Олаф Шетконунг — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Владар | име = Олаф Шетконунг | слика = Stadshuset Olof Skötkonung.jpg | опис_слике = Статуа Олафа Шетконунг…
 
Нема описа измене
Ред 23: Ред 23:
| деца = [[Анунд Јакоб]],<br /> [[Емунд Стари]]
| деца = [[Анунд Јакоб]],<br /> [[Емунд Стари]]
}}
}}
'''Олаф''' или '''Олоф Мунсјо''' ([[980]] - [[1022]]) је био шведски конунг (врховни краљ) ([[995]] - [[1022]]) из династије Мунсјо, огранка династије Ингве. Познат је још и као '''Олаф Шетконунг''' и као '''Олаф Скокунг''', тј. '''Олаф Порезник''' {{sfn|Пејтер|1997|pp=218}}.
'''Олаф''' или '''Олоф Мунсјо''' ([[980]] - [[1022]]) је био шведски конунг (врховни краљ) ([[995]] - [[1022]]) из династије Мунсјо, огранка династије Ингве. Познат је још и као '''Олаф Шетконунг''' и као '''Олаф Скокунг''', тј. '''Олаф Порезник''' {{sfn|Пејнтер|1997|pp=218}}.


Отац му је био претходни конунг Шведске [[Ерик Победнички]], а мајка вероватно [[Сигрида Горда]].
Отац му је био претходни конунг Шведске [[Ерик Победнички]], а мајка вероватно [[Сигрида Горда]].


За његове владе на почетку [[XI век]]а створена је крупна држава, у чији је састав ушао и један део Норвешке; под њим почиње и христијанизација Шведске {{sfn|Удаљцов|1950|pp=107}}. Био је један од највећих владара Шведске у средњем веку {{sfn|Пејтер|1997|pp=218}}. Темељно је успоставио своје краљевство и учинио хришћанство званичном религијом. Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави {{sfn|Пејтер|1997|pp=219}}.
За његове владе на почетку [[XI век]]а створена је крупна држава, у чији је састав ушао и један део Норвешке; под њим почиње и христијанизација Шведске {{sfn|Удаљцов|1950|pp=107}}. Био је један од највећих владара Шведске у средњем веку {{sfn|Пејнтер|1997|pp=218}}. Темељно је успоставио своје краљевство и учинио хришћанство званичном религијом. Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави {{sfn|Пејнтер|1997|pp=219}}.


== Tековине његових предака ==
== Tековине његових предака ==

Верзија на датум 17. јун 2015. у 15:06

Олаф Шетконунг
Статуа Олафа Шетконунга
Лични подаци
Пуно имеОлаф Мунсјо
Датум рођења980.
Датум смрти1022.
Породица
СупружникЕстрид Бодрички
ПотомствоАнунд Јакоб,
Емунд Стари
РодитељиЕрик Победнички
Сигрида Горда
ДинастијаДинастија Мунсјо
Краљ Шведске
Период995. - 1022.
ПретходникЕрик Победнички
НаследникАнунд Јакоб

Олаф или Олоф Мунсјо (980 - 1022) је био шведски конунг (врховни краљ) (995 - 1022) из династије Мунсјо, огранка династије Ингве. Познат је још и као Олаф Шетконунг и као Олаф Скокунг, тј. Олаф Порезник [1].

Отац му је био претходни конунг Шведске Ерик Победнички, а мајка вероватно Сигрида Горда.

За његове владе на почетку XI века створена је крупна држава, у чији је састав ушао и један део Норвешке; под њим почиње и христијанизација Шведске [2]. Био је један од највећих владара Шведске у средњем веку [1]. Темељно је успоставио своје краљевство и учинио хришћанство званичном религијом. Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [3].

Tековине његових предака

У IX веку почиње да се формира и Шведска држава. Уједињују се две основне области данашње Шведске — Готија, или Готланд, и Шведска у ужем смислу речи, или Свеаланд. Испрва су ситна шведска племена имала један верски центар, у Упсали, где се налазио такозвани „двор богова” и где се становништво сакупљало на верске празнике, ради вршења разних верских обреда. Око тога „двора богова” и извршено је уједињење шведских племена, тако да je краљ Упсале и Олафов отац, Ерик Победнички, који је припадао краљевској породици Ингве и основао породицу Мунсјо, постао и краљ читаве Шведске [4].

Владавина

Спора феудализација

У Шведској је процес феудализације текао још спорије него у Данској. Ту су се упорно одржавали старински родовски односи. Релативно ретка насељеност земље, велика слабо насељена брдска и шумска пространства, куда се сељаштво могло повлачити, слаба веза с феудалном Европом, стварали су овде нарочито повољно тле за одржање слободног сељаштва. Ипак се код Швеђана релативно рано јавља крупни земљопосед, везан делом с патријархалним ропством. Феудализација је текла нешто бржим темпом на југу, који је био насељенији и тешње повезан с Данском и Немачком.

Споро ширење хришћанства

Пошто је процес феудализације текао лагано, успореним се темпом ширило у Шведској и хришћанство, које је наилазило на упоран отпор родовског уређења с његовом старом религијом. Олаф је био први краљ који је примио хришћанство (око 1000. године), али је оно тек у XIII веку коначно победило у Шведској. Покушаји краљева да насилно уведу хришћанство, у коме су они видели врло важан ослонац своје власти, изазивали су одлучан отпор у народу. Долазило је до правих ратова између краљева и народа; народ се дизао за повратак старе паганске вере, која је за њега била симбол старе слободе [5].

Референце

  1. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 218.
  2. ^ Удаљцов 1950, стр. 107.
  3. ^ Пејнтер 1997, стр. 219.
  4. ^ Удаљцов 1950, стр. 106–107.
  5. ^ Удаљцов 1950, стр. 321.

Литература

  • Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio.
  • А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века, 1950. Београд
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олаф_Шетконунг&oldid=11077904”