Андрија Првозвани — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Друго значење2|Свети Андрија}}
{{Друго значење2|Свети Андрија}}
{{хагиографија}}
{{хагиографија}}
[[Датотека:Caravagio-Andrey-Pervozvannyj.jpg|десно|мини|Свети апостол Андреј]]
[[Датотека:Caravaggio-Crucifixion of saint Andrew.jpg||мини[[Каравађо]]:''Распеће светог Андреја'']]
'''Андреј Првозвани''' био је први апостол Христов. Син Јонин и брат [[Свети Петар|Петров]], родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре био ученик [[јован Крститељ|св. Јована Крститеља]], но кад Јован указа прстом на [[Исус|Господа Исуса]] говорећи: „Гле, јагње Божје“ (Јов. 1, 36), Андреј остави свог првог учитеља и пође за Христом. Потом Господу приведе и свог брата Петра. По силаску Духа Светога паде му у део да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, потом у земљама дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. У Византији постави првог епископа, св. Стахија; у [[Кијев]]у пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и преведе бројне у веру Његову. Међу њима беху и брат и жена царског намесника Егеата. Егеат због тога стави Андреја на муке, а потом га распне на крсту. Све док бејаше жив на крсту, говораше поуке хришћанима окупљеним око крста његова. Хтеде га народ и скинути с крста, али он им не дозволи. Најзад се почне молити Богу, и притом га нека необична светлост целог обасја. То обасјање трајаше пола сата, и кад оно ишчезе апостол предаде душу Господу. Први од дванаест апостола који позна Господа и пође за њим страда 62. године. Мошти му беху пренесене у Цариград. Доцније му је глава пренесена у [[Рим]], а једна рука у Москву.
'''Андреј Првозвани''' био је први апостол Христов. Син Јонин и брат [[Свети Петар|Петров]], родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре био ученик [[јован Крститељ|св. Јована Крститеља]], но кад Јован указа прстом на [[Исус|Господа Исуса]] говорећи: „Гле, јагње Божје“ (Јов. 1, 36), Андреј остави свог првог учитеља и пође за Христом. Потом Господу приведе и свог брата Петра. По силаску Духа Светога паде му у део да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, потом у земљама дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. У Византији постави првог епископа, св. Стахија; у [[Кијев]]у пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и преведе бројне у веру Његову. Међу њима беху и брат и жена царског намесника Егеата. Егеат због тога стави Андреја на муке, а потом га распне на крсту. Све док бејаше жив на крсту, говораше поуке хришћанима окупљеним око крста његова. Хтеде га народ и скинути с крста, али он им не дозволи. Најзад се почне молити Богу, и притом га нека необична светлост целог обасја. То обасјање трајаше пола сата, и кад оно ишчезе апостол предаде душу Господу. Први од дванаест апостола који позна Господа и пође за њим страда 62. године. Мошти му беху пренесене у Цариград. Доцније му је глава пренесена у [[Рим]], а једна рука у Москву.



Верзија на датум 25. јун 2015. у 17:12

миниКаравађо:Распеће светог Андреја Андреј Првозвани био је први апостол Христов. Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре био ученик св. Јована Крститеља, но кад Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: „Гле, јагње Божје“ (Јов. 1, 36), Андреј остави свог првог учитеља и пође за Христом. Потом Господу приведе и свог брата Петра. По силаску Духа Светога паде му у део да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, потом у земљама дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. У Византији постави првог епископа, св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и преведе бројне у веру Његову. Међу њима беху и брат и жена царског намесника Егеата. Егеат због тога стави Андреја на муке, а потом га распне на крсту. Све док бејаше жив на крсту, говораше поуке хришћанима окупљеним око крста његова. Хтеде га народ и скинути с крста, али он им не дозволи. Најзад се почне молити Богу, и притом га нека необична светлост целог обасја. То обасјање трајаше пола сата, и кад оно ишчезе апостол предаде душу Господу. Први од дванаест апостола који позна Господа и пође за њим страда 62. године. Мошти му беху пренесене у Цариград. Доцније му је глава пренесена у Рим, а једна рука у Москву.

Значајнији датуми

Види још

Спољашње везе