Војин Поповић — разлика између измена
м Бот: правопис |
Нема описа измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
| потпис = |
| потпис = |
||
}} |
}} |
||
'''Војин Поповић''' |
'''Војин Поповић'''(Сјеница, 9.12. 1881 - Кајмакчалан, 29.11. 1916), познат као '''војвода Вук''' је био српски (односно [[Комити|комитски]], предводио је Добровољачки одред) [[војвода]] који је учествовао у [[борба за Македонију|борбама за Македонију]], у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант [[Добровољачки одред (Војводе Вука)|Добровољачког одреда]] на Солунском фронту. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
Верзија на датум 19. јун 2015. у 10:15
Војин Поповић | |
---|---|
Датотека:VojvodaVuk.jpg | |
Лични подаци | |
Надимак | Војвода Вук |
Датум рођења | 9. децембар 1881. |
Место рођења | Сјеница, Османско царство |
Датум смрти | 29. новембар 1916. |
Место смрти | Кајмакчалан, Краљевина Србија |
Војин Поповић(Сјеница, 9.12. 1881 - Кајмакчалан, 29.11. 1916), познат као војвода Вук је био српски (односно комитски, предводио је Добровољачки одред) војвода који је учествовао у борбама за Македонију, у балканским ратовима и Првом светском рату, као командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.
Биографија
Рођен је 9. децембра 1881. у Сјеници. Убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац, где је Војин похађао школу. Определио се за војну каријеру. 3. новембра 1901. године завршио је војну академију и постао потпоручник. Кад су прве чете 1905. кренуле за Стару Србију међу четницима био је и Војин Поповић. Учествовао је борбама против турака на Челопеку и Козјаку.
Војин Поповић учествовао је у многим биткама, и Четничким акцијама, балканским ратовима и Првом светском рату. У балканским ратовима учествовао је у Кумановској бици и бици на Сртевици. Његов четнички одред помагао је Дунавској дивизији у Првом светском рату да одржи фронт у Мачви. Као командант Јадарског четничког одреда учествовао је у Церској бици. Заједно са српском војском се повукао преко Албаније а кад је отворен Солунски фронт, био је командант Добровољачког одреда на Солунском фронту.
Погинуо је у неравноправној борби са Бугарима на Кајмакчалану, у јуришу на Грунишки вис, код Сиве стене, 29. новембра 1916. године у 35. години живота. Његов Добровољачки одред имао је на почетку Солунског фронта 2200 људи, а закључно са Вуковом смрћу спао је на свега 450 људи - била је то и смрт његовог одреда. Преживели војници Добровољачког одреда пребачени су у друге пукове. Грунишки вис је био освојен а Бугари протерани. Када је погинуо имао је чин пешадијског потпуковника српске војске.
Његово тело било је сахрањено на српском војничком гробљу у Зејтинлику, а септембра 1923. пренето је на Ново гробље у Београду.
Цели живот војвода Вук посветио је борби, то је био његов лични избор. Он је у себи осећао да је позван од родне груде да се сваком туђинцу, непријатељу, супротстави ако тај жели да влада његовим народом. Био је ожењен и имао једну ћерку која није имала потомака.
Слика војводе Вука у ратничкој униформи, из времена четовања по старој Србији, истакнута је на почасном и видном месту у просторијама Удружења ратних добровољаца 1912—1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, Савски трг број 9. То Удружење наставља и негује традиције ратног добровољаштва из Првог светског рата.
Признања
- Одликован је великим бројем одликовања.
- Војводи Вуку су подигнути споменици у Београду (у парку на Топличином венцу, дело вајара Ђорђа Јовановића) и у Нишу.
- Једна улица у београдској општини Палилула носи име Војводе Вука [1].
- Имао је чин потпуковника српске војске.
Види још
- Четници
- Војвода
- Бранивоје Јовановић
- Богдан Југовић Хајнц
- Јован Бабунски
- Саватије Милошевић
- Војислав Танкосић
Референце
- ^ Бранко Цига Миленковић, Београд-људи и улице, Беостар, Београд, 1998.
Литература
- Мала Енциклопедија (1959). Поповић Војин (на језику: (језик: српски)). Београд: Просвета.
- Миленковић, Бранко Цига (1998). Београд-људи и улице (на језику: (језик: српски)). Београд: Беостар.
Спољашње везе
- „Клону рука у војводе Вука“, Илија Трифуновић, Српско наслеђе, историјска свеска, број 12, децембар 1998.
- „Јунаци Кајмакчалана“, Новица Пешић, Вечерње новости, фељтон, 2006.