Јован Симонов Пламенац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Колаборационисти у Другом светском рату помоћу справице [[Викип…
Нема описа измене
Ред 30: Ред 30:
| наследник 2 =
| наследник 2 =
}}
}}
'''Јован Симонов Пламенац''' ([[1873]] — [[1944]]), је био црногорски [[политичар]].
'''Јован Симонов Пламенац''' ([[1873]] — [[1944]]), је био црногорски [[политичар]] и сердар.

Пламенац је своју политичку каријеру започео као један од истакнутих вођа [[Права народна странка|Праве народне странке]] у [[Кнежевина Црна Гора|Кнежевини Црној Гори]]. Био је чврсти присталица кнеза [[Никола Петровић Његош|Николе Петровић Његоша]], који се прогласио краљем 1910. После тајног одласка краља Николе за послије инвазије [[Централне силе|Централних сила]] у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], Пламенац је нападао краља.

Послије рата, Пламенац је постао један од вођа [[зеленаши|зеленаша]] и главни протагониста [[Божићна побуна|Божићне побуне]] 1919. уперене против уједињења Црне Горе са [[Краљевина Србија|Србијом]] и потоњег образовања [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник [[Црногорске Владе у егзилу 1916-1922. године|црногорске владе у егзилу]]. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду [[Гаета]] уз [[Краљевина Италија|италијанску]] помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интезитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новоонованој југословенској држави, али је по том питању мало успио.

До средине 1920. Пламенац је начинио потпуни преокрет, одлучивши да постигне споразум са властима Краљевине СХС, које су му дозволиле да се врати кући. Пламенац је постао члан централистичке [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]] [[Никола Пашић|Николе Пашића]].

Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у [[Други свјетски рат|Другом свјетском рату]].


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 22. мај 2015. у 15:19

Јован Симонов Пламенац
Датотека:Јован Пламенац.jpg
Лични подаци
Датум рођења1873.
Датум смрти1944.
Политичка каријера
Политичка
странка
Права народна странка

Јован Симонов Пламенац (18731944), је био црногорски политичар и сердар.

Пламенац је своју политичку каријеру започео као један од истакнутих вођа Праве народне странке у Кнежевини Црној Гори. Био је чврсти присталица кнеза Николе Петровић Његоша, који се прогласио краљем 1910. После тајног одласка краља Николе за послије инвазије Централних сила у Првом свјетском рату, Пламенац је нападао краља.

Послије рата, Пламенац је постао један од вођа зеленаша и главни протагониста Божићне побуне 1919. уперене против уједињења Црне Горе са Србијом и потоњег образовања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник црногорске владе у егзилу. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду Гаета уз италијанску помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интезитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новоонованој југословенској држави, али је по том питању мало успио.

До средине 1920. Пламенац је начинио потпуни преокрет, одлучивши да постигне споразум са властима Краљевине СХС, које су му дозволиле да се врати кући. Пламенац је постао члан централистичке Народне радикалне странке Николе Пашића.

Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у Другом свјетском рату.

Види још

Спољашње везе