћани су наручивали изградњу транспортних бродова у Библосу. Из оваквог пословног односа проистекла је политичка независност краљева Библоса који су били вазали египатских фараона. Имена краљева су записивана египатским хијероглифима и носили су египатске титуле.

Библос је био и главни центар за трговину папирусом, од кога су израђиване ролне папируса, најважнији медијум за ширење писане културе у старогрчком свету. Стари Грци су по Библосу папирус звали Бублос. Папирус је изгледа допринео и појави библоског писма. Оно се лако записивало на папирусу, за разлику од угаритског.

У другој половини 2. миленијума пре наше ере Угарит је од Библоса преузео улогу најважније луке источног Медитерана. Библос је и даље остао значајан, нарочито у трговини са Египтом. Краткотрајно је повратио доминацију око 1200. године п. н. е. када је Угарит уништен. Од 900. године п. н. е. Библос је потпао под утицај Асираца. Зна се да су у 8. веку пре нове ере краљеви Библоса плаћали данак владару Асирије.

Касније је град доспео под власт Вавилонаца и Персијанаца. Библос је имао своје краљеве, али је као вазал морао да плаћа велики данак. Од 4. века пре нове ере Библос је ковао сопствени новац по коме су нам позната имена појединих краљева.

После смрти Александра Великог град су преузели Селеукиди и он више није имао сопствене краљеве. Тиме је изгубио и политичку аутономију. У римско доба град је доживео период благостања, о чему сведоче бројни мозаици, амфитеатар, колонада и нимфеум. Град је поново ковао свој новац.

У ери крсташких ратова Библос је имао име Гиб (е)лет и у њему је постојала крсташка тврђава. Она је припадала Грофовији Триполи. Град је 1187. заузео Саладин, крсташи су га повратили 1197, да би га коначно 1298. заузели мамелуци. Од 1516. Библос је под контролом Османског царства.

Археологија

Храм обелиска

Библос су ископали Пјер Монте и Морис Динан у периоду 1920—1924. Значајне градске грађевине су: Храм обелиска (из око 1900–1600. године п. н. е), у коме је нађен велики број бронзаних фигура, неопљачкани гробови краљева (из око 1800. године п. н. е), гроб краља Ахирама са декорисаним саркофагом и римски амфитеатар.

Библос је стављен на УНЕСКО листу Светске баштине 1984.

Види још

Референце

  1. ^ http://www.reference-global.com/doi/abs/10.1515/zatw.1925.43.1.225 Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. Band 43, Heft 1, Seiten 225–242, ISSN (Online) 1613-0103, ISSN (Print) 0044-2526, DOI: 10.1515 / zatw.1925.43.1.225, // 1925

Литература

Спољашње везе