Оноре Домије

Оноре Домије
Оноре Домије, Le Malade imaginaire
Лични подаци
Датум рођења	26. фебруар 1808.
Место рођења	Марсеј, Француска
Датум смрти	10. фебруар 1879.
Место смрти	Валмондоа, Француска
Уметнички рад
Поље	сликарство, графика, карикатура, вајарство
Правац	реализам
Утицаји од	Вилијам Хогарт
Утицао на	Едуард Мане, Жан-Франсоа Мије
Најважнија дела	Вагон треће класе, Дон Кихот, Гаргантуа

Оноре Домије (франц. Honoré Daumier; Марсеј, 26. фебруар 1808. — Валмандоа, 10. фебруар 1879) био је француски графичар, сликар, вајар и најзначајнији карикатуриста 19. века. Оснивач је сатиричних недељника “La Charicature” и “Le Charivarim” у којима је неколико деценија објављивао бритке карикатуре критикујући политичко-социјалну стварност и друштвене догађаје у Француској. Већину живота провео је стварајући у Паризу, а као сликар и вајар био је самоук, што га није спречило да постане један од водећих уметника реализма.

Живот

Домије је рођен у Марсеју као син Жан-Батист Луј Домијеа и Сесил Катрин Филип. Породица се 1816. преселила у Париз. Млади Домије је у младости показивао неодољиву тежњу уметничкој професији, коју је његов отац желео да потисне па га је запослио као свог потрчка, а касније књижара. 1823. године је примљен у Швајцарску академију, а успут се бавио литографијом.

Године 1822. почео је образовање код једног од ученика Жака Луја Давида. Након краткотрајног бављења делима Рубенса и Тицијана, Домије се претежно посветио новој техници литографије која је била његово главно изражајно средство. Прву пажњу јавности скренуо је својим карикатурама за сатиричне часописе La Caricature (забрањен 1837) и Le Charivari. За Le Charivari је израдио око 3.400 литографија и многобројне дуборезе, као и друштвене сатире на рачун политичког и малограђанског живота. Његова заслуга је у томе што је карикатуру уздигао у ранг самосталне уметничке форме. Његове слике и пластике говоре о политичкој и судској корупцији. Међутим, он је приказивао и свакодневицу људи, као и библијске мотиве и мотиве из књижевности (углавном из дела Молијера). Слабљење вида које је од 1872. водило ка слепилу омело је његово стваралаштво, али су се о њему старали његови пријатељи из Барбизонске школе.

Дела

Домије је био самоуки сликар и већином је сликао мање формате негујући ликовни израз који је примеренији његовим литографијама, а у сликама се показао као иновативан и прогресиван. У крајњој редукцији ликовног израза, шкртом палетом, контрастима тамних и светлих маса, сликао је дирљиве сцене патњи пучких ликова или ликова по књижевним предлошцима, историјских или друштвених догађаја.

У истом маниру моделирао је експресивне, често полихромиране, карикатуре политичара и портрете француских књижевника (Балзак).

Галерија одабраних дела

• 
  Вагон треће класе, уље на платну, 65 × 90 cm, Метрополитан музеј, Њујорк
• 
  Карикатура Виктора Игоа, литографија из часописа "Le Charivari"
• 
  Гаргантуа, литографија из 1831. због које је Домије завршио у затвору
• 
  Конференција у Лондону из 1832.
• 
  Поштени људи, литографија из 1834.
• 
  Crispin i Scapin, 1858-1860, уље на платну, 60 × 82 cm, Лувр, Париз.
• 
  Колекционар графика, 1857-60, уље на платну, 41 × 33 cm, Музеј Petit-Palais, Париз
• 
  Адвокати, литографија из збирке Људи правде
• 
  Умишљени болесник, уље на платну

Спољашње везе

• Галерија Домијеових дела
• Биографија
• Домијерове литографије