Милисав Лутовац

М. В. Лутовац рођен је 7. марта 1901. године (умро 1988.) , у земљорадничкој породици која је обитавала у селу Дапсићу ,наблизо Берана (Иванград).

Биографија

Школовање

Основну школу учио је у месту рођења и Будимљу, док је први разред гимназије окончао 1915. године у Беранама. Услед Првог светског рата ово образовање је могао наставити тек 1919. године у Беранама где је и матурирао 1924. године. Током последњих година студија имао је намештење у Етнографском музеју и Етнолошком семинару, посебним заузимањем Јована Цвијића и Јована Ердељановића . По дипломирању имао је постављење за суплента III Београдске гимна- зије али је додељен на рад Географском заводу Универзитета, где се уса- вршавао годину и по дана, припремајући докторат. Са тезом Привреда, саобраћај, и насеља у Рожају и Бихору положио је докторски испит 29. новембра 1929. године, пред трочланом комисијом (Недељко Кошанин, Павле Вујевић и Боривоје Ж. Милојевић). Врло позитивно оцењена иста теза је, непуну годину дана касније, објављена као св. 8 Посебних издања Географског друштва у Београду. Након двогодишњег рада (1930 – 1931) као суплент II мушке Гимназије у овом граду, М. В. Луто- вац је конкурсом изабран за питомца француске владе ради даљег уса- вршавања у антропогеографији и привредној географији на Париском универзитету. По завршетку ових студија, већ 23. марта 1935. године одбранио је и свој други докторат под насловом La Metohija, Etude de geographie humanie. Докторат на Сорбони положио је са највишом оце- ном (tres honorable) – пред еминентном комисијом (три географа, De Martone, Demangeone и A. Shole као и историчар Н. Ајземан и слависта А Мазон) која се похвално изразила и о још два мања рада ( Рељеф Мето- хије и Утицај Пећке Патријаршије на духовни и политички живот срп- ског народа) која су облигатно морала бити приложена уз тадашње док- торске тезе на споменутом Универзитету.

Каријера

Вративши се у домовину др М. В. Лутовац је био професор II мушке Гимназије све до 1937. године. Тада је на конкурсу био изабран за ванредног професора новоосноване Економско–комерцијалне високе школе, односно потоњег Економског факултета у Београду. По потреби службе, после Другог светског рата, био је професор у VI мушкој Гим- назији, Гимназији за ратом ометене ученике и Војногеодетском училиш- ту при Војногеографском институту у Београду. У тек основаном Гео- графском институту Српске академије наука позван је на рад у јуну 1948. године, а већ у јануару следеће године изабран је и постављен у звање научног сарадника. За вишег научног сарадника биран је 1950. док је звање научног саветника добио 1959. године. Годину дана раније изабран је и за хонорарног редовног професора на филозофском факултету у Бео- граду. По позиву а овим и указом особите части постављен је 1961. за сталног редовног професора на означеном филозофском факултету где је изводио наставу из антропогеографије и економске географије. Једнов- ремено је био и управник катедре за Етнологију све до стицања пензије 1972. године. Скоро деценију раније, односно 21. децембра 1961. године, биран је и за дописног члана Српске академије наука. Након расписаног конкурса средином априла 1972. године, једногласно је изабран за дирек- тора малочас поменутог Географског института САНУ , а ту је дужност обављао до краја 1978. године У овој најзначајнијој научној установи Србије академик М. В. Лутовац је активно сарађивао у више Одбора, у чему се и огледа његова активност на организацији научног рада у нас. Уз то, он је марљиво радио у Одељењима природно – математичких и друштвених наука САНУ, пошто је у њима била заступљена географија. Истовремено је председа- вао Одбором за топономистику у Међуакадемијском савету а био је и члан Одбора за публиковање Цвијићевих дела. Од оснивања Етнограф- ског одбора САНУ био је члан, а од 1984. године и његов председник. У том одбору је руководио пројектима: Антропогеографске монографије области у Србији и Друштвено–географске особине планина у Србији. Осим тога, по позиву је био члан Одбора за проучавање села, Одбора за изучавање становништва, а од 1983. године био је именован и за члана Одбора за истраживање Косова и Метохије. Од поменуте године стално је био консултован као члан Комисије за урбанизам и просторно уређење територија. Био је и веома ангажован и у раду Етнографског института САНУ, с обзиром да је прво био именован за члана а затим и за председа- вајућег Његовог Научног већа. Истосмислена активност академика М. В. Лутовца се огледала и у традиционалној и вишеструкој сарадњи у готово свим едицијама Српског географског друштва. Приложен уз овај прилог нумерисани редослед библиографских јединица заслужног географа М. В. Лутовца је прва и засад једина његова предметна библиографија. Ово стога што су му све претходно изложене биле утемељене на хронолошкој дистрибуцији јединица у годишњим захватима. Како су распоређене по годинама и ове његове библиографске јединице се, опсегом третмана саопштених географских дисциплина, подоста показују у хронолошком смислу. Отуда им је сачињен списак истовремено предметног и хронолошког карактера, што је био циљ рада у оквиру библиографског сегмента презентираног доприноса библиографији академика Милисава В. Лутовца. Исказане библиографске јединице су и примерено расчлањене тако да омогућавају олакшано сагледавање сваког њиховог елемента, чиме се много добија и у исправном поимању референ- тног одељка научне апаратуре.

Предметна библиографија академика Др Милисава В. Лутовца

Методологија научног рада у географским и сродним дисциплинама

1. Научна и ненаучна схватања и методи, Поводом Осврта Ђукана Н. Јоксимовића на књигу «Иванградска Котлина». Издање аутора, Граф. пред. «Будућност» (pp. 1- 31) Зрењанин, Београд 1960.
2. Јован Цвијић – научни истраживач и учитељ научног рада. Цвијићев зборник,з спомен 100 годишњице његовог рођења (pp. 1- 7), САНУ, Одељ. прир. мат. наука, САНУ, Београд, 1968.
3. Антропогеографска проучавања у оквиру етнолошких монографија.Симпозијум о методологији етнолошких наука, 18-20. децембра 1972., Научни скупови САНУ, књ. II, одељење друштвених наука, 1. (стр.75-81) Београд 1974.
4. Методологија научног рада у географским и сродним дисциплинама Цвијић и Ердељановић, Научни односи. Јован Ердељановић – живот и дело, Радови са II симпозијума етнолога СР Србије, Темељи научне традиције наше етнологије, (pp. 19 – 22) Народни музеј – Панчево, Панчево 1976.
5. Односи антропогеографије и привредне географије.Приступна академска беседа – Глас CCCVII, Одељ. друш. наука,(књ. 20, pp. 363 – 371). САНУ, Београд 1978.
6. Цвијићева заслуга за унапређење друштвених наука.Научно дело Јована Цвијића. Научни скупови у САНУ књ. XI/2 (pp. 25–31) Председништво САНУ. Београд, 1982.
7. Цвијићева антропогеографска концепција.Научно дело Јована Цвијића. Научни скупови САНУ, књ. X/2 (pp. 221–224) Председништво САНУ, Београд, 1982.
8. Географија у друштву и науци.Зборник «Идејне и друштвене вредности географске науке» (s. 13-15) Центар за марскизам Универзитета у Београду. Београд, 1987.
9. Цвијић и Ередељановић, научни односи. Монографија «Југословенска социологија села. Посебна издања, књ. 95 (pp. 131–133) Одељење друштвених наука, САНУ, Београд. 1987.

Историјска географија

1. Привредно-географске прилике и саобраћајне везе у доба Првог Устанка Србије. Географски лик Србије у доба Првог Устанка, посе- бна издања Српског географског друштва, св. 32, pp. 53–73. Београд 1954. 2. Брњаци (Brnjaci) - Историјски часопис, орган Историјског инсти- тута САН, књ. V, pp. 287–290. Београд 1955. 3. Миграције и колонизације у Југославији у прошлости и садашњос- ти.Гласник Етнографског института САН, књ. VII, (pp. 13–23). Београд 1958. 4. Географски положај и значај неких старих градова и утврђења у Полимљу.Гласник Српског геогарафског друштва, св. LIII, бр. 1, 8pp. 117- 133 + 2 таб. са 3 фот.) Београд 1973

Географија насеља

1. Насељавање Црногораца по Метохоји. Гласник св. XVIII, (стр. 123). Географског друштва, Београд, 1932. 2. Данашње насељавање Метохије. Гласник Географског друштва, св. XX, (pp. 69). Београд, 1934. 3. Звечан, Трепча и Косовска Митровица. (Zvečan, Trepča et Kosovska Mitrovica). Гласник Српског географског друштва, св. XXX, бр. 2, (стр. 87-99). Београд, 1950. 4. Рудник и насеље Бор.Гласник Српског географског друштва, св. XXXIII, бр.1, (pp. 45–52). Београд, 1953. 5. Село Ритопек на Дунаву у предграђу Београда .(p. 235 – 265).1965. 6. Утицај миграција на промене имена сеоских насеља. Неколико примера из наше земље. Гласник Српског географског друштва, св. LI, бр. 2, pp. 111- 116. Београд, 1971. 7. Варош Рожаје. Гласник Српског географског друштва, св. LII, бр. 2, (pp. 91 – 112 + 6 таб. са 10 фот.) Београд, 1972. 6 8. Поља, Брсково и Мојковац у долини реке Таре.– Гласник Српског географског друш- тва, св. LIII, бр. 2, (pp. 61 – 80 + 2 таб. са 2 фот). Београд, 1973. 9. Иванград (Беране), Постанак и развитак. Земља и људи, св. 23, (pp. 124 – 137). Београд, 1973. 10. Приградска села. Етнолошки преглед, књ. 13, (pp. 131 – 136). Етнолошко друштво Југославије – Бео- град, Београд, 1975. 11. Жупски Александровац (Župski Aleksandrovac). Гласник Срп- ског географског друштва, св. LVI, бр. 2, (pp. 3 – 129). Београд 1976. 12. Виноградарска насеља Србије. Земља и људи, св. 26, (pp. 43 – 51). Београд, 1976. 13. Плав и Гусиње са околином. Земља и људи, св. 27, (pp. 179 – 190). Београд 1977. 14. Варош Рожаје. Земља и људи, св. 30, (pp. 142 – 151). Бео- град, 1980. 15. Варош Рожаје. Рожајски зборник, год. II, св. 2, (pp. 17 – 41). Међуопштинска културна заједница. Рожаје, 1983.

Географија становништва

1. Србљаци у Горњем Полимљу.Гласник Етнографског музеја у Београду, књ X, (pp. 108–115) Београд 1935. 2.Студија Метохије људск географије.Рад у издању Инстинтута за словенске студије t. XIV, (p. 1-100). Paris, 1935. 3. Ибарски Колашин, Антропогеографска испитивања.Српски етно- графски зборник, књ LXVII, CAH, (стр. I-VI + 57-188+ XIV таб. са 20 фото. и 2 карте у прилогу). Београд, 1954. 4. Гора и Опоље, Антропогеографска испитивања.Српски етнографски зборник, књ. LXIX, (стр. I-IV + 231-339, XVI таб. са 26 фот. и 1 карта у прилогу). CAH, Београд, 1955. 5. Рожаје и Штавица, Антропогеографска испитивања. Српски етнографски зборник, књ LXXV, (pp. 221–419+1 карта на преклоп). CAH, Београд, 1960. 6. Прибој на Лиму, Антропогеографски поглед на развитак насе- ља.Зборник радова САН LXVIII, Етнографски институт, књ. 3, (pp. 1–17). Београд, 1960. 7 7. Етнички састав и етнички процеси у Тимочкој Крајини.Рад Конгреса фолклориста Југославије у Зајечару и Неготину 1958, V, (стр.13-19). Бео- град, 1960. 8. Бихор и Корита, Антропогеографска испитивања. Српски етнографски зборник, LXXXI, Прво одељење, Насеља и порекло становништва, књ. 40. (стр. VI + 186 + 8 таб. са 29 фот. и 1 карта на преклоп у прилогу). САН, Београд, 1967. 9. Миграциони процеси становништва Југославије.Цвијићев зборник у спомен 100 годишњице његовог рођења, САНУ, (pp. 189 – 198). Одељ. прир. мат. наука, Београд, 1968. 10. Дечане, Антропогеографска проучавања (са М. Милојевићем). Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, књ. 23, (pp. 71 – 86 + 1 карта у прилогу). Бео- град, 1970. 11. Етничке симбиозе, племенске трансплантације и сплемењавања у неким областима Југославије. Гласник Етно- графског института САНУ, књ. XVI – XVIII, (pp. 25 – 42). Београд, 1971. 12. Етничке промене у области Старе Рашке.Глас САНУ CCCVII, Одељ. друш. наука, књ. 20, САНУ, (pp. 205 – 230 + 1 карта у прилогу). Београд, 1978. 13. Жупа Александровачка. Антропогеографска испитивања.Српски етно- графски зборник XCIII, Одељ. друш. наука, САНУ Насеља и порекло ста- новништва, књ. 43, (pp. 1 – 114 + XIII таб. са 24 фот.) Београд, 1980.

Економска географија

1. Беране (Berane). Гласник Географскиг друштва, св. XIII, (стр. 195-204). Београд, 1927. 2. Привреда , саобраћај и насеља у Рожају и Бихору.Посебна изда- ња Географског друштва, св.8, (стр. IV + 66, 1 карта и 4 фот. у прилогу). Београд, 1930. 3. Сточарство на Сињајевини.Прилози за познавање сточарства на нашим високим планина- ма, Посебна издања Географског друштва, св.12, (pp. 37–45). Београд, 1932. 8 4. Сточарство на Ајли .Зборник радова III Конгресса словенских географа и етнографа у краљ. Југославији 1930, Припремни одбор III К.С.Г.Е, (pp. 136–139). Бео- град, 1933. 5. Сточарство на североисточним Проклетијама.Посебна издања Географског друштва, св. 14, (стр. IV+82, 4 фот. и 1 карта у прилогу). Београд, 1933. 6. Географско распростирање културе кукуруза у Југославији.Гласник Гео- графског друштва, св. XXII, (pp. 59–67). Београд 1936. 7. Привредно-географске одлике Катунског крша.Гласник Географског друш- тва, св. XXV, (pp. 38–53) Београд, 1939. 8. Маслина у Црногорском приморју.Архив за пољопривредне науке и технику, Год II, св.3, Издање Министарства пољопривреде и шумарства ФНР Југославије, (pp. 118- 128). Београд, 1947. 9. Наводњавање у горњем Полимљу.Архив за пољопривредне науке и технику, св 4, (pp. 3–22). Бео- град, 1948. 10. Привредна географија Шар-планинске Горе.Гласник Српског Географског друштва, св XXVIII, бр.2 , (pp. 97–111). Београд, 1948. 11. Привредно-географска карактеристика слива Јасенице.Посебна издања САН CLXXXV. Географски институт, књ 3, (стр. IV+70, 3 таб, са 7 фот. и 1 карта на преклоп у прилогу). Београд, 1951. 12. Слив Млаве, Привредно-Географска проучавања.Зборник радова САН XLI, Географски институт, књ. 9, (стр.1-78 + 3 карте ван текста и 2 фот. у прилогу). Београд, 1954. 13. Географске основе за пољопривреду Црне Горе.V конгрес географа ФНРЈ одржан у НР Црној Гори 1958. године, (pp. 143- 155). Цетиње, 1959. 14. Неготинска Крајина и Кључ, Привредно-Географска проучава- ња.Зборник радова САН LXII, Географски институт, књ, 17, (стр.1-88+2 карте на преклоп). Београд, 1959. 15. Сточарство и сточарски живот на Бељаници, Кучају и Ртњу, Планинама источне Србије.Гласник Етнографског института САНУ, књ. IX-X, (pp. 3–30). Београд, 1961. 16. Долина Лима, Географски завичај и привредно-географске про- мене.Гласник Српског географског друштва, св XLI, бр. 1, (стр. 33-44). Београд, 1961. 17. Приградска пољопривреда околине Београда, утицај града на промене у пољопривреди.Zbornik radova Geografskog instituta ”Јован Цвијић”, књ. 18, (pp. 155–172). Београд, 1961. 18. Наше планинско сточарство у новим условима, Промене и могућности развитка.Зборник VI. Конгреса географов ФЛРЈ v ЛР Словенији од 27. IX. Do 5. X. 1961, (s.383- 391). Љубљана, 1962. 19. Пољопривредни значај планинско-брдских крајева и услови за задржавање становништва у њима.Годишњак (том 3, pp. 47 – 56) Географског друштва СР Црне Горе, Цетиње, 1964. 20. Развитак индустрије и њен утицај на привреду, насеља и демо- графске промене у Иванграду и његовој околини. Глас CCLXV, Одељ. прир. мат. наука, књ. 29, (pp. 1 – 24 + 1 карта на преклоп). Београд, 1966. 21. Uticaj industrije na poljoprivredu i seoska naselja.Zbornik radova prvog jugoslovenskog simpozijuma o agrarnoj geografiji u Mariboru od 3. do 5. decembra 1964, Zbornik posvećen 60-godišnjici Svetozara Ilešiča, (s. 155 – 157). Ljubljana, 1967. 22. Privredni značaj kraških voda u severoistočnim delovima Crne Gore i na Staroraškoj visoravni.Krš Jugoslavije, 6, Komisija za naučno istaživanje krša (s. 347 – 355 + IV tab. sa 6 sl.) JAZU, Zagreb, 1969. 23. Географска условљеност наводњавања у Југославији.Гласник Српског географског друштва, Св. L, бр. 2, (pp. 85 – 99 + 2 таб. са 4 фот.) Београд, 1970. 24.Наводњавање земљишта и узгој биљака у Југославији (Referat na Međunarodnom kongresu geografa u Veroni, 1970.),(p. 381 – 386). Verona, 1972. 10 25. Лукавица, Лола и Платије, Природне и привредно-сточарске карактеристике.Гласник Српског географског друштва, св. LIV, бр. 2, (pp. 3 – 28 + 4 таб. са 5 фот.) Београд, 1974. 26. Жупско виногорје и виноградарска насеља у њемуЗборник радова Гео- графског института Јован Цвијић САНУ, књ. 26, (pp. 1 – 18 + 3 таб. са 6 фот. и 1 карта) Београд, 1975. 27. Бјеласица. Земља и људи, св. 25. (pp. 11 – 22). Београд, 1975. 28. Сточарство и сточарски живот на Пештерско – сјеничкој висоравни.Зборник радова Географског института Јован Цвијић САНУ, књ 29, (pp. 157 – 170 + 4 таб. са 5 фот.) Београд ,1977. 29. Проклетије. Земља и људи, св. 28, (pp. 18 – 28). Београд, 1978. 30. Привредни и друштвени значај брдско – планинских и припла- нинских области у Србији. Статистичар, орган статистичког друштва Србије за теоријску и примењену статистику, год. II, бр. 7 – 8, (pp. 41 – 45). Београд, 1980. 31. Веза између хумане географије и економске географије.(p. 3 – 7). Beograd, 1980. 32. Проблем депопулације и сточарско-земљорадничка привреда у брдско-планинским областима и крајевима Југославије. Глас, књ. 2, (стр.173 – 182). Одељење друштвених наука САНУ. Београд, 1983. 33. Цмиљевица и Бјеласица, планине у горњем Полимљу и њихов значај у животу људи. Глас, књ. 23, (pp. 227 – 237). Одељење друштвених наука САНУ. Београд, 1983.

Регионална географија

1. Иванградска (Беранска) котлина, Регионално-географска испи- тивања.Посебна издања САН CCLXIX, Географски институт, књ. 11, (стр. IIV+1-133). Београд, 1957. 2. Привредногеографске карактеристике Ужичке области.Рад VIII-ог Конгреса Савеза фолклориста југославије у Титовом Ужицу1961, (стр.27- 35). Београд, 1961. 3. Географски и политичко-географски значај покрајине Косова у Србији. Глас CCLXXXII, САНУ, Одељ. прир. мат. наука, књ. 34, (pp. 1 – 39 + 2 карте у прилогу). Београд, 1972. 4. Опште географске одлике ђердапског подручја.Зборник радова Етнографског института САНУ, књ. 6, (pp. 19–22). Београд, 1973.

Етнологија – духовна култура

1. Неколико сточарских обичаја у подножју Проклетија. Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. V, (pp. 107–112). Београд, 1930. 2. Етничко и политичко јединство Југословена. Књижица југосло- венске колоније у Француској, (pp. 1–16). Париз, 1932. 3. Из сточарског живота у некин нашим крајевима.Зборник за народни живот и обичаје Јужних Словена (s. 321 – 328 + 1 таб. sa 2 фот. у прилогу). JAZU, Загреб ,1962. 4. Обичајно право у области старе Рашке.Анали Правног факултета у Београду, XIX, бр. 1 – 3, (pp. 359 – 365). Бео- град, 1972. 5. Породичне задруге на Пештеру у старој Рашкој.Гласник Етнографског института САНУ, књ. XIX – XX, (pp. 1 – 10 + 1 таб. са 2 сл.) Београд, 1973. 6. Сточарска кретања у планинама Црногорских Брда и народне регуле при искоришћавању пашњака.Одредбе позитивног законодавства и оби- чајног права о сезонским кретањима сточара у Југоисточној Европи кроз векове, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 6. и 7. новембра 1975. у Београду, Посебна издања Балканолошког института, књ. 4, (pp. 23 – 40). Београд, 1976. 7. Племе, сплемењивање, расплемењивање, срођавање и одрођава- ње у Горњем Полимљу и неким другим областима старе Рашке. Научни скупови 7, књ. 3, (стр.269 – 276). Одељење друштвених наука, САНУ, Титоград, 1981. 8. Заједништво људи у планинско-брдским областима Црне Горе и старе Рашке. Гласник, књ. XXXI, (pp. 19 – 25). Етнографски институт САНУ, Београд, 1980

Етнологија – материјална култура

1. Културни споменици у Бихору. Записи, часопис за науку и књи- жевност, Књ. VII, св.1, (pp. 30–33). Цетиње, 1930. 2. Занати у Призрену.Зборник Етнографског музеја у Београду 1901-1951, (pp. 58–63). Београд, 1953. 3. Пушкарски занат у Шарпланинског Гори.Гласник Етнографског института САН, књ. II-III, (pp. 805–808 + 1 факсимил). Београд, 1954.

Географске трансформације

1. Скадарско језеро. „Земља и Људи”, св.1, (pp. 29–35). Београд 1951. 2. Преображавање насеља и привреде у околини Београда.Зборник радова САНУ LXXV, Етнографски институт, књ. 4, (pp. 149 – 163). Бео- град, 1962. 3. Привредно-географске промене у атарима Ритопека и Гроцке. Гласник Српског географског друштва, св. XLIII, , бр. 2, (pp. 145 – 161 + 1 таб. са фот.) Београд, 1963. 4. Наше планине и човек. „Земља и људи”, св. 24, (pp. 5 – 15). СГД, Београд, 1974. 5. Развитак и преображење сеоских насеља у Југославији после Другог светског рата.Зборник X јубиларног Конгреса географа Југославије,одржаног у Србији od 15 – 20. сеп.1976. (s. 74 – 79) SGD,Београд, 1977. 6. Утицај наших планина на човека и његово друштво.Balcanica VIII у част осамдесе- тогодишњице академика Васе Чубриловића, (pp. 659 – 670 + II таб. са 4 сл.) Београд, 1977. 7. Утицај Београда на промене у околини града.Трансформација руралнх подручја,Пољска академија науке (p. 11 – 23) 1978.

Библиографије

1. Мојсије Зечевић – Његошев сарадник.Гласник Етнографског музеја на Цетињу, књ. 3, (pp. 97 – 108).Цетиње, 1963. 2. Поводом стогодишњице рођења Јована Цвијића. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, књ. 20, (pp. 1–2). Београд, 1965. 3. Значај рада Вука Караџића за нашу географију.Вуков зборник, Посебна издања САНУ, CD, Одељење литературе и језика, књ. 17, (pp. 191 – 204). Београд, 1966. 4. Игуман Мојсије Зечевић, Живот и рад. Симпозијум о игуману Мојсију Зечевићу и војводи Миљану Вукову, Часопис Токови, бр. 14, (стр. 3 – 18). Иванград, 1977. 5. Моје успомене о Јовану Цвијићу.Гласник Српског географског друштва, св LX, бр. 1, (pp. 9–14). Београд, 1980.

Краћи записи и написи

1. Јован Цвијић: Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основи антропогеографије. Поговор, (pp. 563 – 576). Београд, 1966. 2. Poljoprivreda Jugoslavije, Prirodne osnove za poljoprivredu. Poljoprivredna enciklopedija, knj. 2, (s. 555 – 575). Zagreb, 1970. 3.Живот и тренутне промене у нашим планинама.Етнолошко проучавање савремених промена у народној култури 28 – 30 јануара 1974. године, Посебна издања Етнографског института САНУ, 15, (pp. 5 – 15). Београд, 1974. 4. Предговор. Зборник радова Географског института Јован Цвијић САНУ, књ. 29, (стр. VII – VIII), Београд, 1977. 5.Етнички процеси у регионима Старе Рашке(p. 21 – 22) Београд, 1980. 6. Основе просторног плана СР Србије. Научни скупови у САНУ. књ. 20, (pp. 42) Председништво САНУ, Београд, 1980. 7. Јован Цвијић: Балканско полуострво. Поговор, Сабрана дела Јована Цвијића. књ. 2, (стр.527 – 539). Књижевне новине САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1987. 14