Војин Поповић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: правопис
Нема описа измене
Ред 20: Ред 20:
| потпис =
| потпис =
}}
}}
'''Војин Поповић''' (познат као '''војвода Вук''') је био српски (односно [[Комити|комитски]], предводио је Добровољачки одред) [[војвода]] који је учествовао у [[борба за Македонију|борбама за Македонију]], у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант [[Добровољачки одред (Војводе Вука)|Добровољачког одреда]] на Солунском фронту.
'''Војин Поповић'''(Сјеница, 9.12. 1881 - Кајмакчалан, 29.11. 1916), познат као '''војвода Вук''' је био српски (односно [[Комити|комитски]], предводио је Добровољачки одред) [[војвода]] који је учествовао у [[борба за Македонију|борбама за Македонију]], у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант [[Добровољачки одред (Војводе Вука)|Добровољачког одреда]] на Солунском фронту.


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 19. јун 2015. у 10:15

Војин Поповић
Датотека:VojvodaVuk.jpg
фотографија војводе Вука
Лични подаци
НадимакВојвода Вук
Датум рођења9. децембар 1881.
Место рођењаСјеница,  Османско царство
Датум смрти29. новембар 1916.
Место смртиКајмакчалан,  Краљевина Србија

Војин Поповић(Сјеница, 9.12. 1881 - Кајмакчалан, 29.11. 1916), познат као војвода Вук је био српски (односно комитски, предводио је Добровољачки одред) војвода који је учествовао у борбама за Македонију, у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Биографија

Споменик Војводи Вуку, Топличин Венац, Београд

Рођен је 9. децембра 1881. у Сјеници. Убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац, где је Војин похађао школу. Определио се за војну каријеру. 3. новембра 1901. године завршио је војну академију и постао потпоручник. Кад су прве чете 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић. Учествовао је борбама против турака на Челопеку и Козјаку.

Војин Поповић учествовао је у многим биткама, и Четничким акцијама, балканским ратовима и Првом светском рату. У балканским ратовима учествовао је у Кумановској бици и бици на Сртевици. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом светском рату да одржи фронт у Мачви. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Заједно са српском војском се повукао преко Албаније а кад је отворен Солунски фронт, био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.

Погинуо је у неравноправној борби са Бугарима на Кајмакчалану, у јуришу на Грунишки вис, код Сиве стене, 29. новембра 1916. године у 35. години живота. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи - била је то и смрт његовог одреда. Преживели војници Добровољачког одреда пребачени су у друге пукове. Грунишки вис је био освојен а Бугари протерани. Када је погинуо имао је чин пешадијског потпуковника српске војске.

Његово тело било је сахрањено на српском војничком гробљу у Зејтинлику, а септембра 1923. пренето је на Ново гробље у Београду.

Цели живот војвода Вук посветио је борби, то је био његов лични избор. Он је у себи осећао да је позван од родне груде да се сваком туђинцу, непријатељу, супротстави ако тај жели да влада његовим народом. Био је ожењен и имао једну ћерку која није имала потомака.

Слика војводе Вука у ратничкој униформи, из времена четовања по старој Србији, истакнута је на почасном и видном месту у просторијама Удружења ратних добровољаца 1912—1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, Савски трг број 9. То Удружење наставља и негује традиције ратног добровољаштва из Првог светског рата.

Признања

  • Одликован је великим бројем одликовања.
  • Војводи Вуку су подигнути споменици у Београду (у парку на Топличином венцу, дело вајара Ђорђа Јовановића) и у Нишу.
  • Једна улица у београдској општини Палилула носи име Војводе Вука [1].
  • Имао је чин потпуковника српске војске.

Види још

Референце

  1. ^ Бранко Цига Миленковић, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.

Литература

  • Мала Енциклопедија (1959). Поповић Војин (на језику: (језик: српски)). Београд: Просвета. 
  • Миленковић, Бранко Цига (1998). Београд-људи и улице (на језику: (језик: српски)). Београд: Беостар. 

Спољашње везе