Абдулах Сидран — разлика између измена

Абдулах Сидран
Абдулах Сидран
Лични подаци
Датум рођења	9. септембар 1944.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 14. јун 2015. у 08:33

Абдулах Сидран (село Бињежево^[1], код Хаџића, Сарајево, Југославија, 9. септембар 1944), југословенски и босанскохерцеговачки пјесник, прозаик, филмски сценарист.

Основну школу, гимназију и Филозофски факултет похађао у Сарајеву. Уређивао омладинске листове и часописе, предавачке трибине, итд. До априла 1992, кад је почео рат у БиХ, био запослен на ТВ Сарајево, као „водећи драматург“. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, пјесмама и прозом, у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесет-осмашком“. За своје пјесничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника БиХ, Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост“, Змајева награда, итд.) У рату објављена, књига његове поезије „Сарајевски табут“, награђена је изузетним признањем, „Наградом слободе“, ПЕН-центра Француске. (Претходни лауреати: Солжењицин, Сахаров, Хавел.) Избори из његове поезије, у преводу на њемачки, француски, италијански, објављени у Аустрији, Француској, Италији (Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo). За италијанско, двојезично, издање, добио награду „Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo“. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у екс-југословенској кинематографији („Сјећаш ли се, Доли Бел?“, „Отац на службеном путу“, редитеља Емира Кустурице, „Кудуз“ Адемира Кеновића, итд.) Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Члан је Академије наука и умјетности БиХ и мајсторски кандидат у шаху. Живи и ради у Сарајеву и Горажду.

Важнији пјеснички наслови

„Шахбаза“ (Сарајево, 1970)
„Кост и месо“ (1976)
„Сарајевска збирка“, (Сарајево, 1979)
„Болест од душе“ (Никшић, 1988)
„Сарајевски табут“ (Сарајево, 1993)

„Бивши другари“
„Босна“
„Да је у свему тињао барем...“
„Дјевојчица из Улице Пркоса“
„Хоће ли ишта о мени знати“
„Мора“
„Планета Сарајево“
„Сарајевска молитва“
„Сарајевске приче“
„Зашто тоне Венеција“
прозна аутобиографија „Откуп сирове коже“

Извори

^ Сидранова аутобиографија „Откуп сирове коже“. 2009. ISBN 978-953-303-449-2.

Литература

Спољашње везе

16.09.2011, Што није успјело фажизму, нацизму и комунизму, успјело је креаторима транзиције, интервју за часопис Данас (језик: српски)

[1] Сидранова аутобиографија „Откуп сирове коже“. 2009. ISBN 978-953-303-449-2.

[1]

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 | дела          =
 }}
-'''Абдулах Сидран''' (село Бињежево<ref>Сидранова аутобиографија „Откуп сирове коже“. {{page|2009|978-953-303-449-2|pages=}}</ref>, код [[Хаџићи|Хаџића]], [[Сарајево]], [[Југославија]], [[9. септембар]] [[1944]]), југословенски и [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] пјесник, прозаик, филмски сценарист.
+'''Абдулах Сидран''' (село Бињежево<ref>Сидранова аутобиографија „Откуп сирове коже“. {{page|year=2009|isbn=978-953-303-449-2|pages=}}</ref>, код [[Хаџићи|Хаџића]], [[Сарајево]], [[Југославија]], [[9. септембар]] [[1944]]), југословенски и [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] пјесник, прозаик, филмски сценарист.
 Основну школу, гимназију и Филозофски факултет похађао у [[Сарајево|Сарајеву]]. Уређивао омладинске листове и часописе, предавачке трибине, итд. До [[април]]а [[1992]], кад је почео [[рат]] у БиХ, био запослен на ТВ Сарајево, као „водећи драматург“. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, [[песма|пјесмама]] и [[проза|прозом]], у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесет-осмашком“. За своје пјесничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника [[Босна и Херцеговина|БиХ]], Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост“, [[Змајева награда]], итд.) У рату објављена, књига његове поезије „Сарајевски табут“, награђена је изузетним признањем, „Наградом слободе“, ПЕН-центра [[Француска|Француске]]. (Претходни лауреати: Солжењицин, Сахаров, Хавел.) Избори из његове поезије, у преводу на њемачки, француски, италијански, објављени у [[Аустрија|Аустрији]], [[Француска|Француској]], [[Италија|Италији]] (-{''Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo''}-). За италијанско, двојезично, издање, добио награду -{„Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo“}-. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у екс-југословенској кинематографији („[[Сјећаш ли се Доли Бел|Сјећаш ли се, Доли Бел]]?“, „[[Отац на службеном путу]]“, редитеља [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]], „Кудуз“ [[Адемир Кеновић|Адемира Кеновића]], итд.) Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Члан је Академије наука и умјетности БиХ и мајсторски кандидат у [[шах]]у. Живи и ради у Сарајеву и Горажду.