Милић Радовановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
Disambiguated: Правни факултет → Правни факултет Универзитета у Београду |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
'''Милић Радовановић''' ([[Честобродица (Пожега)|Честобродица]], [[26. мај]] [[1860]] — [[Београд]], [[28. децембар]] [[1936]]) је био српски економиста и министар. |
'''Милић Радовановић''' ([[Честобродица (Пожега)|Честобродица]], [[26. мај]] [[1860]] — [[Београд]], [[28. децембар]] [[1936]]) је био српски економиста и министар. |
||
Завршио је студије економије у [[Париз]]у. Предавао је народну економију на [[Правни факултет|Правном факултету]] у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија [[Србија|Србије]] 1902. и 1903. године и председник [[Задружни савез|Задружног савеза]]. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре. |
Завршио је студије економије у [[Париз]]у. Предавао је народну економију на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија [[Србија|Србије]] 1902. и 1903. године и председник [[Задружни савез|Задружног савеза]]. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре. |
||
[[Датотека:prvi_profesori.jpg|десно|мини|250п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, слева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]] |
[[Датотека:prvi_profesori.jpg|десно|мини|250п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, слева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]] |
||
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику. |
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику. |
||
Верзија на датум 28. мај 2015. у 22:25
 |
| Милић Радовановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. мај 1860. |
| Место рођења | Честобродица, Србија |
| Датум смрти | 28. децембар 1936. |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860 — Београд, 28. децембар 1936) је био српски економиста и министар.
Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.
Већа дела:
- 1893. Стара и нова школа у економској науци
- 1911-2. Народна економија (скрипта)